Zanimljivost dana: Ford Mustang Shelby na meksički način

Karijera Forda Mustanga je toliko dugačka i detaljno dokumentovana da se čini da više nema šta da se kaže. Čedo čuvenog specijaliste za marketing po imenu Li Ajakoka je očaralo Sjedinjene Američke Države i automobilskom svetu donelo takvu revoluciju da se o Mustangu sa pravom priča kao jednim od najznačajnijih ikada proizvedenih četvorotočkaša, ali istorijske knjige su još uvek pune detalja koji nisu baš poznati u javnosti. Primera radi, koliko ljudi može reći da su upoznati sa činjenicom da je postojao meksički, pa i evropski Mustang Shelby?

U današnjem izdanju zanimljivosti dana analiziramo primerka napravljene od strane američkog južnog partnera.

Mustang je u izložbeno-prodajne salone stigao u aprilu 1964. godine i preko noći je postao veliki komercijalni uspeh, ali je Ajakoka smatrao da postoji potencijal za nečim još većim. To se posebno odnosi na konfiguracije visokih performansi gde čak i „svemogući“ K-Code sa svojih 271 konjsku snaga (tada vrhunac ponude) nije mogao da parira začetniku kategorije nazvane „muscle cars„, a to je Pontiac GTO.

Ajakoka se obratio Kerolu Šelbiju, osnivaču i lideru firme Shelby American, koja je već nekoliko godina isporučivala mehaniku za njegovu Cobru, a ovaj je takođe predvodio napade Forda na trkama izdržljivosti sa legendarnim sportistom GT40-om. Šelbi će kasnije reći da mu je Ajakoka „dao magarca i od njega zahtevano da napravi trkačkog konja koji će na stazama biti brži od Porschea“.

I zaista je uspeo u tom poduhvatu kada je 1965. godine debitovao Shelby GT350. Doneo je mnoštvo modifikacija ne samo po pitanju snage već i ogibljenja, menjača, kočnica, smanjene masi i još mnogo toga. GT350 iz 1965. i 1966. godine je inače jedini klasični Mustang koje je Shelby American lično tjunirao, dok će naredne modele da spremi Ford i onda plati partneru određenu sumu novca za korišćenje slavnog imena. Ponuda je kasnije proširena i sa Shelbyijem GT500-om, a debitovao je i prvi „big block“ radne zapremine 428 kubnih inča (7,0 litara).

Dok je GT350 i dalje trebao da bude izbor onih koji provode vreme na stazi i bitno im je ponašanje u krivinama, GT500-ova svrha je bila paljenje guma i trkanje od semafora do semafora na pravcu. Takav trend će da opstane sve do 1970. godine, kada je poslednji klasični Mustang Shelby za američko tržište sišao sa trake.

Za našu priču je bitniji jedan drugi čovek, a zvao se Eduardo Velaskez. Za hleb je zarađivao tako što je postao zvanični uvoznik Fordovih automobila i delova visokih performansi za tržište Meksika, a onda je poželeo da postane i Šelbijev jedini partner u ovoj državi. Prvi korak je bio da napravi Shelby GT350 za vožnju na stazi, a za bazu je izabrao kupe s dvoje vrata (inače jedina konfiguracija tada dostupna u Meksiku). Nakon uspeha na stazama širom ove države, privukao je pažnju jednog od menadžera u firmi Shelby American. To mu je donelo i sastanak sa Kerolom lično, a osnovana je divizija Shelby International, SA iako će je svi često oslovljavati kao Shelby de Mexico.

Velaskez će uskoro postati Šelbijev glavni inostrani partner i dobio je dozvolu da modifikuje Mustang u autentične Shelbyije GT350. Prvi zvanični primerak je kompletiran 1967. godine i imao je identičnu mehaniku kao i američki rođak (V8 radne zapremine 289 kubnih inča ili 4,7 litara), ali je bio zasnovan na kupeu (američke verzije su pružale takozvani stil fastbek). Spomenute godine će biti napravljeno 169 jedinica, a naredne još 203.

Verzija koja je privukla najviše pažnje je ona iz 1969. godine i možete da je vidite na priloženim fotografijama. Ford je navedene godine predstavio veliko osveženje Mustanga, a zajedno sa njim i nove modele GT350 i GT500 koji su po prvi put imali unikantni stil. Shelby de Mexico nije mogao da prati takav trend, ali je odlučio da napravi nešto posebno sa malo resursa koje je imao. Ponovo je za bazu preuzet kupe i prednji deo je manje-više ostao autentičan serijskom Mustangu.

Međutim, hauba je bila potpuno nova od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima, a zadnji deo potpuno nov sa svetlima s Forda Thunderbirda. Iako je bila reč o kupeu, bočni deo krova je dodatno produžen da bi se iz profila dobila impresija da je reč o fastbeku. I krov je bio prekriven kožom (u opciji su bile bela i crna boja), a utisak su popunile bočne trake.

Američki GT350 je dobio novi V8 radne zapremine 351 kubnog inča (5,8 litara), ali Velaskez odlučio za nešto manji agregat radne zapremine 302 kubna inča (5,0 litara) koji se proizvodio baš u Meksiku. Ruku na srce, motor je prošao kroz veliku seriju modifikacija i snaga je porasla sa 210 na 300 „grla“, što ga je učinilo moćnijim od američkog rođala. Automobil je takođe dobio i unapređeno ogibljenje, veće disk kočnice, menjač sa kraćim prenosnim odnosima i još mnogo toga.

Fabriku će te 1969. godine da napusti tek 306 primeraka, od čega su dva bila napravljena za trkanje i razvijala su preko 400 konjskih snaga. Većina je završila u rukama amaterskih i profesionalnih trkača i često su bivali uništeni u sudarima, a i oni koji su preživeli više nemaju originalnu mehaniku. Veruje se da je danas poznata sudbina oko 100 jedinica, od čega, kao što rekosmo, većina imaju neki drugi agregat. Određeni broj je završio i u Sjedinjenim Američkim Državama gde je meksički Shelby veoma redak i poželjan kolekcionarski primerak. Primera radi, jedan od njih je prodat na aukciji pre nekoliko godina za sumu od čak 115.500 dolara.

Ta 1969. godine će biti poslednja, ne samo za Shelby de Mexico, već i generalno za saradnju između Šelbija i Forda. Neprodati primerci iz 1969. godine su dobili novi broj motora i šasije i preprodati kao modeli za 1970. godinu, a Shelby će 1971. godine tako odobriti belgijskom uvozniku Klodu Dubvou da preradi devet jedinica u takozvani Shelby Europa.

Lako bi bilo karakterisati „Made in Mexico“ kao inferiorni proizvod u poređenju sa američkim rođakom, ali Eduardo Velaskez je uspeo u nečemu što je malo kome krenulo za rukom. Dobio je odobrenje od legende kao što je Kerol Šelbi da napravi specijalni automobil, a onda uspeo u tom poduhvatu i pored više nego skromne dostupnosti delova i naravno sa minimalnim budžetom. Samim tim, Shelby de Mexico je svakako bitan deo Mustangove istorije i ne sumnjamo da će takav kultni status samo rasti kako godine budu prolazile…

Zoran Tomasović

(200)