Delovalo je da će ih zauvek zameniti pravougaoni i uski farovi, ali se okrugli farovi vraćaju zahvaljujući savremenoj tehnologiji.
Godinama je izgledalo da su okrugli farovi osuđeni na nestanak. Najpre su stigli pravougaoni farovi, zatim složeni poluelipsoidni sklopovi, a potom sve tanje svetlosne trake koje su delovale kao da zauvek zatvaraju jedno poglavlje automobilske istorije. Ipak, pogled na neke od najnovijih modela pokazuje da se nešto promenilo.
Danas krug više ne postoji da bi u njega bili smešteni reflektor ili sijalica. Umesto toga, postao je svetlosni potpis – grafički definisan prsten koji priziva prošlost, ali koristi potpuno drugačiju tehnologiju. To je jedan od zanimljivijih primera kako napredak ponekad odluči da oživi istorijski oblik.
Decenijama okrugli far nije bio pitanje dizajna, već tehnička nužnost. Kružni reflektori bili su jednostavni za proizvodnju i omogućavali su efikasno osvetljavanje puta, pa su postali jedan od najprepoznatljivijih elemenata automobila poput originalnog Fiata 500 i klasičnog Minija.
Vremenom je, međutim, taj oblik postao deo identiteta pojedinih modela. Mini je, posebno, pretvorio okrugle farove u jedan od svojih najprepoznatljivijih dizajnerskih potpisa, do te mere da je i danas teško zamisliti ovaj automobil sa potpuno drugačijim prednjim delom.
Od šezdesetih godina pravougaoni far postao je simbol modernosti. Niži prednji delovi automobila, bolja aerodinamika i veća sloboda u dizajnu ubedili su gotovo sve proizvođače da se udalje od kružnog oblika, koji je odjednom počeo da deluje kao deo zastarele predstave o automobilu.
Mnogi popularni modeli prošli su kroz tu transformaciju. U različitim epohama možemo se setiti prelaska sa Fiata Ritma na Fiat Tipo, a još ranije i dizajna prednjeg dela koji je Pio Manzù osmislio za Fiat 127 u poređenju sa prvim Fiatom 128. Citroën i Peugeot takođe su mnoge modele opremali pravougaonim, trapezoidnim ili u karoseriju uklopljenim farovima. Cilj je bio da automobili dobiju znatno tehnološkiji izgled nego ranije.
Dolazak LED tehnologije potpuno je promenio pravila igre, jer izvor svetlosti više nije morao da ima određeni oblik, pa su dizajneri mogli da koriste osvetljenje kao grafički element. Tako se krug vratio u prvi plan – ne više kao tehničko ograničenje, već kao svojevrsni dizajnerski jezik.
Novi Renault 4 E-Tech, Fiat 500 i Mini reinterpretiraju isti princip. Oni ne pokušavaju da ponove stari okrugli far, već jednostavno iscrtavaju njegov svetleći obris, stvarajući trenutnu vezu sa istorijom modela.
Paradoks je u tome što pravougaoni far, koji je više od 20 godina smatran simbolom budućnosti, danas deluje mnogo više vezan za prošlost nego svetleći krug koji formiraju LED diode.
Povratak okruglog fara, makar samo u obliku svetlećeg obrisa, pokazuje da se automobilski dizajn nikada ne razvija pravolinijski. Jedna tehnologija zamenjuje drugu, ali istovremeno može da vrati oblike za koje smo mislili da su zaboravljeni i da im potpuno novo značenje.
Danas krug više ne postoji da bi u njemu bila smeštena sijalica – on priča priču.
Možda upravo zbog toga mnogi savremeni automobili na prvi pogled deluju poznato. LED tehnologija ne vraća vreme unazad, ali dizajnerima omogućava da izgrade most između prošlosti i budućnosti, pretvarajući jednostavan svetleći prsten u jedan od najefikasnijih elemenata identiteta automobilske marke.
AutoRepublika
(217)
Sve je perfektno receno!
Forma farova je deo inspiracije dizajnera, oni odlucuju. Moderna tehnologija i kompjuterske simulacije omogucuju realizaciju svih mogucih formi svetlosnih elemenata. Okrugao far dominira u retrodizajnu.
Još samo da taj „identitet“ ne košta par hiljada evra… Kako su nas u početku ubeđivali da je LED nešto mega napredno… Od „traje koliko i auto“ pa do „LEDice su danas jeftine a biće još jeftinije sa napretkom tehnologije“… Ništa od toga nemamo, dobili smo kvarljiva sranja na 4 predimenzionirana točka koja koštaju kao trećina prosečnog stana.
Priča mi tip koji vozi službeni auto, kada dođe do nekog sudara gde se LED farovi oštete i kada Air bagovi poiskaču, obično se auto proglašava totalnom štetom, jer su farovi skupi, a niko ne želi da rizikuje sa ugradnjom zamenskih airbagova.
Upravo tako. Ljudi često zamisle da je posle sudara potrebno zameniti samo „ispaljene airbagove“. A zapravo, ako je udar bio dovoljan da ih aktivira, kreće otprilike ovakav spisak: – vozački airbag; – suvozački airbag; – često i prednje vetrobransko staklo, naročito kod konstrukcija kod kojih se suvozački airbag ispaljuje iz gornjeg dela instrument table (kao kod Fiata 500 na naslovnoj fotografiji); – cela ili veliki deo armaturne table, jer je air bag pri ispaljivanju lomi na mestu gde „izlazi“; – prednje plastike i poklopci airbagova; – bočni airbagovi u sedištima; – zavesasti airbagovi; – airbagovi za kolena, ako ih automobil… Pročitaj više »
I onda se i pored svega toga ljudi i dalje lože na „što više opreme“…
I to ekološke…
Koju treba pobacati ukoliko jedan mali dio ne radi…
Primjer gledam na yt, Mercedes QLC baterija, 35000 dolara košta u (P) ovlašćenom servisu i to sve treba da se baci jer je unutra crkao BMS koji bi po najskupljoj (lihvarskoj) cijeni trebao da bude 500 dolara, ali Mercedes to ne prodaje posebno, već samo ukupnu bateriju.
E to je ekologija nivog doba, nije bitno ni koji je pogon, ovo je primjer od auta na struju ali je manzra ista, a može se vidjeti na LED farovima, na automatskim mjenjalima itd …
A ti očekuješ da trgovac izigrava dobricu i da vlasniku automobila u kvaru ne odrapi neku divlju cenu za nedostajući deo ? Pa, svaki trgovac se drži zlatnog pravila „Jebi svinju dok je u blatu“ …