Mercedes-Benz dodatno pojačava pritisak na zaposlene u Nemačkoj, od kojih kompanija traži nove ustupke u okviru programa smanjenja troškova. Na sastanku zaposlenih u fabrici Untertürkheim u Štutgartu, uprava je ponovo insistirala na produženju radnog vremena bez odgovarajućeg povećanja zarada. Istovremeno se razmatraju i promene u vezi sa božićnim i regresnim bonusima, kao i drugim dodatnim isplatama.
Izvršni direktor Mercedesa Ola Kelenijus poručio je zaposlenima da, imajući u vidu trenutnu ekonomsku situaciju, sve strane moraju da doprinesu povećanju konkurentnosti kompanije. U centru pažnje nalazi se cena jednog radnog sata u Nemačkoj, koju Mercedes želi da smanji. Jedan od predloga je povećanje radne nedelje sa sadašnjih 35 na 38 sati, bez dodatne naknade za tri dodatna sata rada.
Na sastanku u Štutgartu okupilo se oko 5.000 zaposlenih, a razgovori između uprave i radnika trajali su više od četiri sata. Prema informacijama nemačkog javnog servisa SWR, uprava je ponovila zahtev da se troškovi proizvodnje u Nemačkoj smanje, uz upozorenje da bi u suprotnom moglo doći do zatvaranja dve fabrike.
Predstavnici zaposlenih za sada odbacuju ovakav predlog. Mihael Heberle, predsednik radničkog saveta fabrike u Untertürkheimu, prethodno je čak pokrenuo diskusiju o mogućnosti skraćivanja radne nedelje na 30 sati. Njegov argument je da, u situaciji kada proizvodni obim opada, nije jasno kako bi univerzalno produžavanje radnog vremena rešilo problem nedovoljne iskorišćenosti kapaciteta.
Prema stavu predstavnika zaposlenih, svaki ustupak radnika trebalo bi da bude povezan sa konkretnim obavezama kompanije u vezi sa investicijama, budućim proizvodima i očuvanjem proizvodnih lokacija u Nemačkoj. Radnički savet se, dakle, protivi tome da se veći deo tereta smanjenja troškova prebaci na zaposlene bez istovremenih garancija za budućnost nemačkih fabrika.
Sukob između uprave i radničkog saveta traje već neko vreme, a dodatno ga je zaoštrila ranija najava člana uprave zaduženog za proizvodnju Mihaela Šibea. On je na sastanku zaposlenih u Sindelfingenu upozorio da bi, ukoliko troškovi ne budu dovoljno smanjeni, u najgorem slučaju moglo doći do zatvaranja jedne nemačke fabrike za sklapanje vozila i jednog pogona za proizvodnju pogonskih komponenti. Istovremeno, Mercedes naglašava da je njegov cilj da zadrži sve nemačke proizvodne lokacije.
Produženje radnog vremena nije jedina mera o kojoj se razgovara. Prema informacijama nemačkog poslovnog magazina WirtschaftsWoche, Mercedes želi da smanji troškove rada u Nemačkoj za čak 800 miliona evra. Među opcijama koje se razmatraju nalaze se upravo povećanje radnog vremena bez dodatne naknade, promene božićnog i regresnog bonusa, kao i ukidanje pojedinih posebnih isplata. Mercedes ovu cifru do sada nije zvanično potvrdio.
Uprava zaposlenima objašnjava da je proizvodnja u Nemačkoj postala preskupa i traži povećanje produktivnosti. Prema informacijama Handelsblatta, predlog od 38 sati nedeljno znači da bi zaposleni radili tri sata više nego do sada, bez proporcionalnog povećanja plate. Još nije konačno odlučeno da li bi takav režim bio privremen ili trajan.
Mercedes je već ranije počeo da smanjuje proizvodne kapacitete u Nemačkoj i povećava kapacitete u drugim zemljama. Posebno je važna fabrika u mađarskom Kečkemetu, čiji su kapaciteti prošireni na oko 300.000 do 400.000 vozila godišnje. U tom pogonu troškovi rada su znatno niži nego u Nemačkoj, što uprava koristi kao deo argumentacije za povećanje produktivnosti nemačkih fabrika.
Mercedes svoje zahteve za smanjenje troškova obrazlaže širim pritiskom na poslovanje. Kompanija se suočava sa slabijim obimom prodaje na važnom kineskom tržištu, snažnom konkurencijom, carinama na pojedinim tržištima i visokim troškovima prelaska na električna vozila. Zbog toga je pokrenut program „Next Level Performance“, čiji je cilj trajno smanjenje troškova za više milijardi evra.
