Plan budućnosti Volkswagena: Između zatvaranja fabrika i umirivanja javnosti

Uprava Grupe Volkswagen predstavila je Nadzornom odboru obiman paket mera čiji je cilj da osigura konkurentnost koncerna do 2030. godine. Ukupno 12 inicijativa čini okosnicu strategije nazvane „Vizija 2030“ (Zielbild 2030). U fokusu su pojednostavljena ponuda modela, snažnija regionalizacija razvoja vozila i proizvoda, prilagođavanje proizvodnih kapaciteta, kao i racionalizacija portfolija kompanija u vlasništvu koncerna.

O planovima je u četvrtak raspravljao i Nadzorni odbor u Volfsburgu, u kojem sede predstavnici porodica Porše i Pih, sindikata, kao i vlade nemačke pokrajine Donja Saksonija.

Generalni direktor Oliver Blume opisao je ovaj plan kao pokušaj da Volkswagen sopstvenim snagama uđe u narednu fazu transformacije. Cilj je da do 2030. godine Volkswagen postane „najatraktivnija automobilska kompanija na svetu“, sa manjom složenošću poslovanja, fokusom na ključne tehnologije i snažnijom povezanošću proizvodnje sa regionalnim tržištima. Prema Blumeovim rečima, smanjenje viška proizvodnih kapaciteta, jednostavnija organizacija i jačanje timskog duha predstavljaju ključne elemente buduće strategije.

Finansijski direktor i operativni direktor Arno Antlitz smatra da su ove mere neophodne zbog aktuelnih ekonomskih i geopolitičkih okolnosti. Kako navodi, dosadašnji programi smanjenja troškova više nisu dovoljni. Potrebno je dodatno smanjiti troškove proizvodnje vozila, značajno redukovati administrativne rashode i ubrzati razvoj novih tehnologija. Ključ uspeha, prema njegovim rečima, biće dosledna realizacija usvojenih mera.

Nova strategija zasniva se na tehnološkoj i organizacionoj reorganizaciji sprovedenoj tokom prethodne tri godine kroz interne programe „Top 10“. Paralelno su realizovani velika ofanziva novih modela, potpuno nova softverska strategija i reorganizacija poslovanja u Kini.

Volkswagen ističe da su rezultati već vidljivi. Tokom 2025. godine tržišni udeo električnih automobila u Evropi prvi put je premašio udeo vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. U prvom kvartalu 2026. koncern je ponovo zauzeo vodeću poziciju na kineskom tržištu, dok je u Južnoj Americi ostvario najveći tržišni udeo u poslednjih više od deset godina.

U narednim godinama Volkswagen planira značajno pojednostavljenje ponude. Broj modela trebalo bi postepeno da bude smanjen za čak 50 odsto, uz fokus na najvažnije tržišne segmente. Istovremeno će se broj mogućih konfiguracija i opcija opreme smanjiti do 75 odsto, kako bi razvojni i investicioni resursi bili usmereni na modele koji donose najveću vrednost kupcima i kompaniji.

Volkswagen takođe planira harmonizaciju ključnih tehnologija. Platforme, elektronske arhitekture i softverski sistemi ubuduće će se razvijati odvojeno za zapadnu i istočnu hemisferu, čime bi trebalo da se eliminišu paralelni razvojni procesi i povećaju sinergije unutar koncerna.

Istovremeno, Volkswagen prilagođava proizvodnu mrežu slabijoj potražnji na globalnom tržištu. Zvanični cilj kompanije jeste godišnji proizvodni kapacitet od oko devet miliona vozila, dok je pre pandemije koronavirusa iznosio oko 12 miliona automobila. Prema podacima kompanije, kapacitet je već smanjen za oko dva miliona vozila.

Međutim, prema informacijama agencije Reuters, koja se poziva na izvore iz Nadzornog odbora, interni planovi idu znatno dalje. Navodno se razmatra ukidanje čak 100.000 radnih mesta, što je približno dvostruko više od broja koji je do sada javno pominjan. Pored toga, u razmatranju su i zatvaranja fabrika u Hanoveru, Emdenu i Cvikau, kao i Audijevog pogona u Nekarsulmu.

