AR test polovnjaka: Ford Fiesta 1.25

Kako je došlo do (ne)planirane kupovine novog automobila

Negde krajem februara ili početkom marta ove godine, primetio sam iz daljine crvenu Fordovu Fiestu koja ima zalepljen papir „na prodaju“ na jednom parkingu na Bulevaru u Nišu, kod tržnoga centra Delta Planet. Često sam prolazio blizu, ali su mi bili potrebni dani da prođem tik pored auta da ga pogledam. Kad se to konačno desilo, auto je bio pomeren. Moja draga mi je tada rekla da ćemo je naći u nekom drugom tržnom centru pošto ljudi koji prodaju kola često umeju da ih pomeraju iz jednog u drugi centar. U međuvremenu sam je našao na oglasima.

Čitajući oglas zbunilo me je što je snaga 44 kW to jest 60 KS. Iskreno, mislio sam da je greška, jer se lako pomešaju kilovati i konji. Obično su Fieste s motorom 1.25 snage 60 kW (82 KS).

Posle par dana, ispalo je da je moja draga bila u pravu, nađosmo je na parkingu Merkatora i na prvi pogled je bila okej. Sada je trebalo da se pozove vlasnik, za šta mi je trebalo još nekoliko dana, jer svaki dan kažem „zovem malo kasnije“ i ne pozovem. Na kraju sam pozvao kad je oglas istekao misleći da se automobil prodao. Automobil nije bio prodat, tako ugovorismo prvo gledanje automobila.

Pregledali smo Fiesticu, dopala nam se, uprkos tome što je mlada vlasnica lakom za nokte zafarbala par sitnih ogrebotina, za šta njen otac, koji je prodavao auto, nije imao objašnjenje. Mene je najviše brinuo motor, s obzirom da je najslabiji u ponudi. Fiestica je nas četvoro u kolima lagano nosila, atmosferski benzinac, za koji kasnije saznah da je rađen zajedno s Yamahom, baš voli da se vrti, te nije imao problema s vučom.

Godinama čitam kako su neki automobili „mrtvi“ zbog slabih motora, a meni su i takvi automobili bili zabavni za vožnju (Yugo Koral 55, Opel Astra F 1.4i 44 kW, Golf IV SDI), tako da sam još jednu prepreku ka kupovini otklonio.

Sledilo je razmatranje drugih primeraka i modela, zaključih da je potrebno da je provozam i auto-putem, te ugovorih još jedno gledanje vozila, ali sam uključio u priču i majstora, ne toliko što sam hteo njegovo mišljenje no više da bih video reakciju prodavca. Ukoliko bi počeo da vrda, utoliko bih odmah odustao od kupovine. Što se cene tiče, bila je u proseku za ovaj model.

Da ne dužim više, kupio sam je i Fiestica je postala drugi automobil u kući ubrzo preuzevši titulu prvog od Golfa „četvorke“. Da ne bude zabune, Golf se i dalje vozi…

Prvi utisci

Generalno, bio sam zadovoljan kupovinom, automobil lepo zvuči, dobro ide, jako je okretan, nije mi trebalo puno vremena da se naviknem na njega, doduše, još uvek mi je lakše da paralelno uparkiram Golfa.

Fiestica je proizvedena 2016. godine, uvezena iz Italije u Srbiju 2018. gde je pre nas imala dva vlasnika. Pre no što nastavim, da kažem i to da se meni konkretna generacija Fieste jako dopadala i otprilike u vreme kad je proizvedena u Srbiji je koštala oko devet hiljada evra s motorom 1.25 snage 82 KS. Taj model nije imao mnogo opreme, ako se dobro sećam nije imao ni ESP.

Elem, naša Fiestica ima sedam vazdušnih jastuka (Sale Dragović approves), ako nisam promašio neki, ima i ABS, ESP, hill assist iliti pomoć pri kretanju uzbrdo, mislim da ima i ASR, nisam siguran sad, proveriću… Parking senzore i tempomat nema. Za potonji mi je ponekad žao što nije ugrađen.

Što se unutrašnjosti tiče, ima manuelni klima uređaj, prednje električne podizače stakala, kožom presvučeni volan, za ručicu menjača nisam siguran, u suštini ima klasičan enterijer iz niže klase automobila ili kako se to modernije kaže B segmenta. Volan se podešava po visini i dubini, sedište vozača po visini. Tu mogu da dam zamerku da mi je pomalo tesno u kolima kada je sedište na najnižem nivou, a visok sam 183 cm, što znači da bi višim ljudima bilo teskobnije. Da ne bude zabune, ne udaram nigde glavom, jednostavno imam potrebu da mi iznad glave bude mnogo prostora, ali sam se navikao na ovo pa se može reći da mi ne smeta više. Na primer, VW Polo 4 s kojim je na kratko Fiesta delila tržište ima mnogo više prostora.

Sedišta su čvrsta, udobna, lepo drže telo i generalno je enterijer ergonomski okej, za moje pojmove. Što se zadnje klupe tiče, ima mesta ako je sedište ispred podešeno normalno, ko sedi iza mene on baš i nema mesta. Gepek je prosečan za tu klasu, generalno uspevamo da smestimo sve što je potrebno, a i često je polupun nekim nepotrebnim sitnicama.

Što se spoljašnjosti tiče, nema aluminijske felne, nego čelične; što se pneumatika tiče, tu su gume unutrašnjeg prečnika 15 cola, doduše, prethodni vlasnik je malo promašio dimenziju (185/65 R15), zato i deluje na slici kao da je malkice povišen. Original su 195/55 R15.

