Kamere za prepoznavanje tablica postaju novi oblik nadzora, a automobili više nisu jedina meta
Tehnologija automatskog prepoznavanja registarskih oznaka je poslednjih godina postala važan alat za policijske službe širom Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, način na koji se prikupljeni podaci koriste sve češće izaziva zabrinutost zbog pitanja privatnosti. Ono što je nekada bilo ograničeno na očitavanje registarskih tablica sada se širi prema mnogo obimnijem sistemu praćenja kretanja i digitalnih tragova građana.
Kompanije koje upravljaju mrežama kamera za automatsko prepoznavanje registarskih oznaka prikupljaju ogromne količine podataka, a poslednjih godina pojavile su se i informacije da se takvi podaci mogu koristiti u komercijalne svrhe. Nova generacija sistema ide još dalje, jer tehnologije poput SignalTrace pokušavaju da povežu fizičko kretanje sa digitalnim identitetima, uključujući elektronske potpise uređaja kao što su telefoni, pametni satovi i sistemi u automobilima.
To znači da registarska oznaka više nije jedini način identifikacije vozila ili osobe. U eri povezanih uređaja, automobil postaje samo jedan deo šire mreže podataka koja može da beleži lokaciju, navike i obrasce ponašanja korisnika.
Posebnu pažnju javnosti privukao je sistem Flock, kompanije koja sarađuje sa velikim brojem lokalnih i državnih institucija u SAD i obezbeđuje mreže kamera za nadzor javnih prostora. Kompanija svoj sistem predstavlja kao alat koji pomaže zajednicama i policiji da preciznije razumeju nezgode i da donose odluke zasnovane na činjenicama.
Ipak, poslednji događaji pokazali su da zaštita podataka nije uvek na nivou koji javnost očekuje. Nezavisni istraživači otkrili su da su određeni podaci povezani sa Flockovim sistemom bili izloženi, uključujući informacije o pretragama koje su obavljali policijski službenici. Deo tih podataka kasnije je prikupljen u javno dostupnu bazu pod nazivom HaveIBeenFlocked, gde korisnici mogu proveriti da li je njihova registarska oznaka bila pretraživana kroz sistem i, u pojedinim slučajevima, zbog čega.
Problem nije samo u mogućnosti curenja podataka, već i u načinu na koji pojedinci mogu zloupotrebiti pristup ovakvim bazama. Zabeleženi su slučajevi u kojima su policijski službenici koristili Flockove podatke za privatno praćenje poznanika, bivših partnera ili drugih osoba koje nisu bile predmet zvanične istrage.
Jedan policajac na Floridi koristio je podatke o registarskim oznakama kako bi tokom više meseci pratio bivšu partnerku i njenu porodicu, dok je službenik u Misuriju napravio stotine probnih pretraga kako bi pratio lokacije vozila povezanih sa njegovom suprugom i još jednim automobilom. Nakon prijave nepravilnosti, policijske uprave pokrenule su interne istrage, a najmanje jedan službenik ostao je bez posla.
Slične priče stižu i iz Viskonsina, i to konkretno iz grada Milvokija gde se trenutno vodi sudski postupak protiv dva detektiva zbog zloupotrebe informacija.
Iz kompanije Flock navode da su zabeležili ograničen broj slučajeva zloupotrebe u odnosu na broj korisnika sistema. Prema njihovom stavu, upravo mogućnost praćenja korišćenja baze omogućava otkrivanje nepravilnosti i kažnjavanje odgovornih osoba. Kompanija takođe policijskim institucijama preporučuje da uvedu jasna pravila korišćenja, obuku zaposlenih i redovne kontrole pristupa podacima.
Međutim, ključni problem ostaje činjenica da tehnologija sama po sebi ne može garantovati odgovornu upotrebu. Sistemi za nadzor mogu imati legitimnu ulogu u istrazi kriminala i povećanju bezbednosti, ali njihova efikasnost zavisi od kontrole, transparentnosti i jasnih ograničenja koja sprečavaju zloupotrebu.
Za vozače je posebno važno što se granica između automobila i digitalnog sveta sve više briše. Nekada je za praćenje bilo potrebno imati registarsku oznaku, dok danas povezani uređaji, sistemi u vozilu i digitalni identiteti mogu postati deo iste mreže nadzora.
Budućnost automobilske tehnologije neće se odnositi samo na električne pogone, autonomnu vožnju i povezivanje vozila, već i na pitanje kome pripadaju podaci koje automobil svakodnevno proizvodi. Upravo zbog toga će privatnost postati jedno od najvažnijih pitanja u razvoju nove generacije pametnih vozila i infrastrukture oko njih.
AutoRepublika
(11589)
Nedavno smo imali 2 skandala u Milwaukee bas sa Flock kamerama. Prvo je otkriveno da je jedan pandur koristio Flock kamere da spijunira bivsu devojku i trenutno mu se sudi. Ironija posle toga – detektiv koji je istrazivao bas taj slucaj je kasnije takodje uhapsen kada je otkriveno da je i on koristio Flock kameru za privatne stvari.
Najjadnije od svega je sto panduri uopste nisu otkrili da se kamere koriste proitzakonito vec same zrtve preko javnih dokumentara i onda kontaktirali medije, tako da iz dana u dan politicari sve teze uspevaju da opravdaju samo postojanje kamera.
Meni je zastrašujuće koju količinu i vrstu podataka o korisnicima prikuplja aplikacija „My Toyota“.
Pa samo na osnovu načina vožnje može se kreirati profil vozača. A još i gde sve putuje.