Po mišljenju mnogih i dalje najatraktivnija limuzina D segmenta još uvek je u prvoj generaciji i stigla je do jubilarne desete godine na tržištu.
Nakon zvaničnog predstavljanja na 105. rođendan slavne italijanske marke 24. juna 2015, već naredne 2016. godine Alfa Romeo je na puteve vratio naziv kojem je bilo predodređeno da postane, u dobru i u lošem smislu, simbol velikog povratka brenda: Giulia. Na taj način je na scenu vraćeno još jedno “ime” iz bogate istorije milanskog brenda.
Deset godina nakon debija, ova limuzina i dalje o(p)staje na tržištu uprkos daleko lošijem plasmanu od onoga što se očekivalo od prelepe Giulije. Priča o njenom nastanku zapravo je storija o jednoj važnoj fazi u novijoj istoriji evropske automobilske industrije: eri pragmatičnog Serđa Markionea, pokušaju globalnog premijum ataka, nastanku Stellantisa i na kraju energetskoj tranziciji koja je promenila tokove u modernom automobilizmu.
Kada je Serđo Markione početkom druge decenije ovog veka preuzeo projekat Alfe Romeo, cilj nije bio nostalgičan već konkurentski: smestiti ovog proizvođača među velike svetske premijum igrače. Ideja je bila da se izađe iz okvira brenda koji je veoma voljen, ali često neujednačen i da se pređe dug put od marke koja budi strasti do proizvođača koji beleži rekordnu prodaju.
Projekat Alfa Romeo Giulia nastao je kao direktan odgovor na tu Markioneovu ambiciju. Nije bila reč o restilizaciji niti o derivatu postojećeg modela, već o potpuno novoj arhitekturi osmišljenoj da vrati tehnički kredibilitet i jasno pozicionira u prvom planu pogon na zadnje točkove, klasične proporcije sportske limuzine i dinamiku vožnje koja treba da bude referentna u klasi.
Razvoj je bio dug i veoma pažljiv, vezan za fabriku u Kasinu uz doprinos Alfa Romeo Centro Stile dizajnerskog centra. U to doba Markione je zahtevao da se stvori proizvod koji neće apelovati na racionalan izbor, već će igrati na emocije.
Recept se pretočio u konkretne odluke: duga hauba, kratki prepusti, značajan međuosovinski razmak — i pre svega pogon na zadnje točkove kao jasan pokazatelj sportske namere, a ne marketinška opcija. Za Alfa Romeo to je bio povratak korenima, ali sa modernim sredstvima: lagani materijali gde je potrebno, velika strukturna krutost, napredno oslanjanje, fenomenalno upravljanje i pažljivo podešena raspodela mase.
Testiranje i razvoj
Faza razvoja bila je duga i naporna. Prototipovi Giulije prošli su ekstremna testiranja — od staza i alpskih planinskih puteva do veoma hladnih klimatskih uslova — kako bi se usavršili multilink zadnji trap, odziv upravljača i stabilnost na zahtevnim podlogama.
Cilj nije bio samo savršeno ponašanje u testnim uslovima, već i sposobnost da automobil ostane „Giulia“ čak i nakon stotina kilometara vožnje, uz udobnost i pouzdanost za koje se verovalo da su sinonim pravog premijum modela. To je bila ozbiljna ambicija za brend koji je morao ponovo da osvoji poverenje, naročito van granica evropskog kontinenta.
Platforma Giorgio
Tehničko srce modela bila je platforma Giorgio: šasija razvijena za pogon na zadnje ili sva četiri točka, sa gotovo idealnom raspodelom mase i dinamikom koja je Giuliju odmah dovela na nivo nemačkih rivala, a u pojedinim segmentima i ispred njih.
Ova arhitektura bila je predviđena kao temelj za čitav niz noviteta. Isprva je bio plan da Giulia dobije i svoju kupe verziju sa dvoje vrata, govorilo se i karavanskom izdanju, ali sve je to ostalo samo mrtvo slovo na papiru. Čak ni drugi modeli za koje se verovalo da će biti bazirani na pomenutoj platformi nisu stigli.
Sve je na kraju ostalo svedeno na dvojcu Giulia-Stelvio. Do danas neiskorišćenost platforme Giorgio ostaje jedan od najvećih promašaja moderne automobilske industrije.
