Automobili iz šampionata Formule 1 retko dospevaju na tržište namenjeno privatnim kolekcionarima, a kada se to dogodi, gotovo uvek je reč o bolidima koji su ostavili dubok trag u istoriji motosporta. Upravo takav slučaj predstavlja Eagle Mk 1, jedan od najlepših bolida koje je Formula 1 ikada videla, a automobil čija vrednost danas prevazilazi okvire samih sportskih rezultata.
Eagle Mk 1 nastao je sredinom šezdesetih godina zahvaljujući saradnji vrhunskih stručnjaka tog vremena. Za njegov razvoj bili su zaslužni konstruktor Len Teri, legendarni vozač Den Garni, tim All-American Racers (AAR), dok je u pojedinim fazama projekta doprinos dao i Kerol Šelbi. Rezultat je bio elegantan i aerodinamičan bolid koji se i danas smatra jednim od najlepših u istoriji Formule 1.
Iako nije dominirao šampionatima, Eagle je zauvek upisan u istoriju kao prvi, i za sada jedini, bolid američke proizvodnje koji je pobedio na trci u Formuli 1. Taj podvig ostvaren je 1967. godine na Velikoj nagradi Belgije, kada je Den Garni za upravljačem šasije sa brojem 104 doneo jedinu pobedu timu All-American Racers u najprestižnijem automobilskom takmičenju.
Primerak koji će uskoro biti ponuđen na aukciji nije pobednička šasija 104, ali njegova istorijska vrednost nije mnogo manja. Reč je o šasiji broj 103, trećem od svega četiri proizvedena primerka modela po imenu Eagle Mk 1. Tokom karijere za njegovim upravljačem sedeli su Den Garni, Riči Ginter i Ludoviko Skarfioti, što dodatno potvrđuje njegov značaj u istoriji Formule 1.
Debi na stazi imao je 1967. godine na trci Race of Champions na stazi Brends Heč u Velikoj Britaniji, gde je Riči Ginter završio na pobedničkom postolju. Ovaj primerak bio je jedan od samo tri Eagleova bolida opremljena motorom Gurney-Weslake V12 radne zapremine tri litre, koji je razvijao impresivnih 390 „konja“ pri čak 10.500 o/min. Kao alternativa postojao je i četvorocilindarski motor Coventry Climax zapremine 2,7 litra, ali upravo verzije V12 danas imaju najveću kolekcionarsku vrednost.
Tokom sezone vožene 1967. godine šasija sa brojem 103 nastupila je na Velikoj nagradi Monaka, gde je vozač odustao zbog tehničkih problema, zatim na Velikoj nagradi Kanade, gde je bolid završio na trećem mestu, kao i na Velikoj nagradi Italije. Upravo je podijum u Kanadi ostao kao najveći uspeh u Formuli 1, nakon čega je automobil nastavio karijeru u rukama privatnih timova na drugim trkačkim manifestacijama.
Bolid je krajem devedesetih godina stigao u Veliku Britaniju i ubrzo je postao redovan učesnik najprestižnijih istorijskih automobilskih događaja. Pojavio se na manifestaciji Goodwood Revival 1999. godine, zatim na Festivalu brzine 2000. godine, kao i 2002. godine na istorijskoj Velikoj nagradi Monaka. Iste godine završio je u privatnoj kolekciji u kojoj se nalazi i danas, a poslednji put je javno prikazan 2006. godine na festivalu u Gudvudu.
Eagle Mk 1 sa šasijom 103 je posle gotovo dve decenije mirovanja ponovo izašao pred publiku uoči velike aukcije zakazane za kraj septembra. Pre prodaje izložen je u Njujorku, u galerijama Sotheby’s u okviru izložbe posvećene 250 godina američke umetnosti i kulture, dok će tokom avgusta biti predstavljen i na aukciji RM Sotheby’s Monterey u Kaliforniji.
Očekivanja aukcijske kuće su izuzetno visoka. Procena je da bi ovaj istorijski bolid mogao da dostigne cenu do devet miliona američkih dolara (oko 7,7 miliona evra), što ga svrstava među najvrednije automobile iz Formule 1 koji su se poslednjih godina pojavili na tržištu.
Visoka procenjena vrednost nije posledica samo istorijske važnosti vozila i činjenice da su svega dva primerka sa motorom V12 danas u privatnom vlasništvu. Šasija sa brojem 103 i dalje ispunjava uslove za učešće na najprestižnijim istorijskim trkačkim događajima, što budućem vlasniku pruža priliku da ovu američku legendu ne čuva isključivo kao muzejski eksponat, već i da je ponovo izvede na stazu gde je pre gotovo šest decenija ispisivala istoriju Formule 1.
Zoran Tomasović
Slike: RM Sotheby’s
(767)
