Kada Džej Leno govori o automobilima, njegove reči imaju posebnu težinu. Dugogodišnji kolekcionar, zaljubljenik u tehniku i čovek koji je kroz garažu sproveo bezbroj legendarnih modela smatra da američka automobilska industrija i dalje poseduje znanje, tehnologiju i ljude sposobne da naprave vrhunske automobile. Međutim, upozorava da se tržište ubrzano menja i da najveća pretnja više ne dolazi iz Evrope ili Japana, već iz Kine.
Leno smatra da se američki proizvođači trenutno nalaze u paradoksalnoj situaciji. Sa jedne strane nastaju neki od najimpresivnijih sportskih automobila današnjice, dok sa druge strane prosečnom kupcu novi automobil postaje sve manje dostupan. Visoke cene goriva, inflacija i rast životnih troškova dodatno opterećuju tržište, pa kupci sve pažljivije biraju gde će potrošiti novac.
Kao primer uspeha izdvaja Chevrolet Corvette, model koji smatra jednim od najboljih odnosa performansi i cene na tržištu. Posebno ističe da General Motors nije pravio kompromise u izboru materijala, već je koristio ugljenik, magnezijum i druge napredne legure koje se tradicionalno povezuju sa znatno skupljim egzotičnim automobilima. Corvette pokazuje, prema njegovom mišljenju, da američka industrija može da razvije automobil svetske klase bez astronomskih cena koje prate evropske supersportske modele.
Leno pohvaljuje i Ford zbog načina na koji je uspeo da napredne tehnologije učini dostupnijim. Kao primer navodi ugljenične naplatke, koji su pre dve decenije bili rezervisani gotovo isključivo za hiperautomobile i koštali oko 80.000 američkih dolara (oko 69.000 evra). Danas se slična tehnologija može dobiti za približno 10.000 dolara (oko 8.600 evra), što predstavlja ogroman tehnološki i proizvodni napredak.
Finansijska kriza i odlazak u stečaj velikih američkih proizvođača 2009. godine, prema njegovim rečima, dugoročno su doneli i nešto pozitivno. Restrukturiranje kompanija uklonilo je veliki broj rukovodilaca koji su automobile posmatrali isključivo kroz finansijske izveštaje, dok su na ključne pozicije došli ljudi koji zaista razumeju razvoj vozila i potrebe kupaca.
Posebno ističe Marka Rojsa, predsednika General Motorsa, koji aktivno učestvuje u testiranju novih modela, kao i izvršnog direktora Forda Džima Farlija, poznatog po tome što često razgovara sa kupcima i distributerima, ali i pažljivo prati razvoj kineske automobilske industrije kako bi razumeo novu konkurenciju.
Leno smatra da je Cadillac poslednjih godina napravio možda i najveći iskorak među američkim premijum brendovima. Kompanija je uspela da privuče mlađe kupce, razvije konkurentna električna vozila i zadrži sportski karakter pojedinih modela, uključujući verzije koje se i dalje mogu dobiti sa manuelnim menjačem.
Ipak, najveći izazov vidi u kineskim proizvođačima. Kako ističe, kompanije iz Kine više ne kopiraju konkurenciju, već razvijaju sopstvene tehnologije i nude veoma kvalitetna vozila po cenama koje su često od 10 do 15 odsto niže od uporedivih evropskih ili američkih modela. Upravo zbog toga očekuje da će njihov uticaj na svetskom tržištu nastaviti da raste.
Posebnu pažnju privlače i kineske inovacije u oblasti baterijske mobilnosti. Napredni sistemi brzog punjenja omogućavaju da baterije električnih automobila na platformama od preko 800 V za svega nekoliko minuta dostignu više od 80 odsto kapaciteta, što značajno smanjuje jedno od najvećih ograničenja električnih vozila.
Iako otvoreno govori o opasnosti koju kineska konkurencija predstavlja za američke proizvođače, Leno ne dovodi u pitanje budućnost električnih automobila. Podseća da je Kalifornija decenijama imala ozbiljne probleme sa zagađenjem vazduha, a razvoj čistijih pogonskih sistema smatra logičnim korakom napred.
Posebno ga je impresionirao Teslin Semi, za koji kaže da ubrzava gotovo nestvarno lako uprkos ogromnoj masi, dok kao primer luksuznog baterijskog automobila izdvaja Rolls-Royce Spectre, koji danas vozi češće nego većinu svojih klasičnih automobila. Istovremeno smatra da i američki proizvođači imaju veoma konkurentne električne modele, poput Cadillaca Escaladea IQ-a, koji nudi domet od približno 724 kilometra, izuzetno prostranu kabinu i visok nivo udobnosti.
Leno na kraju upozorava da kvalitet proizvoda više nije jedini faktor koji odlučuje o uspehu na tržištu. Cena, dostupnost i brzina prilagođavanja novim okolnostima postaju podjednako važni. Američka industrija, smatra on, i dalje ima potencijal da predvodi tehnološki razvoj, ali će taj status zadržati samo ako nastavi da sluša kupce i odgovori na sve snažniji pritisak konkurencije koja dolazi iz Kine.
(1487)
„kompanije iz Kine više ne kopiraju konkurenciju, već razvijaju sopstvene tehnologije i nude veoma kvalitetna vozila po cenama koje su često od 10 do 15 odsto niže od uporedivih evropskih ili američkih modela.“
Nedovoljna razlika da bih prešao na Kineza, uz uporedivu tehniku.
Geely Starray EMi 32 k EUR, Škoda Kodiaq PHEV 52 k EUR, i nije baš 10-15% 😜
Šta su to „ugljenični naplatci“, koji su sa 69000 pali na 8600 eur ?
Ma pisu da napisu. Stari austrougarski naziv je felge!
Da, pomislio sam na felne. ALI, kakve to felne koštaju 70 k eur AI odgovor „Ugljenični naplatci (poznati i kao karbonske felne) jesu točkovi automobila napravljeni od kompozitnog materijala sa ugljeničnim vlaknima, umesto od standardnog čelika ili aluminijuma. Oni donose ekstremnu čvrstoću i malu težinu, što značajno poboljšava ubrzanje, upravljivost i kočenje vozila.Glavne prednostiMala težina: Lakši su do 40-50% u poređenju sa aluminijumskim točkovima, što drastično smanjuje neopruge masu (engl. unsprung weight).Vrhunske performanse: Omogućavaju brži odziv upravljača, bolje držanje puta i kraći put kočenja.Čvrstoća: Otporniji su na udarce i kidanje pod velikim opterećenjem na trkačkoj stazi.Glavni nedostaciVisoka cena: Izuzetno su… Pročitaj više »
U svojoj biblioteci imam knjigu coveka koji je radio kao jedan od menadzera u jednoj od Fordovih fabrika, cini mi se u Ohio, gde su se proizvodili automatski menjaci za skoro sve Fordove tokom 1980-ih godina. Teska horor prica, posebno kada je popularnost odredjenih Fordova bila bas velika (’83 Thunderbird, ’86 Taurus i slicni) – tada je svaki menjac prolazio inspekciju. Ne zato sto je zaista prolazio inspekciju vec je bilo bitno samo da se ispuni kvota. Bilo je slucajeva gde su odredjeni delovi poslati za reciklazu jer ranije nisu prosli inspekciju – i onda bi ih vratili i ugradjivali… Pročitaj više »