Dolazak verzije Quadrifoglio
Simboličan trenutak bio je dolazak peformantne varijante kodne oznake Quadrifoglio: biturbo motor V6 sa 510 “konja” i Ferrarijevim DNK, performanse superautomobila u karoseriji limuzine i karakter kakav se retko viđa.
U segmentu kojim često dominira „hirurška“ perfekcija, Giulia je donela senzorniju sportskost: komunikativan volan, izuzetno reaktivno ogibljenjes kao i ravnotežu koju su mnogi testovi na putu proglasili reperom u klasi.
Paralelno s tim, automobil je dobio moderne sisteme pomoći vozaču i infotainment, pokušavajući da pronađe balans između tehnologije i vozačkog užitka bez kompromisa potonjeg. Na koncu se da zaključiti da je Alfa pronašla odličnu kombinaciju na tom planu.
Borba na tržištu
Predstavljanje i prve isporuke, naročito u Evropi i SAD, bili su test kredibiliteta. Markione nije nužno jurio velike prodajne brojke odmah; cilj je bio poboljšanje imidža i dokaz da Alfa može sedeti za istim stolom sa germanskim rivalima koji dolaze sa druge strane alpskih prevoja.
Problem je bio u tome što se tržište u međuvremenu brzo menjalo. Limuzine su počele da gube značaj u korist SUV modela. Samim tim se i Alfina berlina našla u nezavidnoj situaciji.
Giulia je, iako izuzetno cenjena i uvažena, postala je automobil za entuzijaste više nego za široku publiku, što je na kraju dovelo do vrlo neubedljivih prodajnih rezultata.
Desetogodišnja evolucija
Ipak, za deset godina trajanja prelepa Giulia nije stajala u mestu. Dizajn je unapređivan bez otklona od originalne ideje: osvežen prednji deo, LED farovi, poboljšanja u enterijeru i ergonomiji, kao i razvoj i unapređenje multimedijalnih i bezbednosnih sistema.
Quadrifoglio verzija ostala je kruna ponude, uz stalna unapređenja elektronike i podešavanja koja su dodatno učvrstila reputaciju stečenu na početku. Promene su bile male, ali dosledne — modernizovati ono što treba, a zadržati karakter.
Budućnost
Danas se jubilej Giulije poklapa sa još jednom velikom promenom: novom industrijskom strategijom. Od 2021. godine Alfa Romeo je deo Stellantisa, u trenutku kada energetska tranzicija postaje složenija nego što se očekivalo.
Ideja o potpuno električnoj Giuliji u prvobitnom obliku donekle je ublažena i ponovo razmotrena — ne zbog nedostatka želje, već zbog sporijeg razvoja EV tržišta i potrebe za „multi-energy“ pristupom.
Rezultat je fleksibilnija budućnost u kojoj se naslednici očekuju na novim platformama koje mogu podržati i električne i hibridne pogone, uz obećanje — ključno za Alfu — da će se zadržati pogon na zadnje točkove, užitak u vožnji i dinamični identitet.
Deset godina Alfa Romeo Giulije pripoveda jednu drugačiju priču: projekat stvoren da promeni sudbinu jednog posrnulog brenda, uspeo je da ponovo probudi njegov imidž i tehnički ponos, ali primoran da se suoči sa tržištem koje je pomerilo fokus na druge tipove automobila. Na koncu Alfa je iznova dokazala da može da napravi jedno fenomenalno vozilo – ali izazov je i dalje isti, treba ga prodati…
Đorđe Platiša
(344)
Nije šala, 400 prodatih primeraka …
I posle deset godina ubedljivo najlepši pripadnik D segmenta, a i šire.
Meni je 159 lepša.
159 SW… Lepojka sa dobrom guzom…
Znaš kako kažu:
Dupe ženu krasi, a tortu orasi.😃
Dugačka njuška, karakteristična za prednji pogon.
BMW kopija da italijanskim dizajn đakonijama.
