Zanimljivost dana: Rambo
Kada neko spomene Lamborghini, pred očima se odmah pojave slike klinasto oblikovanih automobila u jakim žutim bojama, spuštenih tako nisko da gotovo dodiruju asfalt. To su mašine koje izgledaju kao da su stvorene da krase ulice Monaka, da odjekuju italijanskim autoputevima ili da se presijavaju pod reflektorima najekskluzivnijih skupova. Lamborghini je, sve do sredine osamdesetih, bio sinonim za egzotiku na četiri točka, za automobile koji su istovremeno delovali kao umetnička dela i mehanička čudovišta.
A onda, 1987. godine, usred tog glamura i tradicije, kompanija iz Sant’Agate odlučila je da napravi nešto potpuno suprotno svemu što je dotad predstavljala – model koji je izgledao kao da je pobegao iz vojne baze, a ne iz italijanskog dizajnerskog studija. Rezultat tog eksperimenta bio je LM002, vozilo koje je svet zapamtio kao „Rambo Lambo“.
Skoro četrdeset godina kasnije, LM002 i dalje prkosi svakoj klasifikaciji. Nije samo SUV, a nije ni supersportski automobil. To je kombinacija tenka, luksuzne limuzine i trkačkog bolida – i upravo ta neuhvatljiva priroda učinila ga je legendom.
Da bismo razumeli LM002, moramo se vratiti deset godina unazad – u 1977. godinu, kada je Lamborghini pokušao da napravi vozilo za američku vojsku. Taj projekat, poznat kao Cheetah, bio je opremljen motorom pozadi i trebalo je da se takmiči sa prototipovima koje su razvijali AM General i Chrysler. Iako je bio zanimljiv inženjerski eksperiment, Cheetah nije zadovoljio vojne specifikacije. Italijanski proizvođač vozila je izgubio tender, ali ideja o robustnom terenskom vozilu nije umrla.
Početkom osamdesetih, u eri kada su se supersportski automobili poput Countacha i Ferrarija Testarosse borili za pažnju bogate elite, Lamborghini je odlučio da preokrene koncept. Ako ne može da osvoji vojsku, može da osvoji šeike. U vreme kada je naftni novac preplavljivao Bliski istok, a kolekcije supersportskih automobila postajale statusni simbol moći, Lamborghini je prepoznao tržište za nešto potpuno drugačije: luksuzno terensko vozilo sa performansama superautomobila.
Tako je 1986. godine rođen LM002 (Lamborghini Militaria, projekat 002) – automobil koji je izgledao kao da može da pređe Saharu, ali i da se pojavi ispred hotela Ritza u Parizu.
LM002 na prvi pogled deluje kao spoj inženjerskog ludila i vojne funkcionalnosti. Karoserija, izvedena od kombinacije aluminijuma i plastike ojačane ugljeničnim vlaknima, postavljena je na čvrst čelični ram. Linije su oštre, gotovo agresivne. Tu su šestougaoni blatobrani, spoljašnje šarke, asimetrična izbočina na haubi i masivna maska sa zaštitnim ramom, i svi ti elementi čine da vozilo izgleda kao oružje na točkovima.
Lamborghini nije pokušavao da sakrije sirovu prirodu vozila već ponosno je isticao. Svaki ugao i svaka ivica odražavali su industrijsku estetiku osamdesetih, do te mere da je LM002 delovao više kao rekvizit iz filma Mad Max nego kao legalno drumsko vozilo. Ali u toj brutalnosti postojala je posebna vrsta elegancije, italijanska disciplina u haotičnoj formi. Iako je izgledao kao da je stvoren za vojsku, LM002 je bio opremljen luksuzom koji bi postideo mnoge tadašnje limuzine.
Ispod kvadratnog, teško oklopljenog poklopca nalazio se motor iz najpoznatijeg Lamborghinijevog modela: 5,2-litarski V12 iz Countacha. Ovaj agregat s četiri bregaste osovine i šest Weber karburatora, je razvijao 455 konjskih snaga i maksimalnih 500 Nm obrtnog momenta. Snaga se prenosila preko petostepenog ZF manuelnog menjača i složenog sistema pogona na sva četiri točka sa tri samoblokirajuća diferencijala.
LM002 je mogao da se kreće po pesku, kamenju, asfaltu i snegu, i to sa lakoćom koja bi iznenadila čak i konstruktore današnjih terenaca. Fabričke informacije kažu da je ubrzanje od nule do 100 km/h trajalo oko 7,7 sekundi uz maksimalnu brzinu od 210 km/h. Ali, sa težinom od preko tri tone i potrošnjom koja je često iznosila i do 30 litara na pređenih 100 kilometara, vožnja LM002-a bila je privilegija onih koji su imali duboke džepove i čelične nerve. Svakako nije pomogao ni podatak da je koštao više od 355 hiljada američkih dolara u današnjoj vrednosti novca.
Pirelli je specijalno za ovu grdosiju razvio pneumatike Scorpion BK dimenzija 345/60 R17, prilagođene za ekstremne temperature i visoke brzine. One su bile toliko specifične da ih niko drugi nije mogao koristiti, što je dodatno doprinelo ekskluzivnosti automobila.
