Citroen M35 nije trebalo da postane klasik. Njegova prvobitna uloga bila je mnogo praktičnija. Naime, nekoliko stotina pažljivo odabranih kupaca trebalo je da svakodnevno vozi ovaj neobični kupe, beleži iskustva i francuskom proizvođaču vozila prosleđuje informacije. Citroen je, kada bi testiranje bilo završeno, planirao da automobile otkupi i uništi. Samo je mali broj, od ukupno 267 proizvedenih primeraka, izbegao takvu sudbinu.
Jedan od tih retkih preživelih automobila sada se nudi na aukciji u organizaciji kuće po imenu The Quail, a koja se održava u američkoj saveznoj državi Kaliforniji. Primerak sa brojem šasije 00EA0124 proizveden je 1970. godine i od početka je bio deo Citroenovog programa dugoročnog testiranja rotacionog motora. Danas na satu ima oko 18.705 km, a procena aukcijske kuće iznosi 30 do 40 hiljada američkih dolara (oko 25,5 do 34 hiljade evra).
Ideja iza M35 bila je prilično smela. Franciski gigant je zajedno sa nemačkim NSU-om osnovao kompaniju COMOTOR kako bi razvijao i proizvodio Vankelove motore. Za M35 je napravljen jednorotorski agregat zapremine 995 kubika, ugrađen u karoseriju neobičnog kupea sa konfiguracijom 2+2. Automobil je koristio i hidropneumatsko ogibljenje po kojem je Citroen već bio poznat, dok je izradu karoserije preuzeo francuski Heuliez.
M35 je po današnjim standardima mali automobil, ali njegov tehnički koncept bio je daleko od skromnog. Vankelov motor razvija oko 49 „konja“ pri 5.500 o/min, a snaga se prenosi preko četvorostepenog manuelnog menjača. Maksimalna brzina iznosi približno 144 km/h, dok je karakteristična isporuka snage rotacionog motora omogućavala iznenađujuće dobro međuubrzaje. Takve performanse, za četvorotočkaš koji je prvenstveno napravljen kao pokretna laboratorija, bile su sasvim respektabilne.
Problem je bio u onome što se dešavalo kada se eksperimentalna tehnologija koristi u stvarnom svetu. M35 je imao veliku potrošnju goriva i ulja, što je predstavljalo ozbiljnu prepreku za širu primenu Vankelovog koncepta. Francuski gigant je zato posle samo dve godine završio proizvodnju, a većina automobila vraćenih proizvođaču kasnije je uništena.
Posebno je zanimljiv način na koji su primerci bili korišćeni. Kupci nisu bili obični vlasnici u klasičnom smislu, već deo dugoročnog testiranja. Citroen je od njih tražio izveštaje o ponašanju automobila, dok je za rotacioni motor obezbedio dvogodišnju garanciju. Na zadnjem staklu čak se nalazila oznaka koja je druge učesnike u saobraćaju obaveštavala da je reč o prototipu pod dugoročnim testiranjem.
Primerak koji sada ide na aukciju, prve godine je proveo na putevima francuske oblasti Dordonje, da bi 2013. godine dospeo kod specijaliste za Citroen. Tada je opisan kao automobil u odličnom originalnom stanju sa približno 18.500 km. Kupio ga je dve godine kasnije Piter Malin i prebacio u Sjedinjene Američke Države, gde je postao deo njegove čuvene kolekcije i muzeja. Automobil je, nakon javne prodaje Malinove kolekcije, prešao u ruke sadašnjeg vlasnika.
M35 danas izgleda kao neobičan kupe iz vremena kada je Citroen bio spreman da eksperimentiše sa gotovo svakom tehničkom idejom. Njegova najveća vrednost upravo je u tome što nije bio zamišljen kao serijski automobil, već kao alat za razvoj tehnologije.
Činjenica da je jedan od samo 267 napravljenih primeraka preživeo planirano uništenje čini ga mnogo više od retkog starog Citroena. On je sačuvani deo eksperimenta koji je mogao zauvek da nestane.
Zoran Tomasović
Slike: Broad Arrow
(6156)
Neverovatno da su izabrali Ami 8 za testiranje. Nisam siguran da njegova ljuljuškava karoserija pristaje ovom energičnom motoru. Video sam nekom prilikom da je GS prve serije postojao u verziji sa Vankel motorom. Brzo su odustali i većina ih je otkupljena i uništena
Tačno za GS-a za njega sam i znao da se u neke ugrađivao vankel motor. Zvao se GS birotor. Za ovo nisam znao, mada mislim da nema neke veze sa ami 8 osim mozda sličnosti izgleda prednjeg dela. Ami nikada nije imao hidrauliku dok je GS bio isključivo sa hidraulikom. Pošto ovaj prototip ima hidrauliku a karoseriju izrađivao heuliez mislim da nema mnogo dodirnih tačaka sa amijem…
Nesto ovako ruzno moze da smisli samo Citroen! U tome je dosledan do danas. 😄😂
Model GS bio je mnogo podobniji za eksperiment. Ami je ipak izabran posto je bio mnogo jeftiniji. Ako je tako, cemu onda investicija u prepravku zadnjeg dela u ovaj groteskni „fastbek“? Performanse su bas „sportske“! 😃😂
Feliks Vankel se obogatio prodavajuci licence za svoj bezvredni motor. Jos uvek ima tvrdoglavih koji veruju da ce jednoga dana od njega ipak biti nesto upotrebljivo. 😄
Nije baš sve tako crno. Sve ajkule su bile ozbiljna kola. A što se Wankela tiče, nedavno čitam, Mazda radi na motoru nove generacije. Verovatno je princip isti, samo su materijali i finiš novi. P performansama će sigurno biti efikasniji od klasičnih atmosferska, pa čak i sa turbinom. Zadnji Wankel je bio NSU Ro 80. Da troši, troši.🧑🎓
Vankela ima i dan danas recimo Mazda rx8
Mazda sada pokusava da ohladi gasove i da ih vrati u proces sagorevanja. Tako bi se smanjila potrosnja. Puno gimnastike da bi se koliko-goliko priblizili klipnom motoru.
A mene je sa tim velikim staklenim površinama i padajućim krovom baš na tebe asocirao.
Говорити о ружноћи у контесту дизајна који нам је деценијама долазио из Ситроена је баш онако… Смело.
Pausalna ocena za dizajn Citroena bila bi totalno pogresna. DS, SM, GS bili su genijalni automobili. Ami je totalna karikatura. Spacek je stilski neutralan – takav je kakav je, uzmi ili ostavi! 😄
Na naslovnoj fotografiji zadnji branik mi izgleda „umorno“ i „obešeno“, kao da će da otpadne.
Kada pogledas bocnu projekciju videces da je sve kako treba. Zadnji branik je deo tog rasklimatanog dizajna, kao da ce sve poceti da odpada. 🙂