Kompanija Flock Safety našla se u centru pažnje širom Sjedinjenih Američkih Država zbog pitanja privatnosti i načina na koji se koristi njena tehnologija za automatsko prepoznavanje registarskih tablica. Sistem koji je prvobitno razvijen kao alat za pomoć policiji u rešavanju kriminalnih slučajeva suočava se sa kritikama zbog mogućih zloupotreba od strane pojedinih službenika.
Flockove kamere predstavljaju automatizovane sisteme za prepoznavanje registarskih tablica koji veštačku inteligenciju koriste za beleženje podataka o vozilima koja prolaze pored njih. Ovi uređaji, za razliku od klasičnih nadzornih kamera, mogu da zabeleže registarsku oznaku, vreme prolaska, lokaciju kamere, smer kretanja i određene karakteristike vozila, poput boje ili tipa automobila.
Policijske službe ih najčešće koriste za pronalaženje ukradenih vozila, pomoć u potrazi za osumnjičenima, istrage nakon krivičnih dela i povezivanje različitih događaja kroz obrasce kretanja vozila. Flock Safety navodi da se podaci prvenstveno koriste kao istražni alat nakon određenog događaja, a ne kao sistem za stalno praćenje pojedinačnih građana. Upravo količina prikupljenih podataka i mogućnost naknadnog pretraživanja kretanja vozila istovremeno su izazvali rasprave o granicama nadzora i zaštiti privatnosti.
Osnivač i izvršni direktor kompanije Garet Lengli priznao je da zloupotreba predstavlja ozbiljan problem i istakao da cilj kompanije mora biti da takvi slučajevi budu svedeni na nulu.
„Zloupotreba je problem. Moramo nastaviti da radimo na tome da je bude nula. Bilo koji nivo zloupotrebe je neprihvatljiv“, rekao je Lengli tokom razgovora za The Drivecast.
Jedan od problema koji je kompanija ranije imala odnosio se na nedostatak obavezne višefaktorske autentifikacije (MFA) za lokalne uprave koje koriste ovu platformu. Neovlašćenim korisnicima bilo je lakše da pristupe sistemu bez dodatnog nivoa zaštite, dok je istovremeno bilo teže utvrditi ko je pregledao određene podatke i kada.
Flock Safety je u međuvremenu uvela obaveznu zaštitu, ali Lengli smatra da sama tehnologija prijavljivanja pristupa nije dovoljna. Problem odgovornosti, po njegovim rečima, postoji šire u policijskim sistemima, jer mali broj platformi ima napredne mehanizme za praćenje aktivnosti i otkrivanje neuobičajenog ponašanja korisnika.
Kompanija tvrdi da upravo takvi sistemi kontrole pomažu u otkrivanju nepravilnosti. Lengli je naveo da su brojni slučajevi zloupotrebe otkriveni zato što je Flockov sistem prepoznao sumnjive obrasce korišćenja. Naglasio je istovremeno da neuobičajena aktivnost sama po sebi ne znači automatski krivicu, već može biti razlog za dodatnu proveru.
Više američkih saveznih država bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da uvede strože standarde za sve tehnološke sisteme koje koriste policijske službe, uključujući obavezne kontrole pristupa, detaljne evidencije aktivnosti i alate za otkrivanje nepravilnosti.
Lengli uprkos kritikama brani osnovnu svrhu Flockove platforme i ističe da je tehnologija pomogla u velikom broju istraga. Sistem je tokom prošle godine, kako kaže, doprineo rešavanju više od milion slučajeva, dok je broj potvrđenih zloupotreba mali u odnosu na ukupna obim upotrebe.
Ipak, primeri iz saveznih država Amerike poput Teksasa i Džordžije su pokazali da evidencije pristupa mogu otkriti kada pojedini policijski službenici koriste sistem mimo ovlašćenja, uglavnom za špijuniranje bivših devojki i njihovih novih simpatija. Pritisak raste upravo zbog toga da se uvedu dodatne zaštitne mere koje bi sprečile nepravilnu upotrebu podataka.
Flock Safety se tako nalazi između dve suprotstavljene strane: potrebe policije za modernim alatima koji mogu pomoći u borbi protiv kriminala i zahteva javnosti za većom kontrolom nad tehnologijama koje prikupljaju podatke o kretanju građana. Budućnost ovakvih sistema zavisiće od toga koliko efikasno kompanije i institucije uspeju da uspostave ravnotežu između bezbednosti i zaštite privatnosti.
AutoRepublika
(68)
