Električni automobili, zahvaljujući Kini, postaju jeftiniji od hibrida
Rast cena goriva je pažnju kupaca ponovo usmerio ka elektrifikovanim automobilima. Iako baterijska vozila početkom godine nisu beležila naročito impresivne rezultate na svim tržištima, sve skuplje gorivo ponovo menja računicu. Hibridi i električni automobili sada zauzimaju sve važnije mesto na globalnom tržištu, ali podaci iz prve polovine godine pokazuju zanimljiv zaokret: hibridi i dalje imaju prednost u prodaji, dok baterijski četvorotočkaši imaju sve veću prednost kada je reč o ceni.
Prosečna globalna cena električnog automobila, prema podacima analitičke kompanije Mobility Global, sada iznosi oko 37 hiljada američkih dolara (oko 31,6 hiljada evra), što je za 9% manje nego 2020. godine. Prosečna cena hibrida istovremeno je porasla za 16% i sada iznosi oko 39 hiljada „zelembaća“ (oko 33,3 hiljada evra).
Podaci uzimaju u obzir stvarne prodajne količine i cene bez subvencija, što daje zanimljivu sliku razvoja tržišta. Električni automobili su za samo nekoliko godina prešli put od skupe tehnološke novotarije do proizvoda koji u proseku košta manje od hibrida.
Jedan od ključnih razloga nalazi se u baterijama. Cena litijum-jonskih komponenti, koje predstavljaju osnovu većine savremenih baterija za električna vozila, je između 2020. i 2025. godine pala za 37%. Proizvođači su istovremeno sve više napuštali baterije sa većim udelom kobalta i prelazili na litijum-ferofosfatne, poznate kao LFP, čija je tehnologija poslednjih godina značajno napredovala.
Još važniji faktor predstavlja kineska automobilska industrija. Kompanije poput BYD-a su razvile sposobnost da veliki deo komponenti baterijskog četvorotočkaša proizvode unutar sopstvenog proizvodnog lanca. Takva kontrola troškova omogućava im da agresivnije nastupaju na tržištima jugoistočne Azije, gde električni modeli kineskih proizvođača mogu da budu jeftiniji ili približno jednako skupi kao hibridi.
Kineski proizvođači pritom ne ostaju samo izvoznici. BYD i druge kompanije su počele da grade proizvodne kapacitete direktno u zemljama jugoistočne Azije, čime se smanjuju troškovi transporta i dodatno otvara prostor za niže cene. Ako se taj trend nastavi, električna vozila bi mogla da postanu još konkurentnija u segmentima koji su tradicionalno pripadali benzinskim i hibridnim modelima.
Promena posebno pogađa japanske proizvođače. Toyota, koja je godinama bila jedan od najvećih zagovornika hibridne tehnologije i opreznija prema potpunoj elektrifikaciji, sada ubrzava razvoj baterijskih električnih modela i primenjuje pristup sa više različitih pogonskih tehnologija. Nissan ide još dalje, pa je počeo da izvozi električne automobile proizvedene u Kini na druga tržišta.
Ova promena bi za kupce mogla da bude veoma značajna. Ako električni automobil više nije skuplji izbor od hibrida, odluka o kupovini sve manje zavisi od početne cene, a sve više od infrastrukture za punjenje, navika i dostupnosti odgovarajućih modela.
Prognoze za 2026. godinu dodatno potvrđuju pravac razvoja. Međunarodna agencija za energetiku očekuje da baterijski četvorotočkaši i priključni hibridi zajedno dostignu oko 30% ukupne svetske prodaje novih automobila. Elektrifikacija tako više nije samo pitanje tehnologije već postaje i pitanje privrede, a upravo bi pad cena mogao da bude njen najjači pokretač.
AutoRepublika
(834)
