Rast cena dizela na globalnom tržištu doveo je do novog spora između Sjedinjenih Američkih Država i evropskih saveznika. Administracija predsednika Amerike Donalda Trampa zatražila je od Francuske i Nemačke da povuku deo dizela iz strateških rezervi, kako bi se povećala ponuda na tržištu, uz upozorenje da bi Vašington u suprotnom mogao da uvede ograničenja na izvoz američkog dizela u te zemlje. Zahtev je, prema izvorima koje je citirao Reuters, deo šireg pritiska na Evropu da doprinese stabilizaciji globalnog tržišta goriva.
Problem s dizelom poslednjih meseci postao je mnogo širi od običnog povećanja troškova na benzinskim stanicama. Ovo gorivo ima ključnu ulogu u drumskom transportu, poljoprivredi i industriji, pa dugotrajan rast cena direktno utiče na troškove prevoza i proizvodnje. Maloprodajna cena dizela je u Sjedinjenim Američkim Državama dostigla rekordne vrednosti, dok su poremećaji u snabdevanju povezani s ratom sa Iranom (čitaj „napadom na Iran“, baš kao što zapadni mediji navode „agresiju na Ukrajinu“), problemima u ruskom sektoru prerade i ograničenjima izvoza dodatno zategli tržište.
Vašington je posebno usmeren na Francusku i Nemačku zato što ove dve zemlje zajedno poseduju oko 35% strateških rezervi dizela i gasnog ulja u Evropskoj uniji. Nemačka je imala, prema podacima Eurostata za maj ove godine, oko 5,6 miliona tona, a Francuska oko 8,2 miliona tona rezervi. Evropska pravila zahtevaju da članice održavaju zalihe koje odgovaraju najmanje 90 dana neto uvoza ili 61 dan domaće potrošnje, u zavisnosti od toga koji je zahtev stroži.
Američka administracija, prema jednom izvoru koji je govorio za Reuters traži da Evropska unija tokom šest meseci oslobodi čak 120 miliona barela dizela. Evropske zemlje istovremeno razmatraju sopstveni plan. Francuska je predložila oslobađanje oko 50 miliona barela dizela, dok bi članice Međunarodne agencije za energiju mogle da oslobode dodatne količine sirove nafte.
Situacija je posebno nezgodna za Evropu jer je kontinent poslednjih godina smanjio zavisnost od ruskih energenata, ali je istovremeno postao oslonjeniji na uvoz dizela iz Sjedinjenih Američkih Država. Prekid ili ograničavanje tog izvoza zato bi mogao da dodatno zakomplikuje snabdevanje upravo u trenutku kada su rafinerijski kapaciteti širom sveta pod velikim pritiskom. Reuters je ranije upozorio da bi ograničavanje američkog izvoza moglo da izazove nove poremećaje na međunarodnom tržištu.
Pritisak je u međuvremenu već doveo do konkretnih razgovora među evropskim državama. Evropska komisija, Francuska, Nemačka, Italija, Irska i Velika Britanija razgovarale su o mogućnosti oslobađanja rezervi, dok je francuski predsednik Emanuel Makron najavio inicijativu na nivou G7. Reuters je 2. oktobra objavio da su zemlje G7 postigle dogovor o oslobađanju ukupno 100 miliona barela dizela i sirove nafte iz rezervi tokom narednih meseci.
Za vozače i transportnu industriju to znači da će pitanje dizela ostati jedno od ključnih pitanja energetskog tržišta. Koliko će oslobađanje rezervi zaista ublažiti cene zavisiće od trajanja poremećaja u snabdevanju, proizvodnje rafinerija i razvoja sukoba koji su tržište doveli u sadašnju situaciju.
AutoRepublika
Fotografija: Motointermedia preko Pixabay
(40)
Joj što ih navlači na tanak led. Oslobodite rezerve jer sam ja napravio sra#e oko nafte, a ja ću vam posle debelo skupo prodati naftu.
Ova evropa je čista marioneta, i seče granu na kojoj sedi, za tuđe interese.