AR test: Citroen Berlingo XTR 1.5 BlueHDi 130 EAT8

Povratak otpisanih

Nakon par godina neuspešnog eksperimenta s čisto električnom verzijom, Citroen, upravo kao i Peugeot i Opel, vratio je u ponudu Berlingo s dizel agregatom, u nadi da će povratiti izgubljene kupce.

Surova vremena za proizvođače automobila! Prisiljeni da zbog visokog nivoa štetnih izduvnih gasova ukinu pojedine pogonske jedinice, ukoliko ne i modele, našli su se u poziciji da mogu ponuditi isključivo električne verzije, neadaptirane ukusu kupaca. Možda najbolji primer za to je Stellantisov trojac Berlingo/Rifter/Combo, sve dok su posedovali termičke agregate bili su popularni i traženei.

Idili je došao kraj pre par godina, kada su odgovorni odlučili žrtvovati ih tako što su nametnuli čisto električne verzije, znatno skuplje i s nedovoljnom autonomijom. Baterija od 54 kWh (50,3 neto) teoretski obezbeđuje 343 km autonomije, no na auto-putu tek nepunih 200 km, uz maksimalnu brzinu od 130 km/h. Dodamo li na to činjenicu da su ujedno skuplji za nekih 10.000 evra (bez uračunatih beneficija za električna vozila), jasno je zašto je trojac bio bojkotovan.

Sve ovo odnosi se pre svega na putničku verziju, podsećanja radi svi protagonisti poseduju i teretnu sa samo dva sedišta, koja se znatno bolje prodavala. Jednostavno, radi se o vozilu za svakodnevno obavljanje profesionalnih aktivnosti, koje se često obavljaju na kraćim distancama, gde autonomija ne igra primarnu ulogu. Štaviše, kao elektromobili imaju slobodan ulazak u takozvane zelene zone, koje postoje u pojedinim velikim evropskim gradovima, tipa Pariz.

No, za razliku od putničkih verzija teretne su pored električnog zadržale i dizel ageregat, sve vreme ovaj je ostao u ponudi. I tako, kako što kaže narodna poslovica „dok nekom ne smrkne, drugom ne svane“, korist od ovakve nepromišljene udluke odgovornih u Stellantisu imali su konkurenti, gde pre svega mislim na Renault Kangoo, VW Caddy i Ford Tourneo Connect, koji su zadržali termičke verzije u ponudi.

No, i tome dođe kraj, prošle godine vraćen je dizel blok u Berlingo i bratiju, dobro poznat i navodno poboljšan 1.5 BlueHDi, ponuđen je u dve verzije, od 100 i 130 KS. Dobra vest za mnoge koji obožavaju ovakve kamiončiće, posebno jer je klasičnih minivenova sve manje. Pored mehaničkih izmena treba spomenuti i estetske, iako restilizizacija ne znači mnogo kupcima ovakvih vozila, koji od njih očekuju pre svega upotrebnu vrednost.

Elem, Berlingo je poprimio stilski izraz koji su inagurisali aktuelni C3 i C3 Aircross, što se odnosi isključivo na lice vozila. Na šta je ličio pre restilizacije verovatno znate, ukoliko ne pogledajte priložene fotografije, što se odnosi i na osveženi Berlingo. Recimo ipak da umesto nekadašnjeg znaka Citroena, integrisanog u formu prednje maske, osveženi Berlingo ima novi logo, uz finiju svetlosnu grupu.

Neću vas ubeđivati kako je prednji deo sada lepši i elegantniji, sve je to nebitno, no je činjenica da donosi izvesno osveženje. Važnije od toga jeste uvođenje nove, sofisticirane opreme, uz sva moguća praktična rešenja koje ova generacija Berlinga poseduje od 2018. godine.

Podsećanja radi, kada se po put pojavio daleke 1995. godine, Berlingo je bio prvi koji je transformisao malo dostavno vozilo u putničko, kako bi istovremeno ponudio maksimum modularnosti i prostora za putnike i stvari. Ova formula, u Francuskoj nazvana Ludospace (nešto kao kvazi Espace), bila je odmah kopirana od strane Renaulta Kangooa, a potom i od drugih prozivođača (VW, Škoda, Fiat, Ford…), s manje ili više uspeha.

Dobre dve decenije kasnije, francuski proizvođač potvrdio je dominaciju na ovom polju, posebno Citroen, lansiravši opet pre Renaulta treću, dakle aktuelnu generaciju Berlinga. No kako je oduvek imao brata blizanca, pozatog pod imenom Partner, ni ovaj nije kasnio sa zamenom, uz to familija se proširila još jednim članom, Opelom Combo Life.

