Dodge Dart se najčešće vezuje za kompaktni automobil koji je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bio jedan od bestselera iz Detroita. Njegova priča je ipak počela drugačije. Dart je debitovao 1960. godine kao veliki automobil (kategorija koju Amerikanci zovu „full-size“), da bi 1962. postao model srednje klase („mid-size“), pre nego što je godinu kasnije prešao u segment kompaktnih automobila.
Upravo ta kratka faza iz 1962. danas je gotovo zaboravljena, ali krije jedan od zanimljivijih poglavlja Dodgeove istorije. Dart je te godina mogao da dobije sa Max Wedge V8 ispod haube, razvijenim sa jasnom namerom da dominira na stazama. Njegova serijska verzija imala je zapreminu od 413 kubnih inča (6,3 litra) i razvijala, u zavisnosti od stepena kompresije, 410 ili 420 konjskih snaga.
Zapremina motora je 1963. godine povećana na 426 kubnih inča (7,0 litara), a snaga je porasla na 415 ili 425 „grla“. Max Wedge je tako postao ozbiljna preteča legendarnog Hemija, koji će se pojaviti nekoliko godina kasnije. Ostao je gotovo nepromenjen za 1964. godinu, nakon čega je povučen iz ponude.
Posebnost Darta iz 1962. godine je bila i u tome što Max Wedge nije bio rezervisan za jednu specifičnu verziju. Kupci su mogli da ga naruče uz standardni Dart, Dart 330 ili Dart 440, ali samo u karoserijama sa dvoja vrata. Automobil koji će se naći na aukciji Mecum u Nešvilu pripada upravo verziji Dart 440.
Crveni hardtop spolja izgleda gotovo pitomo, ali ispod haube krije ono što ga čini izuzetno vrednim. Automobil je dobio spomenuti Max Wedge sa dva četvorostruka karburatora i usisom na haubi. Ono šta ga je učinilo posebno impresivnima je odluka čelnika Dodgea da ponudi najveći agregat u relativno manjem pakovanju.
Rivalski brendovi kao što su Chevrolet i Ford su rezervisali najveće motora za jednako velike modele, ali je Dart 440 bio manjih dimenzija i samim tim bio značajno brži. Mogao je da ubrza od nule do 100 km/h za manje od šest sekundi, što je od spomenutih rivala bilo za oko 1,5 sekundu brže.
Ovaj konkretni primerak je potpuno restauriran, ali njegova istorija nije izgubljena. Uz njega dolaze originalni dokumenti, kao i druga dokumentacija koja potvrđuje poreklo i specifikaciju. Poznata su, prema podacima Chryslerove arhive, svega tri preživela Darta iz 1962. godine sa Max Wedgeom i nižim stepenom kompresije.
Ovaj primerak zbog toga ima potencijalno još jednu posebnost. Kombinacija crvene karoserije, crvenog enterijera i konkretnog paketa opreme mogla bi ga učiniti praktično jedinstvenim među poznatim automobilima te specifikacije.
Dart 440 biće ponuđen na aukciji Mecum u Nešvilu 25. septembra. Prosečni restaurirani Dart 440 iz 1962. godine danas vredi između 20 i 30 hiljada američkih dolara (oko 17–25,5 hiljada evra), ali Max Wedge menja računicu. Primerci sa ovim motorom već su na javnim aukcijama dostizali više od 80 hiljada „zelembaća“ (oko 68 hiljada evra), dok su najmanje tri automobila prešla granicu od 100 hiljada najmanjih zelenih novčanica (85 hiljada evra).
Ako interesovanje kolekcionara bude dovoljno veliko, šestocifrena cena nije nerealna. U slučaju automobila koji je nekada predstavljao samo jednu godinu tranzicije u istoriji Darta, upravo ta zaboravljena faza danas bi mogla da bude njegova najveća vrednost.
Zoran Tomasović
Slike: Mecum
(479)
Cuvena zabluda kod Chryslera sa ponudom iz ’62. godine. Jedan Chryslerov glavonja je bio na zabavi i cuo jednog glavonju Chevroleta kada prica o autu sa manjim dimenzijama. I pomislio da ceo General Motors planira da smanji dimenzije svih modela nakon recesije iz kasnih 1950-ih godina kada su manji auti iznenada postali popularni. I Chrysler je tada vec imao kompletiranu ponudu za ’62 i onda brze bolje doslo naredjenje da se pod hitno smanje dimenzije na osnovu onoga sta se verovalo da GM radi. Tako da je stil sa vecih auta na manjim autima delovao smesno, sto potvrdjuje ovaj Dodge… Pročitaj više »
Zanimljiv izvor informacija, šta polupijane glavonje govore na zabavi…
I onda na osnovu takvih razgovora okreću kompletnu strategiju kompanije…
Pa to je za 25 po turu…
U to vreme je bilo normala. Sta-vise, u to vreme vecina auto kompanija nisu imali sopstvene lokacije za razvoj i testiranje noviteta vec bi iznajmili farmu na X broj meseci i tamo to radili. Konkurencija bi trazila nacin na pronadje koju tacno farmu su iznajmili i onda posalju spijune da slikaju sta se desava i na osnovu toga razvijali svoje modele. Jedan od poznatijih slucajeva je bio kada je GM morao kompletno da promeni svoju 1958-1959. godinu kada je jedan od glavonja GM-a saznao gde Chrysler testira svoja vozila 1956. godine i odlucio da licno ode tamo i izvidi sta… Pročitaj više »