Istovremeno, situacija nije posledica samo visokih troškova rada. Na poslovanje utiču i strategija proizvoda, iskorišćenost fabrika i obim proizvodnje. Mercedes je već najavio smanjenje ukupnih globalnih proizvodnih kapaciteta. Kompanija želi da do 2028/2029. godine kapacitet sa sadašnjih oko 2,4 miliona vozila godišnje smanji na između dva i 2,2 miliona.
Zbog toga predstavnici zaposlenih smatraju da duža radna nedelja sama po sebi ne rešava problem. Ako nema dovoljno vozila koja treba proizvesti, povećanje broja radnih sati po zaposlenom ne mora automatski dovesti do veće iskorišćenosti fabrika. Slična debata već se vodi i u drugim kompanijama nemačke automobilske industrije, gde uprave u dužem radnom vremenu vide način za povećanje produktivnosti.
Sa druge strane, Mercedes upravu brine upravo odnos troška rada i proizvedenog vozila. Kompanija poredi nemačke fabrike sa svojim pogonima u drugim delovima sveta i pokušava da smanji razliku u troškovima. Prema ranijim informacijama Handelsblatta, Mercedes zaposlenima predstavlja interne podatke prema kojima su troškovi rada u fabrikama istočne Evrope znatno niži nego u Nemačkoj, dok je godišnje radno vreme istovremeno duže.
Pitanje radnog vremena zbog toga je postalo mnogo više od klasičnog spora oko zarada. Za Mercedes je ono deo šireg plana restrukturiranja proizvodnje u Nemačkoj, dok predstavnici zaposlenih strahuju da bi popuštanje po pitanju plata i radnog vremena moglo postati samo uvod u nova smanjenja.
Uprava je već poručila da bi, ukoliko ne bude dovoljno velikog smanjenja troškova, moglo doći do zatvaranja dva nemačka pogona. Među lokacijama koje su se pominjale u prethodnim izveštajima nalazi se i Untertürkheim, gde se proizvode pogonske komponente. Mercedes, međutim, istovremeno javno ističe da želi da sačuva sve nemačke lokacije.
Zaposleni su se već javno usprotivili takvoj politici. Na protestnom danu u Sindelfingenu oko 20.000 radnika učestvovalo je u akciji IG Metalla protiv smanjenja broja radnih mesta i novih ustupaka. Radnički savet pritom ističe da su visoke zarade i ulaganja u inovacije istorijski bili deo poslovnog modela Mercedesa kao proizvođača premium automobila.
Naredni pregovori zato neće biti ograničeni samo na pitanje da li će radna nedelja biti produžena sa 35 na 38 sati. Na stolu su i bonusi, posebne isplate, buduće investicije, proizvodni program nemačkih fabrika i pitanje koliko će proizvodnje Mercedes dugoročno zadržati u svojoj matičnoj zemlji. Istovremeno, kompanija će morati da pronađe način da smanji troškove u uslovima slabije potražnje i snažnije međunarodne konkurencije.
Trenutno, dakle, nema konačnog dogovora o produženju radnog vremena. Predlog od 38 sati nedeljno bez dodatne naknade predstavlja zahtev uprave u pregovorima sa predstavnicima zaposlenih, dok radnički savet takvu promenu odbija. Ishod razgovora odrediće ne samo broj radnih sati zaposlenih u Mercedesu, već potencijalno i budući raspored proizvodnje između nemačkih i inostranih fabrika.
AutoRepublika
Fotografije: Mercedes
(97)
Ne raduj se tuđoj nesreći.
ALi oni raspravljaju da li 30 ili 38 ili 36 sati nedeljno. Mi startujemo sa 60 pa ako uspemo da „ukrademo“ neki sat mi zadvoljni.
„Ne raduj se tuđoj nesreći.“
Ima ona iz Biblije – starog zaveta:
„Obradovaće se pravednik kad vidi osvetu. I ljudi će reći, zaista je Bog sudija i na zemlji.“
Kinezi će tek da vrše pritisak na Evropu, ovo je tek početak. I da se prisetim nekih ekonomsih stučnjaka: Kada se Nemačka zakašlje, mi dobijemo grip.
Pa baš zato nikad neču navijati za Kinezariju… I deindustralizaciju Evrope
Šta ljudi naivni kad Kinezi preuzmu da če još uvek biti ugodne cene sa njihove strane?!? 😅 Samo deranje Evrope to je naredio i Xi Ping da ne spustaju cene previše… Jedino što nas trenutno svi deru… Renault Duster (dacia) sa više opreme košta 7.000$ manje u bliskom istoku nego kod nas !!!