S nekih 5 miliona prodatih primeraka (sve generacije, računajući i transportnu verziju), Berlingo je suvereno vladao ovim segmentom (sve dok nisu ukinuti termički agregati), pitate se s kojim argumentima? Jednostavno primenom proverenog recepta, iako modernizovan, Berlingo 3 nije odustao od prvobitne filozofije. Sličan gabarit i prepoznatljiv stil, uz maksimalni unutrašnji prostor i nebrojene praktične elemente, toliko važne prilikom porodičnog putovanja.

Što se tiče samog stila jasno je da cilj opravdava sredstvo, kockaste forme se podrazumevaju. Gledan od pozadi Berlingo je praktično neizmenjen tokom sve tri generacije, s vertikalno postavljenim zadnjim vratima i svetlima. Jedino je bočna figura značajnije izmenjena, i to pre svega kada se radi o XL-verziji, to jest produženom Berlingu 3.

Po prvi put Citroen ga je ponudio u dve dužine, standardnoj M, od 4,4 m, i produženoj od 4,75 m. Obe opciono mogu posedovati još dva dopunska sedišta, kako bi se transportovalo 7 putnika. No svima je verovatno jasno da se jedan Berlingo ne kupuje zbog neodoljivog izgleda, da bi se nametnuo kupcima i prošao stroge sigurnosne norme, ovaj simpatični Citroen morao je evoluirati i na tehnološkom planu.

Bolje ne može

Iako se s godinama Berlingo „civilizovao“, čim se smesti za upravljač do izražaja dolaze geni dostavnog vozila. Osim što je sva plastika kamionski tvrda, vozačeva pozicija je vertikalna, kako i priliči jednom kombiju. No kako se i sedište i upravljač podešavaju u svim pravcima, vozač lako pronađe željenu poziciju, posebno jer je i samo sedište udobno, nažalost sa i dalje nedovoljno dugim sedalnim delom. Uz jedno ovakavo vozilo podrazumevaju se i velike staklene površine, kao i blago povišena pozicija.

Vertikalno isečen pozadi, Berlingo se može parkirati u milimetar precizno, posebno ukoliko poseduje senzore i kameru, kao u našem slučaju. Sve se naravno lepo vidi na velikom ekranu, osetljivom na dodir, nakačenom na centralnu konzolu. Međutim, najveći kvaliteti kriju se u samoj unutrašnjosti, u voženoj verziji XTR ima toliko nadahnutog prostora za odlaganje igračaka, knjiga, tableta, telefona, flaša i flašica s osvežavajućim pićima, keksa, bombona… Kao u retko kom vozilu.

I prethodni Berlingo bio je talentovan na ovom polju, ali novi je apsolutni šampion, posebno jer su dodati i savremeni elementi, kao što su USB priključci i beskontaktni punjač za smarfon. Sa strane suvozača pronašli smo čak i klasičnu utičnicu od 220 V! Na komandnoj tabli je recimo dupli pregradak za rukavice, zbog čega je vazdušni jastuk prebačen na plafon. Kao i pre, ispod sedišta se mogu pronaći fioke, a na plafonu, iznad prtljažnika, veliki boksovi. Na plafonu je i mlečno bela providna konzola, isto tako zgodna za odlaganje svega i svačega, iznad koje je stakleni panoramski krov (ne otvara se).

Berlingo je dakle preuzeo od svog predhodnika mnogo toga, računajući i prtljažnik, nazvan Modutop, sa pristupom kroz zadnje staklo. Velika vrata nije neophodno otvoriti ukoliko za to nema dovoljno prostora, ili se jednostavno radi o manjim predmetima. U tom cilju polica u prtljažniku može se spustiti i na niži nivo. A kad smo se već latili prtljažnika, njegova zapremina iznosi odličnih 770 litara, do spomenute police koja ga prekriva, odnosno dva kubna metara do plafona, s oborenim sedištima.

I ovaj put mogao sam da biram koju ću verziju voziti, standardnu ili produženu, pošto su obe bile dostupne. U svakom slučaju uverih se kako su dva dopunska sedišta adaptirana i za veoma korpulentne putnike, kao u slučaju Dacije Jogger, vožene nešto ranije. Osim što poseduju izdašne dimenzije, smeštena su na klizačima, sa hodom od 15 cm. Ne i u drugom redu, ali su zato nezavisna (počevši od drugog završnog nivoa) i adaptirana za odrasle osobe, koje imaju više nego li dovoljno prostora za kolena i glave.

