Svaki drugi motociklista ima duži zaustavni put nego što misli

ifz-ova studija o zaustavnom putu motocikla

Aktuelnom studijom ifz-a se upoređuje procenjeni i stvarno ostvareni zaustavni put motocikla pri kočenju u nuždi – a rezultat je prilično poražavajući: u zavisnosti od brzine, 46 do 54 odsto motociklista se zaustavlja na dužoj udaljenosti nego što očekuje.

Koliko dobro motociklisti mogu da procene zaustavni put, posebno u situacijama kada moraju hitno da koče? ifz je istražio upravo ovo pitanje. Naslov studije sve govori: „Granice percepcije pri kočenju – poređenje procenjenog i stvarnog zaustavnog puta motocikla“. Rezultat je prilično poražavajući: gotovo svaki drugi motociklista zaustavlja se na većoj udaljenosti nego što je procenio – u zavisnosti od brzine, njih 46 do 54 odsto.

Istraživanje nije ostalo samo na teoriji. Pedeset motociklista testiralo je svoje procene tokom više od 200 naglih kočenja na poligonu ADAC-a u Reklinghauzenu. Pokazalo se da se sa povećanjem brzine povećavaju i greške u proceni. Što je brzina veća, veće je i odstupanje između očekivanja i stvarnosti – upravo u situacijama u kojima svaki metar može da bude presudan.

Prema ifz-u, većini motociklista teško je da pravilno proceni zaustavni put. André Lang, rukovodilac istraživanja, objašnjava da se mnogi oslanjaju na osećaj – što je rizična osnova za procenu. Čak 58 odsto učesnika navelo je da svoju procenu prvenstveno zasniva upravo na osećaju. Međutim, nekoliko metara može predstavljati razliku između situacije koja se „jedva dobro završila“ i saobraćajne nezgode.

Studija, međutim, donosi i razlog za optimizam: motociklisti koji redovno vežbaju naglo kočenje mogu merljivo da skrate zaustavni put. Isplati se i dobro poznavanje sopstvenog kočionog sistema. Obe stvari dovode do boljih rezultata – a samim tim i do veće bezbednosti.

MotoRepublika

(68)