Zanimljivost dana: San, brzina i razočaranje

Bio je to automobil koji je trebalo da promeni sve. Bio je to simbol povratka britanskog ponosa i dokaz da Jaguar može da stvori nešto brže, moćnije i uzbudljivije od Ferrarija ili Porshea. Ali sudbina je, kao i često u svetu automobila, imala drugačije planove. Jaguar XJ220 je postao legenda, ali ne zbog uspeha, već zbog toga što je ostao mit.

Da bi se razumela priča o XJ220-u, mora se vratiti nekoliko godina unazad, u vreme kada Jaguar nije bio ni senka nekadašnje slave. Jaguar je početkom osamdesetih godina prošlog veka bio deo državne grupacije British Leyland, ogromnog, tromog konglomerata u kome su se nalazile marke poput Rovera, Austina i Triumpha. Birokratija, štrajkovi i zastarela tehnologija unazadili su britansku automobilsku industriju, a Jaguar, nekada sinonim za eleganciju i brzinu, tonuo je u prosečnost.

Modeli poput XJ6 i XJ-S su održavali marku u životu, ali su u to vreme bili više luksuzne limuzine i automobili kategorije GT, a ne sportske ikone. Firma je očajnički želela da povrati reputaciju marke koja ume da kombinuje sofisticiranost i performanse.

Preokret je počeo sredinom decenije, kada je na čelo kompanije došao Džon Igan, energični menadžer koji je imao viziju i smelost da Jaguar ponovo učini profitabilnim. Igan je modernizovao proizvodnju, poboljšao kontrolu kvaliteta i, što je najvažnije, vratio je brend u trkački svet. Tako je nastao savez sa Tomom Vokinšoom i njegovim trkačkim timom TWR-om (Tom Walkinshaw Racing). Rezultat te saradnje bio je spektakularan: Jaguar XJR-6, XJR-8 i XJR-9 postali su šampioni šampionata u Groupi C, a kruna uspeha stigla je 1988. godine, kada je Jaguar slavio na trci 24 sata Lemana, i to prvi put posle više od tri decenije.

Upravo tada, u trenutku kada je brend ponovo postao simbol britanske inženjerske snage, pojavila se ideja o automobilu koji bi tu trkačku slavu preneo na ulice.

U senci te pobede, u tajnosti i bez službenog odobrenja uprave, grupa inženjera okupljenih u neformalni tim pod nazivom “The Saturday Club” počela je da radi na ideji drumskog superautomobila. Na čelu projekta bio je Džim Rendl, glavni inženjer šasije u Jaguaru, čovek koji je bio zaljubljenik u mehaniku i aerodinamiku. Cilj tima bio je jednostavan, ali ambiciozan: napraviti najbrži i najnapredniji Jaguar ikada, automobil koji bi ponosno nosio DNK trkačkih prethodnika.

Rendl i njegov tim su kao osnovu koristili tehnologiju razvijenu za Grupu C. Mislimo na monokok šasiju izrađenu od aluminijuma, sofisticiranu aerodinamiku s podnim tunelima i potpuno nezavisno ogibljenje. Motor je trebalo da bude V12 radne zapremine 6,2 litra sa oko 500 konjskih snaga, inače derivat trkačkog agregata koji je koristio Jaguar XJR-9. Automobil je trebalo da ima pogon na sva četiri točka, što je za to vreme bilo gotovo revolucionarno, ideja inspirisana Lamborghinijem Countachom i Porscheom 959.

Kada je koncept konačno završen i bio spreman za javnost, Jaguar je 1988. godine na Britanskom salonu automobila u Birmingemu predstavio nešto što je izgledalo kao automobil iz budućnosti. Dugačak preko pet metara, nizak kao trkački bolid i sa vratima koja su se otvarala nagore, XJ220 je izazvao pravu senzaciju. Broj u nazivu označavao je ciljanu maksimalnu brzinu – 220 milja na čas (354 km/h).

Reakcija je bila takva da su posetioci doslovno zatrpali Jaguarov štand čekovima. Samo tokom sajma, više od 1.500 potencijalnih kupaca izrazilo je želju da naruči automobil, a mnogi su odmah uplatili depozite, verujući da će postati vlasnici najbržeg Jaguara ikada.

Brend je bio oduševljen reakcijom, ali i svestan da serijska proizvodnja koncepta u tom obliku nije izvodljiva. Kada je uprava konačno odobrila projekat krajem 1989. godine, odlučeno je da razvoj i proizvodnju poveri TWR-u. Tom Vokinšo, pragmatični Škot, imao je zadatak da vizionarski koncept pretvori u funkcionalan, homologovan i isplativ automobil.

