Audi ima neobičnu ideju za hibrid budućnosti: jedan motor, dve uloge

Audi istražuje pogonski sklop koji bi mogao da spoji nekoliko prednosti električnih i hibridnih automobila, ali uz manje komponenti nego kod klasičnih rešenja. Patentna prijava nemačkog proizvođača otkriva koncept u kojem jedan elektromotor menja ulogu u zavisnosti od toga šta je automobilu u datom trenutku najviše potrebno.

Interesovanje za ovakva rešenja raste u trenutku kada hibridi ponovo dobijaju sve veći značaj, posebno na američkom tržištu. Sporiji rast volumena prodaje baterijskih četvorotočkaša nakon ukidanja federalnog poreskog kredita u iznosu od 7,5 hiljada dolara (oko 6,5 hiljada evra) primorao je proizvođače da traže nove načine za smanjenje potrošnje bez potpunog oslanjanja na baterijska vozila.

Nemački gigant je u patentnoj prijavi sa brojem 20260217104 opisao sistem koji bi mogao da funkcioniše kao produžetak autonomije, odnosno EREV. Njegova glavna posebnost nije u benzinskom motoru niti u glavnom elektromotoru, već u drugom električnom motoru koji ima dva potpuno različita zadatka.

U normalnoj vožnji primarni elektromotor pokreće jednu osovinu. Drugi elektromotor može da pokreće suprotnu osovinu kada je potrebna dodatna snaga ili pogon na sva četiri točka. Time automobil može da koristi karakteristike dvomotornog električnog pogona kada su performanse prioritet.

Situacija se menja kada bateriji zatreba dodatna energija. Tada se sekundarni elektromotor odvaja od osovine koju pokreće i povezuje sa benzinskim motorom. Umesto da šalje snagu na točkove, elektromotor tada radi kao generator i proizvodi električnu energiju za bateriju.

Upravo u toj dvostrukoj ulozi nalazi se potencijalna prednost Audijevog rešenja. Proizvođač ne bi morao da ugrađuje poseban generator samo za punjenje baterije, već bi koristio komponentu koja već postoji u pogonskom sistemu. Manje zasebnih komponenti moglo bi da znači niže troškove, manju masu i jednostavniju konstrukciju.

Za vozača bi ovakav automobil trebalo da se ponaša više kao električno vozilo nego kao klasičan hibrid. Benzinski motor ne bi direktno pokretao točkove, već bi služio kao izvor energije kada kapacitet baterije nije dovoljan. To bi omogućilo duža putovanja bez potrebe za čestim planiranjem punjenja, dok bi dopuna goriva ostala jednako jednostavna kao kod automobila sa motorom SUS.

Ipak, rešenje ima jednu očiglednu cenu. Kada sekundarni elektromotor radi kao generator, ne može istovremeno da pokreće svoju osovinu. To znači da bi u tom režimu automobil privremeno ostao bez punog potencijala pogona na sva četiri točka i maksimalne snage oba elektromotora.

Nemački gigant bi zato morao pažljivo da podesi prelaze između pogona, regeneracije i proizvodnje električne energije. Svaka promena morala bi da bude dovoljno brza i glatka da vozač ne oseti gubitak pogona ili naglu promenu ponašanja automobila.

Za sada ipak nema potvrde da će ovo rešenje stići do serijske proizvodnje. Kao i kod drugih patentnih prijava, moguće je da Audi ovim putem samo čuva tehničku ideju za budućnost. Ipak, koncept pokazuje u kom pravcu proizvođači razmišljaju: umesto sve većeg broja komponenti, jedan deo pogonskog sistema mogao bi da obavlja više poslova.

Ako takva filozofija zaživi, budući hibridi mogli bi postati znatno drugačiji od današnjih automobila. Manje komponenti, više funkcija i električni karakter vožnje mogli bi predstavljati zanimljivu sredinu između klasičnog hibrida i potpuno električnog automobila.

AutoRepublika

(578)