Veća komercijalna vozila u Americi moraju zadovoljiti bezbednosne zakone

Podelite sa prijateljima:

Dok proizvođači putničkih automobila već godinama vode neprekidnu borbu za što bolje rezultate na bezbednosnim testovima, jedan veliki deo automobilske industrije u Sjedinjenim Američkim Državama do sada je uglavnom uspevao da izbegne detaljniju kontrolu. Reč je o teškim pikapovima, dostavnim kombijima i komercijalnim vozilima, koja zbog svoje namene i kategorije nisu bila podvrgnuta istim zahtevima kao klasični putnički automobili.

To bi uskoro moglo da se promeni. Američki Institut za bezbednost na putevima (IIHS) privodi kraju razvoj potpuno novog programa ocenjivanja namenjenog upravo teškim radnim vozilima. Cilj je da se poveća nivo zaštite vozača i ostalih učesnika u saobraćaju, posebno u gradskim sredinama gde vozila velikih dimenzija predstavljaju dodatni rizik.

Povod za pokretanje programa nisu samo promene u saobraćajnim uslovima već i zabrinjavajuća statistika. U Sjedinjenim Američkim Državama su tokom 2023. godine u nesrećama u kojima su učestvovali dostavni kombiji, srednje teški i teški kamioni, poginule 6.353 osobe. To predstavlja oko 16% svih smrtnih slučajeva zabeleženih te godine u saobraćaju.

IIHS veruje da bi kroz plan „30×30“ broj poginulih mogao da do 2030. godine bude smanjen za 30%. Jedan od ključnih problema jeste činjenica da kupci komercijalnih vozila često nemaju dovoljno informacija o stvarnom nivou bezbednosti pojedinih modela. Pored toga, brojni sistemi zaštite koji su danas standard u putničkim automobilima još uvek nisu obavezni u ovom segmentu.

Prva faza novog programa fokusirana je na zaštitu vozača. Na meti su se našla vozila klase 3, odnosno modeli čija ukupna dozvoljena masa iznosi između 4.536 i 6.350 kilograma, kao i najprodavaniji dostavni kombiji.

Umesto klasičnih sudara sa deformabilnim barijerama, IIHS je za početak sproveo detaljnu proveru bezbednosne opreme. Analizirano je prisustvo pet važnih sistema koji trenutno nisu zakonski obavezni: prednjih i bočnih vazdušnih jastuka, zatezača sigurnosnih pojaseva, limitatora sile pojasa i sistema upozorenja za nevezani pojas.

Limitator sile omogućava kontrolisano popuštanje pojasa neposredno nakon sudara kako bi se smanjilo opterećenje grudnog koša, dok zatezač trenutno zateže pojas u trenutku udara i tako dodatno štiti putnike.

Rezultati su pokazali da još uvek postoji značajan prostor za napredak. Od prvih devet ocenjenih modela samo četiri su zadovoljila sve kriterijume. Među najboljima su se našli Chevrolet Silverado 3500 i Ford F-350, koji su uspešno prošli kompletnu proveru. Ram 3500 ostao je bez maksimalne ocene zbog sistema upozorenja za sigurnosni pojas, koji prema kriterijumima IIHS-a nije bio dovoljno glasan niti dovoljno uporan da bi podstakao vozača na vezivanje.

Još veće razlike primećene su među dostavnim kombijima. Najbolje rezultate ostvarili su Ram ProMaster (Fiat Ducato) i baterijski Chevrolet BrightDrop, dok su pojedini konkurenti pokazali ozbiljne nedostatke. Posebno se izdvojio Chevrolet Express, model koji uopšte nema limitator sile na vozačevom pojasu. Ford Transit, Mercedes Sprinter i Rivian Delivery takođe su izgubili bodove zbog neadekvatnih sistema upozorenja za nevezani pojas.

Ovo je tek početak mnogo šireg programa. IIHS planira da u narednim fazama uvede ocenjivanje performansi svetlosnih grupa i sistema automatskog kočenja u nuždi, tehnologija koje danas imaju ključnu ulogu u sprečavanju nezgoda. Kasnije će testiranja biti proširena i na veća komercijalna vozila klasa 4, 5 i 6.

Segment koji je na taj način decenijama bio van fokusa bezbednosnih organizacija ulazi u novu eru. Za proizvođače to znači dodatni pritisak da unaprede zaštitu radnih vozila, dok bi kupci prvi put mogli da dobiju jasniju sliku o tome koji modeli zaista nude najviši nivo bezbednosti.

AutoRepublika

(49)

Podelite sa prijateljima:

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.