BYD-ovi prihodi po prvi put veći na izvoznim od domaćeg tržišta

Profit kineskog proizvođača automobila BYD-a, porastao je u drugom kvartalu ove godine. To se desilo po prvi put u pet zadnjih tromesečnih perioda, čemu su doprineli rastući izvoz i tražnjom za nekim od skupljih modela iz asortimana konstruktora. O rastu obima prodaje na lokanom tržištu, izveštavaju i rumunski mediji gde je prošle godine prodato oko 900 automobila ove marke, da bi samo u prvom polugođu 2026. ta brojka premašila 2.100 jedinica.

Neto dobit BYD-a je u drugom tromesečju porasla u odnosu na isti period prošle godine na 8,2 milijarde juana (oko 1,2 milijarde dolara), odnosno za 30%. Ovo proizilazi iz finansijskih izveštaja za prvu polovinu godine, a koji su inače objavljeni u petak. Profit je bio nešto iznad prosečne procene analitičara koju je sastavio Bloomberg, dok su prihodi neočekivano pali za oko 3%, na 194,6 milijardi juana.

Rezultati su dugo očekivani podsticaj za BYD, jer je intenzivna konkurencija agilnih rivala kao što su Xiaomi Corp. i Xpeng Inc. dovela do jednogodišnjeg pada dobiti. To je podržalo agresivnu ekspanziju kineskog automobilskog giganta u Evropu i Južnu Ameriku, gde lansiranje novih modela i redizajn popularnih ponuda pokreću rast volumena prodaje s većom maržom.

U trenutku koji se može opisati prekretnicom za kompaniju, prodaja van Kine je u obimu porasla za 34%, dostižući iznos od 181,3 milijarde juana u prvoj polovini godine, što čini 53% ukupnog iznosa i prvi put premašuje prihod ostvaren u kontinentalnoj Kini. Investitori sada pažnju usmeravaju ka BYD-ovom drugom polugodištu.

Iako isporuke u julu po obimu nisu bile dovoljne da kompaniju postave na put ka ispunjenju godišnjeg cilja, analitičari očekuju da će se oporavak profita BYD ubrzati tokom ostatka godine, onako kako proizvođač automobila bude rešavao probleme sa proizvodnjom, i kako uporedo s tim izvoz bude nastavljao da raste. Procene koje je prikupio Bloomberg čak sugerišu da će dobit i prihodi BYD-a dostići rekordne nivoe u četvrtom tromesečju tekuće godine.

Međunarodna ekspanzija je takođe izazvala preopterećenje zaliha. BYD-ovo zadržavanje zaliha je krajem juna poraslo na ekvivalent od 109 dana, u odnosu na 79 dana pre godinu dana, zbog „dugog ciklusa isporuke“, objasnila je kompanija.

BYD se takođe suočava sa sve više neprijateljskim trgovinskim okruženjem koje dovodi u rizik realizaciju planova kompanije usmerenih na širenje na stranim tržištima. Evropska unija razmatra uvođenje novih carina na kineska hibridna vozila, ograničavajući unosno tržište koje je nastalo nakon što je evropski blok uveo carine na potpuno električne automobile iz azijske zemlje.

Fabrika BYD-a u Mađarskoj, koja je još uvek u izgradnji, u međuvremenu našla se pod lupom, zbog navodnih zloupotreba radne snage od strane podizvođača, dok je promena vlade u Budimpešti pokrenula istragu o državnoj pomoći, poreskim olakšicama i izuzećima u pogledu zaštite životne sredine koja su ranije dodeljena kompaniji. Azijski proizvođač, koji je saopštio da je poštovao lokalne zakone i propise, pomerio je početak proizvodnje u Mađarskoj na kraj 2026. godine, oko godinu dana kasnije od planiranog.

BYD uprkos domaćim problemima takođe pokušava da se etablira na izuzetno teškim tržištima poput Japana, gde je ulazak bio toliko komplikovan da su globalni proizvođači automobila poput General Motorsa odavno odustali od pokušaja u ovom pravcu. Kompanija je nedavno tamo počela prodaju Raccoa (galerija iznad), kompaktnog električnog vozila konstruisanog posebno za uske puteve Japana, čime je ušla u najveći segment automobilske industrije u toj zemlji.

AutoRepublika

(85)