LM002 je u unutrašnjosti iznenađivao. Bež koža je prekrivala gotovo svaku površinu, od sedišta do panela na vratima, dok su drveni umeci i ručno izrađen volan Nardi unosili dozu topline u inače spartanski prostor. Klima uređaj, električni podizači stakala, stereo sistem sa kasetofonom i čak telefon (za to doba luksuzan dodatak) činili su da se putnici osećaju kao u limuzini, iako su sedeli u vozilu koje je izgledalo kao tenk. Prtljažnik, obložen čeličnim pločama, mogao je da se pretvori u dodatni prostor za sedenje, pa je LM002 povremeno služio kao „oklopni prevoznik“ za bogate pustolove.
Publika koja je kupovala ovaj terenac je bila jednako neobična kao i sam automobil. Među vlasnicima su se nalazili bliskoistočni monarsi, bogati industrijalci, kao i poznate ličnosti poput Silvestra Stalonea, koji je upravo zahvaljujući svom „Rambu Lambu“ nadenuo modelu nadimak. Vozilo je postalo statusni simbol, ali i izjava, odnosno poruka da njegov vlasnik nije običan kolekcionar, već neko ko prkosi pravilima. Proizvodnja će da traje od 1986. do 1993. godine i u tom periodu fabriku će da napusti 301 primerak.
Kada se 2018. godine pojavio Urus, mnogi su ga videli kao logičan korak Lamborghinija ka modernom tržištu. Delio je platformu sa Audijem Q8 i Porscheom Cayenneom, imao sofisticiranu elektroniku i turbobenzinac V8 sa 641 konjskom snagom. Bio je brz, udoban, tehnološki napredan i, što je najvažnije, praktičan.
Ali bez LM002, Urus možda nikada ne bi postojao. LM002 je bio dokaz da Lamborghini može da napravi SUV koji nije samo luksuzan, već i beskompromisan. On je otvorio vrata ideji da egzotični proizvođači mogu da osvoje tržište SUV-ova, i to decenijama pre nego što su Ferrari i Aston Martin krenuli tim putem.
Danas, kada Urus klizi kroz gradske avenije, savršeno uglađen i digitalno optimizovan, teško je ne pomisliti na LM002, na njegovu sirovu snagu, njegovu drskost i zvuk dvanaest cilindara koji para pustinjski vazduh…
Zoran Tomasović
(254)
Lambo LM 002 – jedan od mojih omiljenih modela! Ne zbog njegovih performansi vec zbog nacina gradnje. Sad pazite ovu informaciju: „Karoserija, izvedena od kombinacije aluminijuma i plastike ojačane ugljeničnim vlaknima, postavljena je na čvrst čelični ram.“ Ova recenica je zbirka gresaka. Karoserija LM002 je samonoseca resteka od celicnih cevi. Nema tu nikakve sasije ni rama. Oplate su od poliestera sa staklenim vlaknima. Karbon tada jos uvek nije bio u upotrebi. Osovine su sa nezavisnim oslanjanjem – dvostruke poprecne vodjice, spiralne opruge, amortizeri i stabilizatori. U to vreme je kruta osovina kod terenaca jos uvek bila „alfa i omega“! Godine… Pročitaj više »
Enterijer.
Izvinjenje redakciji i Zoranu, prevideo sam da ista fotografija vec stoji u tekstu!
A, što im rušiš sneška? 🙂 To je posledica kad se radi copy/paste tekstova bez neke provere
S one strane novinar, s ove strane knjigovodja. A AR specijalci ko divlje zveri! 🙂 🙂
Sve sto zelim, to je da AR publika dobije pravu informaciju. Kada se LM002 pojavio, sa velikim interesovanjem sakupio sam sve moguce informacije o njemu. To je tada bilo moguce samo na nivou casopisa. U svojoj arhivi imam jos uvek fotokopije iz italijanskog „Quattroruote“. Kvalitet je vrlo los, slike su tamne, tadasnja kopir-rehnologija davala je skromne rezultate.
Bio je detaljno prikazan i u ljubljanskom Auto magazinu. Verovatno bi mogao negde da iskopam taj primerak.
Zadnji deo LMa – unutrasnja obloga je od obicnog Al-lima. Karakteristicno je da se zadnja vrata obaraju rotacijom na dole, verovatno da bi se olaksala zamena tocka. Takodje je karakteristicno da su ista vrata udubljena na unutra, da rezervni tocak ne bi suvise strcao pozadi. On je tezak 40-50kg i njegova masa sigurno ima uticaj na bocnu stabilnost u krivini.
Sličan presovni alu lim 2/3mm ili 3/4 mm su koristili u novosadskoj Autokatoseriji za stepenište Volvo autobusa.
Evo kako izgleda noseca struktura karoserije – prostorna resetka od celicnih cevi i raznih drugih profila. Do zla boga komplikovano, rucni rad koji zahteva puno vremena i, naravno, kosta djavolski! Sve to da bi se ustedeo neki kilogram. Na zalost, kvalitet fotosa je los, ocigledno se radi o nekoj staroj fotografiji.
Na slici je „Cheetah“, prototip sa kojim je Lamborghini konkurisao kod americke vojske. Kao proizvodjac traktora i drugih poljoprivrednih masina, Lamborghini je imao veliko iskustvo u gradnji terenskih vozila i pogona 4×4. Na zalost, kod ovog prototipa je napravio fatalnu gresku – motor je okacio iza zadnje osovine?! Na taj nacin unistio je koristan prostor za transport opreme i oruzja. Prednji deo bio je ekstremno kratak, sasvim neupotrebljiv za transport. Cheetah izgleda kao veliki bagi. Ono sto je bilo dobro za izlete na plazu nije upotrebljivo za vojne akcije. Predpostavljam da je deo njegovih resenja primenjen kod Hummera H1.