Proizvođači automobila žele da smanje plate i produže radno vreme

Predstojeća runda kolektivnih pregovora na jesen očigledno će doneti težak sukob u nemačkoj metaloprerađivačkoj i elektroindustriji. Mnogi nemački proizvođači automobila žele ponovo da produže radno vreme i ukinu posebne isplate, dok zaposleni insistiraju na privilegijama koje su karakteristične za ovu industriju i ne žele da prihvate ni smanjenje plata ni produženje radnog vremena.

Prema podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, zaposleni kod nemačkih proizvođača automobila trenutno u proseku zarađuju 92.893 evra bruto godišnje. To je 44 odsto više od proseka od 64.441 evra. Prema rečima stručnjaka za tržište rada Instituta za istraživanje zapošljavanja (IAB) Enca Vebera, to se pre svega može pripisati visokoj stopi sindikalne organizovanosti i visokoj produktivnosti ove industrije.

Ako se prosečne plate zaposlenih grubo izračunaju na osnovu godišnjih izveštaja kompanija, kod Volkswagena se dolazi do prosečne zarade od 65.000 evra, kod BMW-a nešto manje od 82.000 evra, kod Mercedesa oko 89.000 evra, a kod Porschea čak više od 100.000 evra bruto godišnje. Više od 200 zaposlenih u Porscheu prema tome zarađuje više od 300.000 evra godišnje. Natprosečno visoke zarade, naročito u oblasti Štutgarta, povezane su i sa razvojnim centrom Vajzah, gde je Porsche tokom transformacije ka elektromobilnosti zaposlio veliki broj „skupih“ razvojnih inženjera.

Volkswagen trenutno menja sistem zarada u najvećoj meri u poslednjih nekoliko decenija, a zaposleni će biti ponovo razvrstani u platne kategorije. Istovremeno, tarifne zarade trebalo bi da budu smanjene za šest odsto, što bi prvenstveno pogodilo buduće novozaposlene. Osim toga, VW želi da buduće isplate bonusa menadžmentu u većoj meri poveže sa individualnim rezultatima.

Zaposleni u Mercedesu koji potpadaju pod kolektivni ugovor tokom 2025. godine dobili su, prema internim dokumentima, šest različitih posebnih isplata, poput učešća u dobiti u aprilu i regresa za godišnji odmor u maju. Međutim, neke od tih posebnih isplata mogle bi ubuduće da budu ukinute. Proizvođač automobila već je obustavio isplatu takozvanog „Trafobausteina“, koji iznosi 18,4 odsto mesečne zarade.

Kod Volkswagena je situacija veoma slična: dodatna naknada T-ZUV trenutno se ne isplaćuje, dok su delovi učešća u dobiti i povećana naknada za godišnji odmor već smanjeni ili suspendovani. Ni poslednje dogovoreno povećanje plata od 5,5 odsto neće biti isplaćeno do 2030. godine. U BMW-u i Porscheu je, između ostalog, smanjen božićni bonus. Ipak, zaposleni Porschea na proizvodnoj traci uspeli su da odbrane takozvanu „Štajnhilerovu pauzu“, koja se sastoji od pet minuta odmora i tri minuta pauze za odlazak u toalet tokom svakog sata.

Uključujući prekovremeni rad, zaposleni kod nemačkih proizvođača automobila trenutno rade 36,9 sati nedeljno, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku. Međutim, predsednik Nadzornog odbora Mercedesa Martin Brudermiler svojim zahtevom za povratak na 40-časovnu radnu nedelju pokrenuo je raspravu o produženju radnog vremena uz nepromenjene zarade. U ovoj industriji je od 1995. godine uobičajena 35-časovna radna nedelja.

Stručnjak IAB-a Veber smatra da je to pogrešan pristup. Prema njegovim rečima, nemačku automobilsku industriju trenutno ne potiskuju sve više visoki troškovi rada, već pre svega nedostatak inovacija. Osim toga, razlika u zaradama u odnosu na druge zemlje EU ionako se već smanjuje. Istovremeno, sindikat IG Metall ukazuje da troškovi rada čine svega 10,7 odsto ukupnih troškova industrije, pa stoga postoji dovoljno drugih oblasti u kojima bi najpre moglo da se štedi. Osim toga, povećanje radnog vremena u trenutku aktuelne krize porudžbina dovelo bi do uništavanja radnih mesta.

Broj zaposlenih kod proizvođača automobila i dobavljača u Nemačkoj već je smanjen za 17 odsto u odnosu na rekord iz 2018. godine, kada je iznosio 833.000 ljudi, i sada je pao na 691.000 zaposlenih. Međutim, ovaj trend pada mogao bi u narednim godinama čak i da se ubrza. U Volkswagenu se već razmatra udvostručavanje aktuelnog smanjenja broja radnih mesta, na ukupno 50.000, dok bi prema informacijama upućenih izvora BMW trebalo da ukine još 8.000 radnih mesta.

Kao reakciju na ova kretanja, sindikat IG Metall već je za 21. septembar pozvao na nacionalni dan akcije. Istovremeno se upozorava na „krvarenje industrije u Nemačkoj“. Ekonomski značaj ove industrije postaje jasan kada se uzme u obzir da automobilska industrija čini oko četiri odsto ukupne bruto dodate vrednosti nemačke privrede.

AutoRepublika

(95)