Zašto neki automobili imaju kočiona klješta u različitim bojama

Nisu tu samo zbog izgleda. U sledećim redovima možete pročitati zašto proizvođači automobila farbaju kočiona klješta u različite boje.

Pogledajte ponudu sportskih automobila i primetićete nešto osim ogromnih točkova i upitnog broja izduvnih cevi: kočiona klješta nisu uvek iste boje.

Neka su crvena. Druga su žuta, plava, crna, srebrna ili čak narandžasta. I dok su jarko obojena kočiona klješta postala uobičajen deo estetike sportskih automobila, iza svega postoji mnogo više od jednostavne želje da automobil izgleda atraktivnije.

Zašto onda neki automobili imaju kočiona klješta različitih boja?

Kočiona klješta jedan su od najvažnijih delova kočionog sistema automobila. Ona pritiskaju kočione pločice uz diskove i stvaraju trenje potrebno za usporavanje vozila.

Kod automobila visokih performansi kočioni sklopovi su često veći i složeniji nego kod običnih automobila namenjenih svakodnevnoj vožnji. Proizvođači automobila i dobavljači kočionih sistema počeli su da koriste boje kako bi ovu skupu tehniku učinili uočljivijom.

Ferrari je posebno doprineo popularizaciji crvenih kočionih klješta. Brembo, koji isporučuje kočione sisteme za veliki broj sportskih automobila, takođe je imao značajnu ulogu u tome da obojena klješta postanu prepoznatljiv vizuelni znak.

Vremenom su crvena kočiona klješta počela da se povezuju sa visokim performansama, čak i kada sama boja nije nužno ukazivala na bilo kakvu konkretnu karakteristiku kočionog sistema.

Da li boja klješta zaista nešto znači?

Ponekad. Ponekad ne.

Ne postoji univerzalni industrijski standard prema kojem crvena kočiona klješta moraju da označavaju jedno, a žuta nešto drugo.

Jedan proizvođač može koristiti crvenu boju za označavanje sportskih kočnica, dok drugi može nuditi crvena klješta samo kao estetsku opciju. Treći može koristiti žutu, plavu ili crnu boju iz potpuno drugačijeg razloga.

Drugim rečima, samo na osnovu boje kočionih klješta ne može se pouzdano utvrditi koliko su snažne kočnice nekog automobila.

Mnogo je važnija sama konstrukcija.

Broj klipova, dizajn klješta, veličina diskova, materijal kočionih pločica, hlađenje i ukupne specifikacije kočionog sistema mnogo su bolji pokazatelji njegovih performansi.

Zašto baš crvena?

Crvena je popularna pre svega zato što izgleda brzo.

Postoji i praktičan razlog zbog kojeg je postala toliko prepoznatljiva. Jarko obojena kočiona klješta ističu se iza velikog točka i tako pretvaraju komponentu koja bi inače bila gotovo isključivo funkcionalna u deo vizuelnog identiteta automobila.

Kada je dovoljno sportskih automobila počelo da koristi crvena klješta, sama boja počela je da se povezuje sa brzinom i skupom tehnikom.

Slično je načinu na koji su ugljenična vlakna, velike izduvne cevi i aerodinamički spojleri postali vizuelne skraćenice za visoke performanse. Komponenta možda zaista ima određenu inženjersku funkciju, ali proizvođači znaju da kupci vole da vide tu tehniku.

Različite boje mogu biti povezane sa određenim proizvođačima, dobavljačima kočionih sistema ili paketima opreme visokih performansi.

Porsche, na primer, poznato je koristio žuta kočiona klješta za svoje keramičko-kompozitne kočnice, pa je žuta postala posebno prepoznatljiv deo kočione tehnike njegovih modela visokih performansi. Nissan takođe koristi različite boje za razlikovanje svojih vozila.

Drugi proizvođači koriste plavu ili narandžastu kako bi razlikovali određene kočione sisteme ili sportske verzije.

Ali ponovo, ne postoji univerzalni kod boja.

Žuta kočiona klješta na jednom automobilu ne moraju da znače isto što i žuta klješta na drugom.

Zato je bolje proveriti specifikacije konkretnog vozila nego pretpostaviti da određena boja tačno govori šta se nalazi iza točka.

Boja nije nužno samo farba naneta preko kočionih klješta.

Proizvođači mogu koristiti različite završne obrade i premaze koji su projektovani da izdrže ekstremne temperature i teške uslove kojima su kočione komponente izložene.

