AR pijaca klasika: Automobil budućnosti koji je umro pre svog vremena

Među automobilima koji su promenili način na koji posmatramo automobilsku industriju, malo koji model ima tako fascinantnu priču kao Tucker 48. Ovaj revolucionarni američki sedan nastao je kao vizija Prestona Takera o automobilu budućnosti, ali je zbog kratkog postojanja kompanije proizveden u samo 51 primerku. Danas svaki preživeli primerak predstavlja jedan od najpoželjnijih američkih kolekcionarskih automobila.

Jedan od njih, sa brojem šasije 1019, biće ponuđen na aukciji RM Sotheby’s u Montereju, uz procenjenu vrednost između jednog i 1,3 miliona američkih dolara (oko 860.000–1,12 miliona evra). Automobil je devetnaesti proizvedeni Tucker 48 i jedan je od retkih primeraka koji nikada nije prošao kompletnu restauraciju, već je sačuvan uz pažljivu negu i kozmetička osvežavanja tokom decenija.

Preston Taker je nakon Drugog svetskog rata želeo da napravi automobil koji bi nadmašio tadašnje standarde američke industrije. Tucker 48, poznat i kao „Automobil budućnosti“, doneo je niz rešenja koja su za kraj četrdesetih godina bila izuzetno napredna. Karoseriju je oblikovao Aleks Tremulis, a među najzanimljivijim detaljima nalazio se centralni far koji se zakretao zajedno sa prednjim točkovima, poboljšavajući osvetljenje u krivinama.

Automobil je pokretao šestocilindarski bokser motor radne zapremine 334 kubna inča (5,5 litara) sa približno 166 „konja“, postavljen pozadi. Snaga se prenosila preko četvorostepenog predselektivnog menjača Tucker Y-1, dok je nezavisno oslanjanje na svim točkovima doprinosilo naprednoj dinamici vožnje za to vreme.

Primerak sa aukcije ima posebno zanimljivu istoriju. Nakon isporuke u leto 1947. godine izložbeno-prodajnom salonu Seattle Tucker Motors u saveznoj državi Vašington, nekoliko godina kasnije ga je kupio Vilijam D. „Džon“ Brajan, koji ga je koristio tokom svoje političke kampanje kao pokretnu reklamu. Kasnije je završio kod porodice Hul, koja ga je posedovala više od pola veka.

Melvin Hul kupio je automobil 1959. godine i postao njegov dugogodišnji čuvar. Tucker je tokom njegovog vlasništva učestvovao na skupovima ljubitelja marke, lokalnim manifestacijama i čak u snimanju filma „Tucker: The Man and His Dream“ iz 1988. godine, reditelja Frensisa Forda Kopole.

Automobil je tokom osamdesetih godina dobio novu završnu obradu inspirisanu originalnom plavom bojom „Waltz Blue“ i novi enterijer, ali nikada nije prošao potpunu restauraciju do poslednjeg detalja. Upravo ta autentičnost čini ga posebno zanimljivim kolekcionarima, jer predstavlja primer koji je zadržao veliki deo svoje originalne istorije.

Tucker 48 danas ima status automobilske legende. Od planiranog velikog proizvodnog projekta ostalo je samo nekoliko desetina vozila, od kojih se mnoga nalaze u privatnim kolekcijama ili muzejima. Njegova vrednost nije samo u retkosti, već i u priči o čoveku koji je pokušao da promeni američku automobilsku industriju pre nego što je tržište bilo spremno za takvu revoluciju.

Tucker 48 ostaje simbol hrabre ideje koja nije uspela kao poslovni projekat, ali je uspela da postane jedan od najprepoznatljivijih automobila u istoriji. Njegova pojava i danas podseća da se najveće automobilske priče često ne mere brojem proizvedenih primeraka, već tragom koji ostave iza sebe.

Zoran Tomasović

Slike: RM Sotheby’s

(1202)