Mreža javnih punjača za električne automobile raste iz godine u godinu, ali stručnjaci upozoravaju da razvoj bezbednosti ne prati isti tempo. Novo istraživanje nemačkog Saveznog zavoda za bezbednost informacionih tehnologija (BSI) pokazuje da postoje ozbiljni propusti koji bi u budućnosti mogli da ugroze ne samo proces punjenja, već i čitav energetski sistem.
Prema podacima Savezne mrežne agencije, u Nemačkoj danas postoji više od 200.000 javno dostupnih mesta za punjenje električnih vozila. Upravo zbog tako velike i sve povezanije infrastrukture, BSI je zajedno sa Ministarstvom saobraćaja prvi put objavio sveobuhvatan izveštaj o sajber bezbednosti javnih punjača.
Zaključak nije ohrabrujući. Iako postoje međunarodni standardi koji definišu bezbednosne zahteve, oni se u praksi često primenjuju samo delimično.
Problem nije samo mogućnost prekida punjenja pojedinačnih vozila. Savremeni punjači danas su povezani sa automobilima, centralnim serverskim sistemima, servisima za plaćanje i elektroenergetskom mrežom, pa bi eventualni sajber napadi mogli da izazovu mnogo ozbiljnije posledice.
U izveštaju se navodi da standardi ISO 15118 i OCPP predstavljaju dobru osnovu i da u velikoj meri odgovaraju savremenim bezbednosnim zahtevima.
Međutim, mnoge ključne zaštitne funkcije, poput moderne enkripcije, lista za blokiranje kompromitovanih sertifikata ili šifrovane komunikacije, često nisu u potpunosti implementirane. Razlog je želja da novi sistemi ostanu kompatibilni sa starijom opremom.
Pored toga, deo infrastrukture i dalje koristi vlasničke komunikacione protokole, što dodatno komplikuje zaštitu sistema.
Zbog toga BSI poziva na potpuni zaokret ka principima „Security by Design“ i „Security by Default“, odnosno da bezbednost bude ugrađena u sistem od samog početka razvoja.
Autori izveštaja upozoravaju i da su centralni serverski sistemi, koji upravljaju naplatom i raspodelom opterećenja, nedovoljno istraženi sa aspekta sajber bezbednosti.
Dosadašnja istraživanja uglavnom su bila teorijska ili su se bavila samo pojedinačnim delovima sistema, dok backend infrastruktura gotovo da nije analizirana.
BSI zato traži više praktičnih istraživanja zasnovanih na realnim scenarijima sajber napada, sistematsko otkrivanje bezbednosnih propusta i odgovorno prijavljivanje otkrivenih ranjivosti.
Još jedan veliki problem predstavlja korišćenje velikog broja različitih komunikacionih protokola za iste funkcije. To povećava potencijalnu površinu za napade i otežava međusobnu kompatibilnost opreme različitih proizvođača i operatera. Jedinstveni standardi komunikacije i bezbednosti značajno bi unapredili pouzdanost čitavog sistema.
Prema mišljenju BSI-ja, dodatni problem predstavlja i činjenica da su pravila trenutno rasuta kroz veliki broj zakona, uredbi i tehničkih smernica, od kojih mnoge nisu obavezujuće. Posebno su slabo regulisani procesi autentifikacije korisnika, autorizacije, bezbednosti plaćanja, kao i zaštite podataka tokom komunikacije između automobila, punjača i centralnih servera.
Slična situacija važi i za proizvođače opreme i operatere elektroenergetskih mreža, za koje mnoge preporuke nemaju obavezujući karakter. Istovremeno, pravila za operatere punionica i pružaoce usluga elektromobilnosti uglavnom se oslanjaju na opšte evropske propise poput CRA, NIS2, AFIR i LSV, dok jedinstveni tehnički standardi na nivou komponenti i kompletnog sistema još uvek ne postoje.
Izveštaj ukazuje i na nedostatke u procesu kontrole i homologacije. Nadležnosti različitih institucija često se preklapaju, dok se bezbednosne provere uglavnom svode na komunikacione protokole ili pojedinačne uređaje, poput brojila električne energije.
Za važne sisteme, kao što su infrastruktura javnih kriptografskih ključeva ili sistemi za upravljanje energijom, i dalje ne postoje jasno definisane procedure testiranja.
Zaključak nemačkih stručnjaka je jasan: razvoj javne mreže punjača odvija se mnogo brže od razvoja njihove sajber bezbednosti. Zato su, prema mišljenju BSI-ja, neophodni obavezni bezbednosni standardi, više praktičnih istraživanja, sistematsko otkrivanje ranjivosti i transparentniji procesi provere. Kako električni automobili postaju sve važniji deo saobraćaja i energetskog sistema, tako i bezbednost njihove infrastrukture postaje pitanje od strateškog značaja.
AutoRepublika
(92)
