Toyota smatra da nudi previše modela

Sa više od 10,5 miliona prodatih vozila tokom 2025. godine, uključujući modele marke Lexus, Toyota je šestu godinu zaredom zadržala titulu najvećeg proizvođača automobila na svetu. Takvi rezultati na prvi pogled ostavljaju utisak kompanije koja nema razloga za brigu. Međutim, novi izvršni direktor Kenta Kon smatra da iza impresivnih brojki postoje problemi koje je potrebno rešiti.

Kon je, nakon što je prvog dana aprila preuzeo vođenje japanskog automobilskog giganta, obišao razvojne centre kompanije i zaključio da su inženjeri previše opterećeni ogromnim brojem modela, verzija i različitih konfiguracija koje Toyota danas proizvodi širom sveta. Rastući broj varijanti po njegovom mišljenju povećava troškove razvoja i proizvodnje, dok istovremeno komplikuje organizaciju rada. Zato novi direktor želi da detaljno preispita koji modeli i verzije zaista donose vrednost kompaniji, a koji predstavljaju nepotrebno opterećenje.

Pogled na prodajne rezultate u Sjedinjenim Američkim Državama jasno pokazuje gde se nalazi srce Toyotinog poslovanja. RAV4 je tokom prošle godine pronašao gotovo 479 hiljada kupaca, Camry više od 316 hiljada, dok je Tacoma stigla do oko 274 hiljada isporučenih primeraka. Važnu ulogu imaju i Corolla, Tundra, Grand Highlander i Sienna, modeli koji čine okosnicu prodajnih rezultata.

S druge strane nalaze se automobili čija budućnost deluje znatno neizvesnije. Najveći problem predstavlja Mirai, Toyotin vodonični pionir, koji je tokom cele 2025. godine pronašao svega 210 kupaca. Slična sudbina zadesila je i Venzu. Nekada zanimljiva alternativa u krosoverskom segmentu doživela je gotovo potpuni tržišni krah sa samo 707 prodatih vozila, što predstavlja pad obima od čak 98% i praktično je označilo kraj ovog modela.

Ni Crown nije uspeo da ispuni očekivanja. Toyotina moderna interpretacija limuzine, tokom 2025. godine se prodala u tiražu od 12.309 primeraka, što je značajan pad obima u odnosu na skoro 20 hiljada vozila godinu ranije.

Ipak, nije svaki model sa skromnim brojkama automatski kandidat za ukidanje. Sportski GR86 prodat je u kontingentu koji je skromniji od 10 hiljada primeraka, ali automobili ovog tipa retko se mere isključivo kroz prodajne rezultate. Njihova uloga je da grade imidž marke i da privlače entuzijaste, pa bi njihovo ukidanje verovatno izazvalo više negativnih reakcija nego finansijskih koristi.

Analitičari zbog toga smatraju da Toyota neće krenuti putem masovnog gašenja modela. Mnogo verovatnije deluje smanjenje broja paketa opreme, motorizacija i pojedinačnih verzija. Takav potez bi omogućio niže troškove razvoja, jednostavniju proizvodnju i veću efikasnost razvojnih timova.

Prvi nagoveštaj nove strategije već je stigao iz premijum divizije Lexusa, pa tako baterijska limuzina LF-ZC više nije deo razvojnih planova kompanije. Projekat je zaustavljen zbog promena u tražnji za električnim vozilima i zbog procene da bi troškovi razvoja bili previsoki u odnosu na očekivanu prodaju.

Iako Toyota razmatra racionalizaciju ponude, to ne znači odustajanje od raznovrsnih pogonskih sklopova. Kon je jasno poručio da kompanija neće naglo napustiti benzinske motore. U ponudi će i dalje ostati klasični benzinski agregati, hibridi, plag-in hibridi, pa čak i pojedini dizeli, u zavisnosti od potreba pojedinačnih tržišta.

Poseban fokus u narednim godinama biće povećanje obima proizvodnje hibridnih vozila. Japanski gigant smatra da upravo hibridna tehnologija trenutno predstavlja najrealniji put ka smanjenju emisija, posebno na tržištima gde električna infrastruktura još nije dovoljno razvijena.

Takav pristup u skladu je sa dugogodišnjom filozofijom Akija Tojode, predsednika kompanije, koji već godinama upozorava da potpuno oslanjanje na baterijske automobile nosi značajne rizike.

Iako priznaje da tržište sve više prihvata električna vozila, Tojoda i dalje veruje da će motori sa unutrašnjim sagorevanjem goriva, još dugi niz godina ostati važan deo automobilske industrije.

Za Toyotu sada počinje nova faza razvoja. Kompanija koja je izgradila reputaciju na efikasnosti i racionalnom poslovanju želi da pojednostavi sopstvenu strukturu, da smanji složenost proizvodnje i da poveća profitabilnost. Pitanje više nije koliko automobila može da proda, već koliko uspešno može da upravlja ogromnim portfeljom koji je stvarala decenijama.

Ako Kenta Kon uspe da pronađe ravnotežu između tržišne raznovrsnosti i operativne efikasnosti, Toyota bi mogla da postane još snažnija nego što je danas. A to je ozbiljan izazov čak i za najvećeg proizvođača automobila na svetu.

AutoRepublika

(3137)