Džim Farli kaže da „nije mogao više da gleda američku patnju zbog Toyote“

U bogatoj istoriji automobilske industrije malo je kompanija koje nose toliku težinu tradicije kao Ford. Kompanija koju je početkom 20. veka osnovao Henri Ford postala je simbol američke industrijske moći i masovne proizvodnje. Ipak, iza te legendarne reputacije decenijama je postojala i druga strana priče. Naime, Ford je često važio za kompaniju snažno obeleženu internim političkim borbama i rivalstvima između različitih menadžerskih struktura.

Upravo zbog toga mnogi analitičari smatraju da je jedan od najvećih doprinosa bivšeg izvršnog direktora Alana Malalija bio pokušaj da se takva kultura promeni. Kada je Malali 2006. godine preuzeo vođenje kompanije, Ford je bio u ozbiljnim finansijskim problemima, a organizacija opterećena unutrašnjim podelama. Njegov pristup zasnivao se na transparentnosti, timskom radu i jasno definisanoj strategiji, čime je uspeo da značajno ublaži stare korporativne sukobe.

Ipak, nekoliko godina kasnije deo tih obrazaca počeo je ponovo da se pojavljuje. U takvom okruženju svoju karijeru u Fordu započeo je Džim Farli, današnji izvršni direktor kompanije i čovek koji danas vodi jednu od najvećih transformacija u istoriji američkog proizvođača automobila.

Farli je pre dolaska u Ford, gotovo dve decenije proveo u japanskom automobilskom gigantu Toyoti, gde je izgradio reputaciju jednog od najuticajnijih stručnjaka za marketing i razvoj brendova u industriji. Karijeru u japanskoj firmi započeo je 1990. godine kao analitičar za planiranje proizvoda. Tokom narednih godina učestvovao je u ključnim projektima koji su oblikovali imidž kompanije na američkom tržištu.

Jedan od najvažnijih zadataka bio je rad na razvoju luksuznog brenda Lexusa u Sjedinjenim Državama. Lexus je u tom periodu tek gradio poziciju, a Farli je bio deo tima koji je pomogao da brend uspostavi reputaciju kvaliteta, pouzdanosti i vrhunske usluge. Zahvaljujući takvoj strategiji, Lexus je ubrzo postao jedan od vodećih luksuznih automobilskih brendova na američkom tržištu.

Kasnije je preuzeo i funkciju potpredsednika Sciona, projekta koji je Toyota pokrenula s ciljem da privuče mlađu generaciju kupaca. Scion je doneo drugačiji pristup marketingu i prodaji, s fokusom na personalizaciju vozila i direktnu komunikaciju s mlađom publikom. Farli je kasnije unapređen na poziciju podpredsednika i generalnog menadžera Lexusa u Sjedinjenim Državama, gde je imao ključnu ulogu u daljem razvoju marke i jačanju njene tržišne pozicije.

Farli tokom 2007. godine prelazi u Ford na poziv tadašnjeg izvršnog direktora Alana Malalija, koji je u tom trenutku sprovodio veliko restrukturiranje kompanije. Ford je tada prolazio kroz jedan od najtežih perioda u istoriji, a cilj je bio modernizacija poslovanja i promena organizacione kulture. Tamo je obavljao niz ključnih funkcija koje su ga postepeno dovele do samog vrha kompanije.

Na početku je radio kao podpredsednik za marketing i komunikacije (2007. do 2010), gde je bio zadužen za globalnu strategiju brenda. Nakon toga postaje podpredsednik za globalni marketing, prodaju i servis (2010. do 2015), odgovoran za koordinaciju tržišnih aktivnosti širom sveta. Između 2015. i 2017. godine vodio je evropsko poslovanje kompanije kao predsednik i izvršni direktor, gde je radio na stabilizaciji poslovanja na zahtevnom evropskom tržištu.

On tokom 2017. godine preuzima funkciju izvršnog potpredsednika i predsednika globalnih tržišta, a dve godine kasnije postaje glavni operativni direktor kompanije, čime je praktično postavljen kao jedan od glavnih kandidata za buduće vođstvo Forda. Farli je u Ford došao iz organizacije poznate po disciplinovanoj korporativnoj strukturi, pa je njegov prvi susret sa američkim proizvođačem bio prilično upečatljiv.

