Zanimljivost dana: Automobil sa verovatno najmanjim rednim „šestakom“

Jedan od najmanjih rednih ikada napravljenih šestocilindarskih motora se nalazio ispod haube jednog MG-a, koji je ujedno jedan od najboljih klasičnih automobila koji se mogu kupiti za manju sumu od 10 hiljada američkih dolara. Imao je zapreminu od 1.086 kubnih centimetara.

Ovaj motor je bio zasnovan na četvorocilindarskom motoru iz Wolseley Horneta iz 1930. godine, ali su MG-ovi inženjeri dodali još dva cilindra i tako napravili prvi redni šestocilindarski motor ove marke. Motor je razvijen kako bi popunio prazninu u MG-ovoj ponudi između malog Midgeta i skupljih modela. Automobil u koji je ugrađen u početku se zvao Magna, a predstavljen je u septembru 1931. godine i razvijao je 37 KS uz pomoć dva karburatora SU.

Novi MG-ov redni šestocilindraš delio je K-serijski Magnette, a unapređen je za ugradnju u Magnu L-tipa, koja je dobila glavu motora sa poprečnim protokom i elektronsko paljenje pomoću zavojnice, čime je snaga povećana na 41 KS. Snaga ovog motora sa bregastim vratilom u glavi prenosila se na zadnje točkove MG-a Magne preko suve lamele i četvorostepenog menjača bez sinhronizacije, poznatog kao „krš“ menjač.

Automobil je imao polueliptične lisnate opruge i klizne nosače, dok su na svim točkovima bile žičane felne. Za kočenje su korišćene doboš kočnice sa sajlama, što je u to vreme bilo standardno rešenje. U unutrašnjosti se nalazila instrument-tabla od drveta sa izraženom šarom, u koju su bili ugrađeni osmougaoni instrumenti proizvođača Smiths.

Cena Magne L-tipa je zavisila od karoserijske verzije koju je kupac odabrao. Otvoreni model L2 sa dva sedišta je koštao 285 funti, otvoreni L1 sa četiri sedišta 299 funti, dok se zatvoreni model Salonette prodavao za 334 funte. Treba imati na umu da su to bile cene iz 1933. godine.

MG-ov redni šestocilindarski motor zapremine svega 1.086 kubika je ostvario zavidne rezultate u automobilskim takmičenjima. To je u velikoj meri bilo posledica usmerenosti kompanije tokom ranih tridesetih, kada je MG razvijao poboljšanja performansi kako za sopstveni trkački tim, tako i za automobile svojih kupaca. MG je nudio različite „dorade“ za vozila namenjena organizovanim takmičenjima, ali i za ljubitelje koji su svoje automobile vozili na javnim putevima i jednostavno želeli više snage.

Jedan od vrhunaca stigao je kada je K3 Magnette, napravljen za trke i opremljen kompresorskom verzijom MG-ovog rednog šestocilindraša, osvojio klasu do 1.100 kubika na drumskom takmičenju Mille Miglia 1933. godine. Ostale pobede ostvarene su na stazi Brooklands, kao i na relijima Monte Carlo, Tulip Rally i Rally of Great Britain, koji je 1933. godine osvojila Kiti Brunel. Mnogo godina kasnije MG će napraviti i jedan od najekstremnijih homologacionih specijalnih automobila u istoriji.

L1 Magna se proizvodila do januara 1934. godine, dok je proizvodnja modela L2 završena dva meseca ranije. Novi Magnette N-tipa je zamenio i Magnu i prethodni Magnette K-tipa, ali je N-tip dobio veći redni šestocilindarski motor zapremine 1.271 kubik, koji je razvijao 56,6 KS. Zatim je stigla 1935. godina, kada je MG u potpunosti spojen sa Morrisom. Time su ugašeni MG-ov sopstveni trkački i dizajnerski odsek. Za ovaj slavni britanski brend je usledilo drugačije vreme, ali će kasnije proizvesti pet najboljih MG-a ikada napravljenih.

AutoRepublika

Fotografija

(2116)