Podrazumeva se da se preklapaju kako bi se dobio maksimalni utovarni prostor, a kada se obori i suvozačevo, standardni Berlingo od 4,4 m može u svoja nedra da primi predmete dužine do 2,7 m. Za utovar robe, odnosno ulazak/izlazak putnika, zadržana su toliko praktična bočna klizna vrata, na kojima su stakla s električnom asistencijom. Za kupce koji žele malo više originalosti Citroen je predvideo završni nivo XTR, veselije unutrašnjosti, plus nekoliko detalja kao što su točkovi sa felnama od 17 cola.

Nakon restilizacije ukinuti su bivši završni nivoi Live, Feel i Shine, koji su zamenjeni s Plus i Max, odnosno navedeni XTR. Prvi navedeni u seriskoj opremi poseduje manuelni klima uređaj, pomoć za parkiranje unazad, električnu ručnu kočnicu, zadnju klupu deljivu u odnosu 2/3-1/3, dvoje kliznih bočnih vrata, avionske stolčiće na naslonima prednjih sedišta, sistem za upozorenje kada se pređe u drugu traku s korekcijom, čitać saobraćajnih znakova, čelične naplatke od 16 cola…

Viši završni nivo Max je bogatiji, računajte na numeričku instrument tablu od 10 inča, tri nezavisna sedišta, krovne nosače, automatski klima uređaj s dve zone podešavanja, zatamljena stakla pozadi, aluminijumske naplatake od 16 cola, sistem multimedije, nezavisno otvaranje zadnjeg stakla od vrata…

No, ono što je vidljivo je izmenjena komandna tabla, s numeričkim instrumentima i centralnim ekranom od isto tako 10 inča. Osim što je veći, sada je brži i pregledniji, te opremljen sistemima Apple CarPlay i Android Auto. Novi je i upravljač kao i velika konzola između sedišta, koja se sada proteže sve do zadnjih.

Suptilne izmene

Već sa prvim pređenim kilometrima do izražaja dolazi modificirano ogibljenje Berlinga, sećam se da sam mu svojevremeno prebacio tvrd trim pozadi, koji previše „suvo“ prenosi udarce. Sada je umekšan, bez da to utiče na ponašanje na putu, iako se odmah oseti da vozilo „pumpa“ i naginje u oštrim zavojima. No, globalno uzev prijatan je za vožnju, do te mere da se brzo zaborave njegovi koreni.

Kao što rekoh zadržane su dve verzije od 100 i 130 KS, u principu slabija je uparena s ručnim šestostepenim menjačem, dok se kod znažnije može izabrati između istog i automatskog EAT8. Dakle solidan i savremen dizel blok koji je zamenio bivši 1.6 BlueHDi/120, bez da je povećan obrtni moment od 300 Nm. Sasvim dovoljno da bi se Berlingu obezbedila solidna ubrzanja, posebno kada je u paru sa osmostepenim automatski menjačem, poreklom iz japanskog Aisina.

Zapravo, dole potpisani setio se tek nakon par dana test vožnje da je osvežen Berlingo 1.5 BlueHDi već predstavljen prošle godine! Alchajmer ili ko zna šta je u pitanju, mada me je i ataše za štampu kod Citroena zbunio, kada sam ga upitao u vezi noviteta podsetio me je da su vratili dizel u Berlingo, te sam odmah zagrizao i rezervisao ga. No, prošli put bio je u paru s ručnim menjačem, daleko manje prijatnim za vožnju od automatskog, tako da se ipak ne radi o potpuno istoj verziji.

Naime, kod manuelnog ručica ima predug hod i nije preterano precizna, što otežava izbor željenog prenosa. Interes za njim je pre svega u nižoj ceni, u zavisnosti od tržišta računajte i do 2.000 evra manje u poređenju s EAT8. Osim toga, dva prenosa manje podižu nivo obrtaja, pri konstatnoj brzini od 130 km/h motor se vrti na bezmalo 3.000 obrtaja, dok u sprezi s automatskim opadne na samo 2.200 o/min. Samim tim ovo se pozitivno odražava na potrošnju, s automatskim menjačem Berlingo troši oko pola litre manje u vožnji na auto-putu.