Realno najbolja Alfa ikada. Ne znam dal je ostao Alfa kvalitet…… Ako jeste daleko joj lepa kuća
Alfa na dizel. Neka hvala, dizel je ionako propo. Alfa na struju. Bože sačuvaj, taj scenario nećete gledati. I upravo je zbog toga Giulia na tržištu vrlo oštećena. Sada treba nastaviti gde se stalo. Razne varijante karoserije na Giorgio platformi uz samo poboljšani dizajn, jači facelift kao što i VW sa svojim modelima radi. Postoje zanimljivi renderi na internetu. Ali ono što se mora iz korena promeniti su motori i menjači. U tom slučaju ne treba juriti nemačku konkurenciju, već ići sopstvenim putevima. Zašto su Nemci dugo vremena svoje dizel motore upravo kombinovali i isporučivali sa manuelnim menjačem? Pa zbog… Pročitaj više »
Imao sam probnu voznju Giulie dizel – fantasticna je! Vuce nenormalno u svim brojevima obrtaja, ignorise uspone kao da ih nema! Bila mi je ponudjena po vrlo atraktivnoj ceni ali se nisam usudio da je kupim. Plasio sam se skupog odrzavanja a priblizila mi se penzija.
Koja je verzija bila, s koliko konja? Jeli bila automatik ili manuelac?
Mnogo konja, automatik. 🙂
Dakle:
– dizel – fuj
– struja – to nikako
– turbo benzin, pa taj je sastavljen od turbo rupa
A jesi li pedale razmotrio kao opciju?
Ili da uvedemo opremu Fred Kremenko?
😉
Dakle, još jednom:
– dizel – propo
– struja – propada i tek će da propadne
– prati F1 pa vidi šta je turbo – septička jama
I za kraj:
Atmosferac je već svima jebo mater, zato ga i „zabranjuju“. Kako na trkačkoj stazi, tako i u normalnim uslovima.
Lepotica u najboljim godinama. Lepša i od mnogo mlađih…
Nešto ne radi u sistemu, pokušavam da lajkujem komentare, a izbacuje mi
„Ne možete da glasate za svoj komentar.“
Gledam ih sad na oglasima, Giulia benzinac je dosta skuplja od dizelasa istog godista
Zato sto je 2.0 benzinac nepoderivi, a i manja registracija, bitna stavka našim kupcima
Još jedna važna stavka koja je možda uticala na prodaju Giulie. Za evropsko tržište zapremina motora ne treba da ide preko 2000 kubika. U mnogim zemljama je porez znatno veći za prekoračenje te zapremine. Giulia je ispunila taj uslov sa jednim dvolitarskim turbo benzinskim motorom u dva nivoa snage 200 i 280KS. Ali su dizeli prelazili tu granicu, što je možda imalo uticaja na prodaju. Međutim i sa benzincima je problem. Italijansko tržište je ključno uporište za Alfine modele. I tu bi Alfa morala najveći deo evropske prodaje da obezbedi. Ali u Italiji postoji i ograničenje snage od 180kW (245KS)… Pročitaj više »
Greška, granica je 185kW (252KS) za porez na luksuz u Italiji.
Veoma opsiran i informativan clanak! Hvala Djordje! Giulija je docekala 10 godina zivota a da se pri tome na njoj nista bitno nije promenilo. Najupadljivija promena jesu tri fara u postojecoj kutiji. Tu promenu je uneo Stelvio, citirajuci vec zaboravljenu Alfu 159. Nova Giulija je sa velikim nestrpljenjem ocekivana u celom svetu. Kada se najzad pojavila internetom se rasirio talas razocarenja! „Sta je ovo, zasto izgleda ovako prosecno?“ bio je tipican komentar. Posle prvih godinu-dve prodajne brojke pocele su naglo da padaju, danas skoro do nule. Umesto da brzo reaguje na eho trzista i da se hitno pristupi generalnoj obnovi… Pročitaj više »
Prvi put čujem da neko kaže za Giulia da je prosječna hahaha Pa ovaj Matija je unikat. Ovakav će se teško opet roditi ccc
Toliko lepa da niko neće da je kupi…ne pomaže ni tehnika, ni elektronika, ni platforma, jedini razlog što je niko ne kupuje je što je bljutava i ružna. To što ima nekoliko vas, fanova, ubeđen sam da je niko od vas ne vozi.
Uz to je i preskupa.
Alfa je nešto kao Nataša Bekvalac, lepo da se gleda i provoza, ali nek bude muka nekog drugog na duže staze 😂