Zavisnost Nemačke od retkih zemnih elemenata iz Kine već godinama predstavlja jedan od najvećih rizika za industriju i privredu. Posebno je pogođen sektor elektromobilnosti, budući da se neodimijum i drugi retki zemni elementi koriste u velikom broju permanentnih magneta za elektromotore električnih automobila. U intervjuu za nemački Handelsblatt, izvršni direktor kompanije Noble Elements Andreas Krol objasnio je zbog čega Nemačka tako teško smanjuje ovu zavisnost i zašto smatra da bi privatni investitori mogli da budu ključ rešenja.
Krol se trgovinom retkim zemnim elementima bavi već dvanaest godina, a njegova kompanija bi tokom 2026. godine trebalo da ostvari promet od oko 100 miliona evra. Zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu, smatra da je neophodno „brzo delovati“ kako bi se smanjila zavisnost od kineskih sirovina. Za sporu realizaciju tog cilja, međutim, najveću odgovornost vidi u tromosti državnog Fonda za strateške sirovine, osnovanog za vreme mandata Roberta Habeka.
Fond je osnovan sa ciljem finansiranja rudarskih projekata van Kine, kako bi Nemačka u budućnosti mogla da nabavlja retke zemne elemente iz drugih izvora. Prema Krolovim rečima, tadašnji ministar privrede Robert Habek bio je „vizionarski orijentisan“ i želeo je da fond odmah dobije budžet od dve milijarde evra.
Međutim, zbog neslaganja sa tadašnjim Ministarstvom finansija, kojim je rukovodio Kristijan Lindner, taj plan nikada nije realizovan. Novo Ministarstvo finansija, na čelu sa Larsom Klingbajlom, i Ministarstvo privrede, koje vodi Katarina Rajhe, pre nekoliko dana postigli su dogovor da fond bude povećan na 1,5 milijardi evra, ali Krol smatra da to nije dovoljno.
Naime, fond je do danas podržao svega tri projekta, a ulaže isključivo u projekte vredne najmanje 50 miliona evra. To predstavlja veliki problem jer brojni manji projekti, koji bi mogli da budu realizovani znatno brže, automatski ostaju bez podrške. Istovremeno, zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država već intenzivno ulažu u obezbeđivanje strateških sirovina.
Zbog sporog napretka državnog fonda, Krol veliku šansu vidi u uključivanju privatnih investitora i finansijskog sektora.
Interesovanje za ulaganja u retke zemne elemente, kako kaže, postoji već godinama, a na tržištu je već prisutan veliki broj privatnih investitora. Pored njih, sve veće interesovanje pokazuju i porodični investicioni fondovi (Family Offices), kao i institucionalni investitori.
Ipak, Krol upozorava da je tržište retkih zemnih elemenata veoma nestabilno i da ulaganja nose značajan rizik.
Prema njegovim rečima, kompanije poput Noble Elements mogle bi novcem privatnih investitora da finansiraju razvoj novih rudarskih projekata van Kine. Najveća prednost privatnog kapitala jeste brzina ulaganja. Dok državna sredstva prolaze kroz dugotrajne administrativne procedure i pregovore, privatni i institucionalni investitori mogu gotovo trenutno da obezbede finansiranje.
Koliko brzo privatni kapital može da se mobiliše pokazuje i primer same kompanije Noble Elements. Zahvaljujući ulaganjima privatnih investitora i porodičnih fondova, kompanija trenutno raspolaže zalihama retkih zemnih elemenata vrednim oko 80 miliona evra. Deo tih zaliha već se koristi za snabdevanje industrijskih kupaca.
Međutim, Krol smatra da potencijal privatnih ulaganja ozbiljno ugrožava nova poreska odluka u Nemačkoj.
Privatni investitori koji kupuju retke zemne elemente kao oblik ulaganja najčešće ih skladište u takozvanim carinskim slobodnim skladištima.