Konkretno u ovakvim okolnostima treba računati na nekih 7 l, pre svega zbog loše aerodinamike, dok je na običnim putevima i po gradu potrošnja znatno niža. Koliko god da sam ga maltretirao jedva da je dogurala do 6 l u proseku. Tasterom na komandnoj tabli može se izabrati između programa „normal“ i „eko“, koji po meni ne služi ničemu, samo guši perfomanse i ne utiče bitnije na potrošnju. Treba istaći i da je agregat po svojoj prirodi retko diskretan, što uz solidnu izolaciju kabine smanjuje buku na nivo klasičnih berlina.

Ukratko, retko prijatan agregat, upravo kao i menjač, nežan kao majčina ruka. S kakvom lakoćom i preciznošću ovaj vrši promene prenosa je za primer, a ukoliko vam se učini da nije u adekvatnom, uvek možete preći na manuelno menjanje, dvema ručicama pored upravljača. Verovatno znate da EAT8 povučen iz benzinskih verzija jer su ove sada podpomognute elektromotorom koji se nalazi u menjačkoj kutiji, novi automatski menjač poseduje samo šest prenosnih odnosa.

Često imam običaj da vam spomenem i neka mesta koja smo obišli s test vozilima, ovoga puta odosmo do Tajlanda, na nekih 50 km od Pariza!? Nije baš Tajland već jedan gradić gde se nalazi „temple budist“ (budistički hram), gde se obeležavala tajlandska Nova godina. Za nepoverovati je koliko ovde ima statua Bude, u kojima su često posmrtni ostaci (kremirani) raznih familija, lično nisam imao pojma da ovako nešto postoji u Francuskoj. Sve u svemu veliki piknik i većinska populacije poreklom s Tajlanda, odnosno pomešane familije, uz tradicionalnu muziku i specijalitete provedosmo par prijatnih sati.

Kao što se moglo očekivati na kraju test-vožnje priču kvari šta drugo do cena, iako je ova znatno niža nego kada se radi o električnom Berlingu. Na izvestan način je opravdana, agregat je i dalje savremen i dovoljno snažan, dok je oprema, kako sigurnosna tako i ona zadužena za opšti komfor, na nivou prestižnijih vozila. Nažalost cena je nepoznata na našem trzistu, u ponudi pronađoh sam verziju nazvanu Berlingo Business, dakle putničko/teretna verzija s pet sedišta i slabijim dizelom od 100 KS, uz početnu cenu od 20.325 evra.

Nema ta mnogo zajedničkih tačaka s voženom, za koju u Francuskoj treba preko 30.000 evra. No, to je samo teorija, u praksi pronađoh kod nezavisnih uvoznika mnogo sličnih Berlinga, po ceni od 25-26 hiljada evra, dok u Bosni videh na sajtu da voženi košta nekih 57 hiljada konvertibilnih maraka, odnosno oko 27.500 evra.

Uzevši u obzir da sam nešto ranije testirao Daciju Jogger Hybrid od 155 KS, opravdano ih možemo uporediti, bez obzira što se radi o različitim pogonskim jedinicama. Cene su približno iste, no potrošnja Joggera je čak i niža, a ima i nešto bolje performanse. I jedan i drugi imaju ponudu s pet ili sedam sedišta, dakle sve je stvar ukusa i poverenja u upotrebljenu tehnologiju.

Dok se pojedini i dalje kunu u dizel agregate, ima i onih koje ih smatraju prevaziđenim i „prljavim“, te prednost daju hibridnoj tehnologiji… Neću se zato upuštati u navođenje prednosti i nedostataka naših protagonista, ukoliko ste zainteresovani potražite u arhivi zapažanja u vezi Joggera.

žŠta još reći? Možda da nema više jeftinih automobila, te da je samim tim duh predaka ispario, nove generacije ovakvih venova nemaju mnogo zajedničkih tačaka sa nekadašnjim. Cena novog Berlinga, kao uostalom Riftera i Opela Comboa, približila se ceni pravih venova i krosovera, koji, ukoliko i nemaju praktičnost ovih, u estetskom smislu su privlačniji i ujedno kvalitetniji, s boljom voznom dinamikom.

Uprkos tome ne treba sumnjati da će se Berlingo podići iz mrtvih, njegova popularnost s termičkim agregatom odavno je dokazana. Tim bolje i po Citroen i po kupce, što samo dokazuje da je ekperiment s električnom verzijom omanuo, potrošačima se ipak ne može uvaliti sve što zamisle proizvođači i briselska administracija.

Tekst i slike: Perica Rajković

Cene u Francuskoj

(4452)