Posle pet godina neprekidnog rasta, cene novih automobila počinju da padaju u Francuskoj

Prema rezultatima studije Instituta za mobilnost u tranziciji (IMT), cene novih automobila u Francuskoj smanjile su se tokom 2025. godine. Ovo predstavlja dobru vest nakon pet uzastopnih godina rasta cena u prodajnim salonima. U pitanju je promena trenda čiji su uzroci brojni i međusobno povezani.

Institut za mobilnost u tranziciji (IMT) upravo je objavio rezultate velike studije o kretanju cena novih automobila u Francuskoj između 2019. i 2025. godine. Autori izveštaja analizirali su kataloške cene vozila (bez popusta, subvencija za kupovinu i dodatnih poreza), ponderisane prodajom svih novih putničkih automobila na francuskom tržištu.

Prosečna cena novog automobila u Francuskoj je u tom periodu porasla za 7.700 evra sa PDV-om, odnosno za 29 odsto. Taj rast se završio 2024. godine, pa sada postoji mogućnost stabilizacije cena, bar kratkoročno.

Rast plata i cena sirovina, promene poreske politike za automobile, promena strukture pogona, pad obima prodaje i cenovne strategije proizvođača – svi ovi faktori zajedno objašnjavaju kako je došlo do velikog rasta cena, ali i zašto one sada počinju da padaju.

Prema studiji IMT-a, prosečna cena novih automobila u Francuskoj porasla je sa 26.900 evra u 2019. godini na 34.600 evra u 2025. godini. Rast od 29 odsto bio je veći od opšte inflacije, koja je u istom periodu iznosila 19 odsto.

Posle posebno snažnog rasta između 2019. i 2023. godine, cene sada deluju stabilnije, a između 2024. i 2025. čak su smanjene za 2 odsto.

Istovremeno, prodaja novih putničkih automobila pala je za 26 odsto u posmatranom periodu, dok je između 2019. i 2022. zabeležen pad od čak 30 odsto zbog pandemije koronavirusa i nestašice komponenti, što je dovelo do opšteg povećanja cena.

Rast cena koji se nastavio i nakon krize sada izgleda ustupa mesto periodu stabilizacije na višem nivou.

Inflacija plata i cena sirovina odgovorna je za gotovo petinu ukupnog rasta cena – oko šest procentnih poena od ukupnih 29 odsto. Međutim, najveći uticaj imala je promena strukture pogona, odnosno prelazak ka elektrifikaciji, koja je odgovorna za oko 13 odsto povećanja cena.

Širenje električnih, hibridnih i plag-in hibridnih modela automatski je podiglo prosečne cene, jer su ove verzije skuplje od klasičnih modela sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koje zamenjuju.

Strategije samih proizvođača učestvovale su sa oko trećinom ukupnog povećanja cena – oko devet procentnih poena. Sam prelazak ka skupljim segmentima doprineo je rastu od šest odsto, dok je povećanje kataloških cena kod istih segmenata i motorizacija donelo dodatna tri procenta.

Ipak, ovi trendovi koje su direktno izazvali proizvođači počeli su da se menjaju tokom 2025. godine.

Između 2024. i 2025. prosečna prodajna cena novih automobila pala je za 550 evra. Do toga je došlo kombinacijom tri faktora: smanjenjem udela plag-in hibrida, blagim padom zastupljenosti skupljih segmenata i smanjenjem cena pojedinih modela kod određenih proizvođača.

Plag-in hibridi su tokom 2025. godine izgubili deo kupaca među fizičkim i pravnim licima jer su pogođeni dodatnim porezom na težinu vozila, kao i ukidanjem povlašćenog poreskog tretmana koji je ranije važio za električna vozila.

Sličan trend zabeležen je i kod većih vozila iz segmenata D, E i F, koja su zbog istih razloga izgubila deo tržišta u korist SUV-modela segmenta C.

Ovo smanjenje interesovanja za plag-in hibride i luksuznije modele specifično je za Francusku i direktno je povezano sa državnim merama uvedenim početkom 2025. godine.

Pad cena kod istih segmenata i motorizacija predstavlja promenu dosadašnje strategije proizvođača, koji su godinama povećavali marže kako bi nadoknadili pad obima prodaje. Sada pojedini proizvođači odlučuju da smanje profit po vozilu kako bi vratili kupce i povećali prodajni obim.

To je slučaj i sa grupom Stellantis, čiji direktor za Francusku navodi da kompanija repositionira pojedine brendove i snižava cene kako bi „ponovo osvojila obim prodaje“.

Nova politika mogla bi pozitivno da utiče i na kupce polovnih automobila, čije su cene dostigle rekordne nivoe upravo zbog velikog rasta cena novih vozila.

Između 2019. i 2025. promene cena značajno su se razlikovale u zavisnosti od vrste pogona.

Benzinski i dizel modeli poskupeli su za 29 odnosno 18 odsto, dok su električni automobili poskupeli za 7 odsto, a plag-in hibridi samo za 1 odsto. Jedino su klasični hibridi zabeležili pad cena od 4 odsto.

Međutim, situacija se promenila 2025. godine zbog novih evropskih CO₂-standarda CAFE (Corporate Average Fuel Economy), koji proizvođačima nameću sve strože ciljeve emisija.

Zbog toga su prošle godine kataloške cene benzinskih automobila porasle za 4 odsto, dok su elektrifikovani modeli pojeftinili: plag-in hibridi za 10 odsto, električni modeli za 4 odsto, a hibridi za 1 odsto.

U periodu od 2019. do 2025. cene novih vozila nisu se jednako menjale u svim kategorijama.

Najveći rast zabeležili su mali gradski automobili segmenta A i gradski modeli/SUV vozila segmenta B, čije su cene porasle za 40 odnosno 31 odsto.

Istovremeno, kompaktne limuzine i SUV-modeli segmenta C poskupeli su za 25 odsto. Kod ovih kategorija proizvođači su uglavnom povećavali kataloške cene, dok je udeo električnih i posebno hibridnih verzija postajao sve veći.

Porodične limuzine i SUV-modeli segmenta D poskupeli su za 9 odsto. Kod luksuznih vozila trend je bio obrnut: velike limuzine segmenta E pojeftinile su za 5 odsto, a luksuzni modeli segmenta F za čak 11 odsto.

Razlog je pad prodaje plag-in hibrida i smanjenje cena električnih vozila, koji su češće zastupljeni u višim segmentima.

Dodatni faktor predstavljala je i jaka konkurencija kineskih proizvođača, koji nisu pogođeni određenim ograničenjima i merama koje važe za druge kategorije vozila. Porez na težinu vozila takođe je doprineo padu cena, ali u manjoj meri.

AutoRepublika

(277)