Prema pisanju magazina Spiegel, koji se takođe poziva na izvore iz Nadzornog odbora, proizvodnja u Cvikau i Emdenu trebalo bi da bude ugašena u narednih pet godina. Fabrika komercijalnih vozila u Hanoveru mogla bi da prestane sa radom 2032. godine, dok bi Audijev pogon u Nekarsulmu mogao biti zatvoren 2034.

Podaci istraživačke kompanije Mobility Global, do kojih je došao Reuters, pokazuju da će nemačke fabrike Volkswagena ove godine raditi sa oko 81 odsto projektovanog kapaciteta. Do 2030. godine iskorišćenost bi mogla da padne na svega 73 odsto, čak i ako fabrika u Osnabriku bude izdvojena iz proizvodne mreže. Posebno je pogođen Cvikau, gde bi iskorišćenost kapaciteta mogla da padne sa 88 odsto u 2026. na samo 42 odsto do kraja decenije.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da je Volkswagen krajem 2024. godine, u okviru prethodnog programa štednje, sindikatima garantovao da neće zatvarati fabrike u Nemačkoj. Od tada kompanija pokušava da pronađe alternativne namene za nedovoljno iskorišćene pogone, uključujući moguću saradnju sa namenskom industrijom u Osnabriku ili proizvodnju modela za kinesko tržište u nemačkim fabrikama.

Na snazi je i sporazum prema kojem zaposleni neće organizovati štrajkove dok važe postojeći kolektivni ugovori, nakon što su u decembru 2024. već održani štrajkovi upozorenja.

Pred sednicu Nadzornog odbora oko 400 zaposlenih okupilo se na protestu ispred fabrike u Volfsburgu, saopštio je sindikat IG Metall. Istovremeno su organizovani protesti na još dvadesetak Volkswagenovih lokacija širom Nemačke.

Predsednica radničkog saveta Daniela Kavalo poručila je da zaposleni nisu odgovorni za krizu kroz koju prolazi automobilska industrija. Kako je rekla, među radnicima vladaju „veliki strah i duboka nesigurnost“, a bez promene kursa kompanije i politike postoji ozbiljna opasnost da Nemačka izgubi veliki broj industrijskih radnih mesta.

Predsednica sindikata IG Metall Kristijana Bener, koja je ujedno i zamenica predsednika Nadzornog odbora Volkswagena, uputila je jasnu poruku upravi.

Predstavnik sindikata Torsten Greger upozorio je da postoji opasnost od „velikog sukoba“ između uprave i zaposlenih.

Portparol Volkswagena izjavio je da kompanija razume zabrinutost radnika, ali da će ipak biti primorana da smanji broj investicija, pojednostavi organizacionu strukturu i ukloni višak proizvodnih kapaciteta.

Volkswagen planira da se ubuduće još više fokusira na svoju osnovnu automobilsku delatnost. Buduće investicije procenjivaće se prema njihovom strateškom značaju, profitabilnosti i potrebnom kapitalu.

Prvi konkretan korak u tom smeru predstavlja prodaja većinskog udela u kompaniji Everllence, dogovorena krajem juna, o čemu smo pisali pre par dana. Ova transakcija trebalo bi da donese koncernu oko 7,4 milijarde evra, čime će biti povećan finansijski prostor za buduće strateške investicije.

Plan štednje dolazi i u politički veoma osetljivom trenutku. Nemački kancelar Fridrih Merc najavio je reforme koje bi trebalo da povećaju konkurentnost nemačke privrede, dok opozicioni AfD koristi situaciju u Volkswagenu za kritiku savezne vlade. Istovremeno, jedan visoki političar vladajuće CDU izjavio je za Rheinische Post da je određivanje strategije Volkswagena pre svega odgovornost menadžmenta kompanije.

Volkswagen poručuje da bi kompletan paket mera trebalo da učvrsti poziciju koncerna u periodu velikih promena kroz koje prolazi globalna automobilska industrija, uz naglasak da je očuvanje konkurentnosti kompanije od ključnog značaja i za budućnost nemačke industrije u celini.

AutoRepublika

(346)