Neka moja gruba računica mi kaže da pokazuje manji broj pređenih kilometara od realnog.

Iskustvo u gradu

Što se gradske vožnje tiče, jako se lepo vozi, provlačenje kroz gužve je izuzetno dobro. Na jednoj od slika se vidi koliko je uža u odnosu na Golfa, tako da u pogledu gradske vožnje mogu samo da je hvalim. Polje na kojem ne mogu jeste potrošnja, koja ume da ide preko 8 litara, mada nije samo do auta, već i do mog stila.

U globalu, Fiesticom se najčešće vozim po gradu, Golfom idem van, ali sam u toku leta išao svuda Fiestom, pošto Golf nema klimu te nije baš ugodno voziti se na plus 35.

Kada pričam o udobnosti, da kažem da su niški udarni šahtovi legendarni, tako da ih treba maksimalno izbegavati (ovo važi za skoro svaki auto), a generalno je odnos upravljivosti i udobnosti jako dobar.

Kočnice su izuzetne. U više navrata sam se u to uverio. Napred su diskovi, pozadi doboši, sasvim normalno za tu klasu. Čisto informacije radi, Golf ima sva četiri diska…

Iskustvo na putu

Fiestu redovno vozim van grada, što na posao u Bor, na putu ka tamo odlično podnosi penjanje na Tresibabu, i to što je aktivirana klima joj ne remeti „feng-šui“. Jako je udobna, ali mi je ipak Golf za nijansu udobniji, što i nije čudno jer Golf jeste u klasi više, bez obzira na vremensku distancu razvoja.

Što se potrošnje tiče, tada je već prihvatljiva i spusti se na oko 6 litara, a siguran sam da bi, kada bih vozio penzionerski, bila još niža.

Išao sam u više navrata i na sever do Beograda i Novoga Sada, a posetili smo i Bugarsku, tačnije Blagoevgrad. Na auto-putu se odlično ponaša, precizna je i jako se lepo drži, a ne smeta joj ni da zađe u prohibicijsko polje. Ali (uvek postoji jedno) međuubrzanje u petom stepenu je izuzetno dugo, stoga je mnogo efikasnije spustiti se u četvrti stepen. Takođe, na uzbrdicama na auto-putu je bolje prebaciti u četvrtu zarad lakšeg penjanja. Ni u jednom trenutku nisam primetio da gubi snagu i da se muči, samo bi trebalo poznavati automobil.

Iskren da budem, želja mi je da imam Fiestu ST (generaciju posle ove, Pekijev test u arhivi).

Put do mora

Fiestica je, prvenstveno zbog klime, izabrana da bude automobil kojim ćemo da odemo na more. Put nas je vodio od Niša ka Novome Sadu, pa smo odatle krenuli na jug, preko „Miloša Velikog“ do Višegrada, pa odatle uz Drinu ka Hercegovini, da bismo na kraju preko Trebinja stigli u Bijelu kod Hercega Novog. Da, uspeli smo da napakujemo stvari za dvoje odraslih i dvoje dece, uz kompromise na zadnjoj klupi.

U poređenju sa kragujevačkim Puntom sa 60 KS, koji s vremena na vreme vozimo, Fiesta nema problema sa uzbrdicama, niti mora da joj se gasi klima.

U globalu, jedino preticanje može da bude izazov. Na uzbrdici je potrebno baš lepo isplanirati, dok na ravnom ne pokušavam da pretičem više od jednog vozila.

Što se tiče Boke Kotorske, divota je voziti kroz nju, da citiram sebe: „Ako u Boki ne naučim sporo da vozim nigde neću.“ Lagana vožnja s otvorenim prozorima pored mora je nešto što stvarno doprinosi užitku u automobilu.

Završni utisci

Fiestom smo za pet meseci prešli preko deset hiljada kilometara. Za to vreme je urađen samo mali servis i zamena dve sijalice. Pri kupovini, Fiesta je bila prešla oko 113 hiljada kilometara. Nisam ulazio u to da li je prava ili nije, niti sam koristio usluge neke od platformi koje se bave kilometražom i istorijom automobila.

Što se tiče sijalica, idem u servis da ih menjam jer je komplikovano da se skine zadnji signalni korpus, a majstor ume da zameni sijalicu bez skidanja fara, za razliku od mene. Mogu da kažem da je ovo jedna od zamerki koje imam na vozilo.

Treba da napomenem da je moja draga jako zadovoljna jačinom farova ali nije baš zadovoljna hlađenjem klima-uređaja, stoga smo isti proverili kad smo radili mali servis.

Još jedna zamerka se odnosi na senzor pritiska pneumatika, za koji mi je prethodni vlasnik rekao da je počeo da zeza pri poslednjoj promeni guma.

Fascinantno mi je koliko Fiesti ima na ulicama, i to pričam samo za crvene. U Boki sam ih video bar pet, u Nišu ih ima bar pola tuceta. Ne čudi za automobil koji je bio drugi najprodavaniji automobil u Evropi u svoje vreme.

Ostalo mi je još da napišem još neke podatke o Fiestici… Platio sam je 5.600 evra. Mali servis je koštao oko 9.000 dinara. Tu spadaju ulje, filtri za ulje, vazduh i klimu, dok se filtar goriva ne menja pri malom servisu. Urađena je i provera količine freona u klima-uređaju.

Summa summarum, izuzetno sam zadovoljan automobilom i slobodno mogu da je preporučim sa ovim motorom. Unapred se izvinjavam ako sam ispustio neki podatak, stoga slobodno pitajte u komentarima šta vas zanima.

Milan Grozdanović

(3280)