Međutim, 9. aprila 2026. godine ministri finansija nemačkih saveznih pokrajina ukinuli su dosadašnje oslobađanje od poreza na promet za ovakav vid poslovanja.
Prema Krolovim rečima, reč je o ozbiljnoj grešci koja dodatno usporava razvoj tržišta.
Posledica je da investitori jednostavno prebacuju svoje poslovanje u Švajcarsku, gde poreske olakšice i dalje postoje, pa je skladištenje znatno isplativije.
Na taj način Nemačka ne samo da gubi značajan investicioni kapital, već i priliku da postane jedno od vodećih evropskih trgovinskih središta za retke zemne elemente. Istovremeno, kako upozorava Krol, zemlje poput SAD i Japana ubrzano kupuju raspoložive količine na svetskom tržištu.
Uprkos problemima, izvršni direktor kompanije Noble Elements smatra da postoje konkretna rešenja koja bi mogla značajno da smanje zavisnost Nemačke od kineskih sirovina.
Jedna od mogućnosti bila bi uspostavljanje zajedničke trgovinske zone između Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i Japana, koja bi garantovala minimalne otkupne cene i na taj način brzo privukla privatni kapital.
Istovremeno, kompanije poput Noble Elementsa već samostalno finansiraju manje projekte vredne ispod 50 miliona evra, upravo zahvaljujući privatnim investitorima.
Krol smatra da razloga za pesimizam nema. Uprkos sporom radu državnog fonda i novim poreskim pravilima, veruje da bi nemačka odbrambena i vojna industrija mogla da se u naredne tri do pet godina potpuno oslobodi zavisnosti od kineskih retkih zemnih elemenata.
Kada je reč o tržištu permanentnih magneta, koje je od ključnog značaja za proizvodnju električnih automobila, proces će ipak trajati znatno duže. Prema njegovoj proceni, biće potrebno između 12 i 14 godina da se izgradi održiv alternativni lanac snabdevanja.
Rešenja, zaključuje Krol, postoje. Ostaje samo pitanje da li će Nemačka uspeti da ih sprovede dovoljno brzo i da pritom sama sebi ne postavlja dodatne prepreke.
AutoRepublika
(49)
Otpisali Rusiju, a braća Ameri…
Ti moras znati da se „globalisti“ najviše boje ako bi se Rusija i Nemacka radili ko jedno. I zato uvek se pravi ratovi i svadja izmedju njih …a najvise se boje da i u toj priči Slovani se ujedine…eto jedna „teorija zavere“
Kada bi Slovenima dao u ruke najjaču auto industriju sveta, a energente da dobijaju od neke treće zemlje, oni bi bili do neba zahvalni toj zemlji zbog jeftinih energenata i produbljivali bi stratešku saradnju sa tom zemljom. Ali kako razmišlja švaba: Mi imamo ubedljivo najjaču industriju, ali energente doduše jeftine nabavljamo iz Rusije. Hm, nemačka industrija i ruski energenti. Aber besser klingt (ali bolje zvuči): Nemačka industrija i nemački energenti. Pa krene da rovari protiv svog partnera Rusije, ne bili ga oslabio, iznutra mu haos napravio i na kraju zauzeo njegovu teritoriju i njegove energente. Tu je glavna razlika kao… Pročitaj više »
Sirovine za elektronsku industriju i za e-vozila su sve veci problem. Kolicine koje su potrebne daleko prevazilaze potrebe. Kratko i jasno – planeta Zemlja nema dovoljno sirovina da sva vozila zameni elektricnim. Majka Ursuli to nije jasno, ona jos uvek zivi u snovima o totalnoj elektrifikaciji. Kinezi su najjaci u pogledu e-vozila ali su sasvim svesni da ta tehnika ima svoje granice. Zato njihova istrazivanja idu u svim mogucim pravcima.
Reciklaza? Od toga Evropljani beze kao djavo od krsta! 🙂
Kinezi, na protiv, uvode strogu kontrolu reciklaze, to je obaveza!