Ford uz pomoć veštačke inteligencije želi motore koji traju najmanje petnaest godina ili 360+ hiljada km

Ford pokušava da promeni način na koji proverava kvalitet motora, a ključnu ulogu u tome sada ima veštačka inteligencija. Cilj je ambiciozan. Naime, pogonske jedinice bi trebalo da budu projektovane i proizvedene tako da mogu da izdrže najmanje petnaest godina ili 362 hiljade km, uz istovremeno smanjenje broja kvarova i opoziva vozila.

Za ovaj pristup zadužen je Čarls Pun, potpredsednik kompanije za inženjering hardvera vozila. On je u kompaniju došao pre više od dve decenije, neposredno nakon završetka fakulteta, a tokom karijere radio je na kvalitetu pogonskih sklopova, menjačima i električnim pogonima. Upravo je Pun promenio dosadašnji Fordov cilj trajnosti sa deset godina i 241 hiljade km na petnaest godina i pomenute 362 hiljade km.

Jedan od zanimljivijih sistema nazvan je testom otiska prsta (fingerprint test). Ulje se, tokom intenzivnih ispitivanja motora, detaljno analizira nakon stresnih ciklusa rada. Veštačka inteligencija proučava hemijske tragove i mikroskopske metalne čestice koje se u njemu pojavljuju i na osnovu njih može da otkrije početne znakove habanja komponenti.

Motor se tokom testiranja izlaže veoma zahtevnim uslovima, uključujući rad pod punim gasom i veliki broj ciklusa pokretanja i zaustavljanja. Tako se svakodnevno prikuplja ogromna količina podataka. Algoritmi ih obrađuju i traže odstupanja koja bi čovek teško mogao da primeti, poput ventila koji počinje da se haba brže nego što je predviđeno.

Ford je istovremeno shvatio da sama veštačka inteligencija nije dovoljna. Kompanija zato kombinuje računarsku analizu sa iskustvom veterana iz proizvodnje. Stručnjaci prate rezultate testiranja u fabrici motora u Eseksu, u kanadskoj provinciji Ontariju, i zajedno sa softverom pokušavaju da otkriju uzroke potencijalnih problema još dok je motor na proizvodnoj liniji.

Ovakav pristup dolazi nakon perioda u kojem se Ford suočio sa velikim brojem opoziva. Kompanija je tokom 2026. godine, prema podacima američke Nacionalne uprave za bezbednost saobraćaja na putevima, povukla više od 13,5 miliona vozila kroz 61 kampanju. Ford je istovremeno ipak zauzeo prvo mesto među proizvođačima u istraživanju početnog kvaliteta J.D. Power.

Američki gigant je ranije pokušao da problem reši još većom automatizacijom. U proizvodne pogone postavljeno je oko 900 kamera sa veštačkom inteligencijom koje su trebalo da otkrivaju greške. Ipak, pokazalo se da računarski sistemi nisu uvek sposobni da prepoznaju neobične i složene probleme koji su iskusnom inženjeru odmah uočljivi.

Zbog toga je Ford vratio, unapredio ili angažovao oko 350 iskusnih tehničkih stručnjaka. Njihovo znanje koristi se i za obuku sistema veštačke inteligencije, kako bi algoritmi bolje razumeli kako izgleda stvarni kvar, a ne samo odstupanje od idealnog fabričkog obrasca.

Američki proizvođač vozila tako sada pokušava da spoji dve stvari koje su se donedavno posmatrale kao suprotnosti: ogromnu količinu podataka koju može da obradi veštačka inteligencija i iskustvo ljudi koji su decenijama radili direktno sa motorima. Cilj nije da računari zamene inženjere, već da im omoguće da probleme pronađu mnogo ranije i preciznije.

Za proizvođača koji želi da smanji broj skupih opoziva, takav pristup bi mogao da bude važniji od same automatizacije. Ako Ford zaista uspe da granicu projektovane trajnosti pomeri na 362 hiljade km, najveća promena neće biti u tome što je veštačka inteligencija preuzela kontrolu, već u tome što je naučen da sluša iskustvo ljudi.

AutoRepublika

(110)