Volkswagenov upravni odbor odbacio plan restrukturiranja

Volkswagen se suočava sa jednim od najtežih perioda u novijoj istoriji. Na sednici održanoj 9. jula 2026. godine u Volfsburgu, upravni odbor kompanije odbacio je ambiciozan plan restrukturiranja koji je predložio izvršni direktor Oliver Blume. Predlog nije dobio potrebnu podršku, pošto je protiv glasalo 19 članova odbora, dok je „za“ bilo njih 12.

Takav ishod nije predstavljao veliko iznenađenje. Značajan deo nadzornog odbora čine predstavnici zaposlenih, koji raspolažu sa 10 od ukupno 19 glasova, dok pokrajina Donja Saksonija, kao drugi najveći akcionar kompanije, tradicionalno ima snažan uticaj na donošenje ključnih odluka. Upravo zbog toga predlog koji je podrazumevao masovna otpuštanja i zatvaranje proizvodnih pogona nije imao velike šanse da bude prihvaćen.

Blume je dan kasnije poručio da kompanija mora da preuzme odgovornost za dugoročnu budućnost, i to u trenutku kada je globalna automobilska industrija pod ogromnim pritiskom. Međutim, takva poruka nije uspela da umiri ni zaposlene ni njihove predstavnike, koji smatraju da rukovodstvo nije dovoljno jasno objasnilo razmere planiranih promena.

Razlozi za restrukturiranje ipak su veoma ozbiljni. Volkswagen već duže vreme beleži pad obima prodaje i profitabilnosti na kineskom tržištu, gde domaći proizvođači predvođeni kompanijom BYD-om sve uspešnije osvajaju kupce. Dodatni pritisak u istovreme predstavljaju američke carine koje negativno utiču na poslovanje Audija i Porschea, dok visoki troškovi proizvodnje u Nemačkoj dodatno smanjuju profitne marže čitave grupacije.

Predloženi plan je bio izuzetno radikalan. Predviđao je ukidanje oko 100 hiljada radnih mesta, zatvaranje pojedinih fabrika u Nemačkoj i značajno smanjenje ponude modela, uz zadržavanje samo onih automobila koji ostvaruju zadovoljavajuću zaradu. Pored toga, razmatrana je i mogućnost izdvajanja brenda Volkswagen iz ostatka grupacije, što bi predstavljalo jednu od najvećih organizacionih promena u istoriji kompanije.

Poseban problem predstavlja Kina, tržište koje je godinama bilo jedan od glavnih izvora profita za nemačkog proizvođača. Nekadašnji uspeh Volkswagena u toj zemlji danas je zamenjen snažnom dominacijom lokalnih proizvođača, među kojima se posebno izdvaja BYD. Promena odnosa snaga na najvećem svetskom automobilskom tržištu značajno je oslabila poziciju nemačkog giganta, a povratak na nekadašnji nivo prodaje deluje sve manje izvestan.

Finansijski pokazatelji dodatno potvrđuju težinu situacije. Tržišna vrednost Volkswagena pala je na približno 41,1 milijardu američkih dolara, odnosno oko 35,2 milijarde evra, što predstavlja najniži nivo u poslednjih deset godina. Takvo stanje izaziva zabrinutost među investitorima, dok se vrednost akcija kreće tek nešto iznad neto novčanih rezervi kompanije.

Nezadovoljstvo nije ostalo samo na glasanju u upravnom odboru. Predsednica radničkog saveta i članica nadzornog odbora Danijela Kavalo javno je zatražila od Olivera Blumea da zaposlenima detaljno objasni planove uprave i razloge zbog kojih su razmatrana masovna otpuštanja. Rukovodstvo prema njenim rečima nije ponudilo dovoljno informacija koje bi otklonile strah među zaposlenima.

Radnički savet je već 11. jula distribuirao posebno izdanje svojih internih novina u kojem je najavljeno da će Blume tokom letnjih meseci morati lično da odgovara na pitanja zaposlenih. Ovakav razvoj događaja predstavlja ozbiljan udarac za direktora koji je prilikom stupanja na funkciju uživao veliku podršku radnika i sindikata, ali je sada suočen sa ozbiljnom krizom poverenja.

Pošto je plan restrukturiranja zvanično odbijen, Volkswagen će najverovatnije morati da traži manje drastične načine za smanjenje troškova i povećanje profitabilnosti. Umesto brzih i radikalnih rezova, kompaniju sada verovatno očekuje dugotrajan proces postepenih promena, dok će rukovodstvo istovremeno morati da obnovi poverenje zaposlenih, investitora i tržišta.

AutoRepublika

(459)