Kao što smo spomenuli, Farli je proveo čak sedamnaest godina u japanskom automobilskom gigantu Toyoti. Ipak, prelazak u Ford za njega nije bio laka odluka. Reputacija kompanije kao mesta s izraženim unutrašnjim rivalstvima bila je jedan od razloga za oklevanje. Ipak, razgovori sa Alanom Malalijem i izvršnim predsednikom kompanije Bilom Fordom Džuniorom uverili su ga da postoji realna šansa za promenu.

Odluka je imala i snažnu ličnu dimenziju. Farlijev deda bio je jedan od prvih radnika na proizvodnoj liniji u Fordu, još u vreme Henrija Forda. Farli je odrastao u zajednici duboko povezanoj sa automobilskom industrijom Detroita, pa je prelazak u Ford za njega predstavljao i svojevrsni povratak korenima.

„Kao Amerikanac, nisam želeo da sedim u Toyoti dok gledam kako moj deda i njegove komšije, kao i komšije moje majke, prolaze kroz teška vremena i pate dok Toyota ostvaruje ogroman uspeh“, kaže on. „Pomislio sam: ‘Moram nešto da uradim.’“

Jedan od detalja koji ga je posebno iznenadio bila je garaža namenjena rukovodiocima. U Toyoti takva praksa nije postojala, ali u Fordu je predstavljala simbol korporativne hijerarhije. Još zanimljivije je bilo to što u toj garaži gotovo da nije bilo Fordovih automobila, većinom su bili luksuzni modeli drugih proizvođača u Fordovim rukama kao što su Volvo. Jaguar i Range Rover (a često i po koji stranac).

Taj prizor bio je jasan znak da kompaniji predstoji ozbiljna promena mentaliteta. U prvim danima rada susreo se i sa skepticizmom pojedinih menadžera prema idejama koje dolaze iz Toyote, što je dodatno pokazivalo koliko je kompanija u tom trenutku bila podeljena između različitih internih interesnih grupa.

Ipak, Farli je tokom godina primetio zanimljiv obrazac u funkcionisanju Forda. Kada se kompanija suoči sa ozbiljnim izazovima, unutrašnja politika gotovo potpuno nestaje.

Tokom globalne finansijske krize 2008. godine, čitava organizacija bila je fokusirana na opstanak i restrukturiranje. Slična situacija ponovila se i tokom pandemije COVID-19, kada je Ford reorganizovao deo proizvodnje kako bi pomogao u proizvodnji medicinskih ventilatora. U takvim trenucima prioritet postaje zajednički cilj, a rivalstva između različitih delova organizacije gube značaj.

Džim Farli u oktobru 2020. godine postaje predsednik i izvršni direktor Forda, nasledivši Džima Haketa. Njegovo imenovanje označilo je početak nove faze transformacije kompanije. Jedan od glavnih prioriteta postala su velika ulaganja u električna vozila i digitalne tehnologije. Ford je pod njegovim vođstvom lansirao nekoliko ključnih modela koji simbolizuju novu strategiju kompanije. Među njima su električni pikap F-150 Lightning, prvi potpuno električni model legendarne F Serije, kao i Mustang Mach-E, električni SUV inspirisan jednim od najpoznatijih sportskih automobila u istoriji.

Pored novih modela, Farli je pokrenuo i reorganizaciju kompanije sa snažnim fokusom na razvoj softvera, digitalnih usluga i električnih platformi. Cilj je da Ford ostane relevantan u industriji koja se brzo menja i u kojoj tradicionalni proizvođači automobila sve više konkurenciju dobijaju iz tehnološkog sektora.

Ako je istorija Forda nešto pokazala, to je da kompanija najbolje funkcioniše kada je suočena sa velikim izazovima. A u eri elektrifikacije, softvera i globalne transformacije mobilnosti, čini se da upravo takav period ponovo počinje.

AutoRepublika

(111)