U toj tranziciji dogodile su se ključne promene. Trkački V12 motor bio je prevelik i pretežak za cestovnu upotrebu, a sistem pogona na sve točkove komplikovan i skup. Umesto toga, uveden je 3,5-litarski V6 turbobenzinac sa 542 konjske snage, razvijen na osnovu agregata u reliju iz modela MG-a Metroa 6R4, uz pomoć TWR-a i inženjera Dejva Vuda.

Automobil je time postao lakši i kompaktniji, iako su mnogi kupci tu promenu doživeli kao izdaju. Šasija je skraćena, aerodinamika doterana u laboratoriji, a karoserija izrađena od aluminijuma i kompozitnih panela. Spomenućemo da je menjač bio petostepeni manuelni. Unutrašnjost je, međutim, zadržala luksuz tipičan za Jaguar: koža, brušeni aluminijum i digitalni instrumenti koji su delovali futuristički.

Kada je prvi prototip spreman za testiranje 1990. godine, britanski gigant je želeo da dokaže da ime XJ220 nije prazna fraza. Na test stazi Brantingtonrp, prototip sa brojem šasije 002 dostigao je 186 milja na čas (298 km/h), a nekoliko meseci kasnije, Endi Volas – vozač koji je već pobedio na Lemanu sa Jaguarom – odvezao je XJ220 do 213 milja na čas (341 km/h) u Teksasu. Konačni rekord pao je na pisti u Italiji po imenu Nardo: 218 milja (351 km/h).

Samo dve milje manje od obećanja, ali dovoljno da Jaguar postane najbrži serijski automobil na svetu – ispred Ferrarija F40 i Lamborghinija Diabla.

Sve je bilo spremno za početak isporuka do 1992. godine. Jaguar i TWR su najavili proizvodnju od 350 primeraka, po ceni od oko pola miliona funti ili nešto više od dva miliona američkih dolara u današnjoj vrednosti novca. Fabrika u Bloksemu, gde je TWR sastavljao automobile ručno, bila je pravi hram britanskog inženjeringa.

Ali kada su prvi automobili počeli da stižu kupcima, usledilo je razočaranje. Oni koji su uplatili depozite za V12 i pogon na sve točkove dobili su V6 i pogon na zadnje točkove. Neki su tužili Jaguar, a drugi jednostavno odustali. A kada je svetsku ekonomiju pogodila recesija 1992. godine, luksuzni automobili su bili poslednje što su bogataši želeli da kupe.

Jaguar je, uprkos svemu, pokušao da spase imidž – trkačka verzija XJ220 S izrađena je u saradnji sa TWR-om, sa snagom od 680 „grla“ i agresivnijim aerodinamičkim paketom od ugljeničnih i kevlarnih komponenti. Tri primerka su učestvovala na trci 24 sata Lemana 1993. godine, a jedan je čak pobedio u klasi GT-a, i to pre nego što je tim diskvalifikovan zbog nepostojanja katalizatora.

Proizvodnja je završena 1994. godine, nakon sklopljenih svega 280 primeraka. Mnogi automobili su ostali neprodati, a nekoliko njih je godinama stajalo u skladištima. Ulaskom u 21. vek, XJ220 je bio skoro zaboravljen. Bio je prevelik, zahtevan za održavanje i neshvaćen. Ali, kako to obično biva, vreme je učinilo svoje.

Kolekcionari su počeli da prepoznaju inženjersku genijalnost koja se krila ispod tada osporavanog projekta. Danas, XJ220 ponovo blista kao istorijski simbol britanske hrabrosti i tehničkog idealizma. Cene su se vinule u nebo – do 600 hiljada evra, dok ekstremno retke verzije XJ220 S dostižu i milion evra.

Jaguar XJ220 nije bio automobil koji je osvojio tržište, ali jeste onaj koji je osvojio maštu. Nastao u vreme kada je brend izlazio iz tame, XJ220 je bio i simbol obnove i dokaz da su Britanci još uvek umeli da sanjaju. Njegova priča je priča o trijumfu volje, inženjerskoj genijalnosti i nesrećnom tajmingu.

Danas, kada se pogleda njegov profil – nizak, elegantan i beskompromisan – jasno je da XJ220 nije automobil iz prošlosti, već automobil koji je prebrzo stigao u svoje vreme.

Zoran Tomasović

(2702)