Kočiona klješta mogu se tokom uzastopnog snažnog kočenja veoma zagrejati, a istovremeno su izložena vodi, soli sa puteva, kočionoj prašini i drugim nečistoćama. Bez obzira na to kakva se završna obrada koristi, ona mora da izdrži sve ove uticaje bez brzog propadanja.

Zbog toga završna obrada ima praktičnu, ali i estetsku funkciju.

A pošto se kočiona klješta kroz moderne aluminijumske felne relativno lako vide, ona predstavljaju očigledno mesto na kojem proizvođači mogu da dodaju malo vizuelne atraktivnosti.

Ako želite dokaz da su boje kočionih klješta postale mnogo više od običnog tehničkog detalja, dovoljno je da provedete nekoliko minuta na Redditu. Ljubitelji automobila imaju iznenađujuće čvrste stavove o tome koje boje najbolje izgledaju iza kojih točkova.

U jednoj diskusiji na forumu r/AudiTT vlasnici su raspravljali o svemu – od crvene i žute do plave, zelene i srebrne. Jedan komentator sažeo je čest stav među entuzijastima prilično jednostavno: crne felne sa žutim klještima ili srebrne felne sa crvenim klještima. Drugi su tvrdili da farbana klješta najbolje izgledaju kada su deo zaista velikog kočionog sistema.

Slična diskusija na forumu r/Mazda3 pokrenuta je kada je jedan vlasnik ofarbao svoja kočiona klješta u crveno nakon što se na njima pojavila površinska korozija. Vlasnik je priznao da mu je crvena boja delovala pomalo izlizano, ali su komentatori ipak predlagali crvenu, žutu, narandžastu, srebrnu i crnu kao alternative.

Možete li sami ofarbati kočiona klješta?

Tehnički, da. Mnogi vlasnici personalizuju svoje automobile farbanjem ili plastifikacijom kočionih klješta.

Međutim, postoji velika razlika između profesionalno obrađenog kočionog klješta i jednostavnog prskanja farbe preko svega što se vidi iza točka.

Kočione komponente rade u veoma teškim uslovima, pa pogrešan premaz ili neadekvatna priprema mogu izazvati probleme. Takođe ne želite da farba dospe na frikcione površine ili ometa pokretne komponente.

Zbog toga entuzijasti koji žele da promene boju svojih kočionih klješta uglavnom koriste proizvode i postupke posebno namenjene komponentama kočionog sistema koje rade na visokim temperaturama.

I, naravno, promena boje neće poboljšati performanse kočnica.

Veće kočnice su važnije od upadljivijih kočnica

Set crvenih kočionih klješta može izgledati odlično iza 21-inčnih felni, ali sama boja neće zaustaviti automobil.

Važno je ono što se nalazi unutar klješta i oko njih.

Veći disk može da obezbedi veću polugu i veći kapacitet za apsorpciju toplote. Dodatni klipovi mogu pomoći u ravnomernijoj raspodeli sile pritiska na kočionu pločicu. Različite smeše materijala kočionih pločica mogu uticati na performanse kočenja i otpornost na gubitak efikasnosti usled pregrevanja. Bolje hlađenje može pomoći sistemu da izdrži uzastopna snažna kočenja.

To su stvari koje zaista prave razliku.

Boja je uglavnom tu da biste primetili svu tu skupu tehniku.

Zašto proizvođači automobila to i dalje rade

Postoji jednostavan razlog zbog kojeg su obojena kočiona klješta opstala: funkcionišu kao marketing.

Automobili su emocionalna kupovina, posebno kada je reč o sportskim modelima. Kupac možda nikada neće dovoljno snažno kočiti na javnom putu da primeti razliku između dva sofisticirana kočiona sistema, ali će jarko obojeno kočiono klješte videti svaki put kada priđe automobilu.

Ono priča vizuelnu priču.

Velike kočnice sugerišu visoke performanse. Upadljivo kočiono klješte čini te kočnice nemogućim za ignorisanje. A kada su kupci počeli da povezuju određene boje sa kočionim sistemima visokih performansi, proizvođači su dobili još jedan način da razlikuju skuplje modele i pakete opreme.

Zato sledeći put kada vidite sportski automobil sa ogromnim crvenim, žutim ili plavim kočionim klještima, zapamtite: boja verovatno ne čini da se automobil zaustavlja brže.

Ona samo osigurava da znate da su tu snažne kočnice.

AutoRepublika

(97)