Zanimljivost dana: Kako je tvorac Peugeota 205 spasao Citroënovu Visu?

Posebno neprivlačna pri predstavljanju, Citroënova Visa umalo je doživela potpuni tržišni neuspeh. Ipak, kompanija Heuliez uspela je da je izvuče iz problema, tačnije njen dizajnerski tim u kojem je radio i izvesni Žerard Godfroj (Gérard Godfroy), autor, a da toga tada nije bio svestan, osnovnih linija buduće „dvestapetice“.

Teško je danas razumeti kakav je raskorak sa realnošću naveo Citroën da lansira Visu u takvom obliku. Ideja automobila, zapravo, nije bila loša: proizvođač sa keja Žavel razvio je gradski model planiran za 1976. godinu, ali je projekat obustavljen kada je Peugeot preuzeo marku dve godine pre. Ipak, ništa nije potpuno izgubljeno jer su osnovne smernice su sačuvane i prilagođene platformi modela Peugeot 104, što je rezultiralo izuzetno jeftinim gradskim automobilom za razvoj: Visom iz 1978. godine.

Ali zašto je dizajn bio toliko nedorađen? Otkud ona neverovatna ispupčena plastična maska hladnjaka, brzo prozvana „njuška“? Kako god, kupci su je u velikoj meri odbacili. Bilo je hitno potrebno reagovati. Problem je bio u tome što je Peugeot 1978. kupio i Chrysler Europe, pa novca više nije bilo.

Rešenje je potraženo kod dugogodišnjeg partnera, kompanije Heuliez, koja je u to vreme bila snažno uključena u dizajn. Upravo je to privuklo Godfroja, bivšeg dizajnera Peugeota, koji je, prema sopstvenim rečima, osmislio najmanje 80 odsto Peugeota 205, pre nego što je napustio firmu nakon sukoba sa nadređenim u firmi, Žerardom Velterom.

Naviknut da radi brzo, Godfroj je u dogovoru sa Ivom Dubernarom, osnivačem i direktorom dizajnerskog studija Heulieza, dobio priliku da iskoristi svoje ranije skice za 205. To je doslovno transformisalo Visu, što se može videti i na fotografijama koje je kasnije ustupio. „Srodnost sa 205 je očigledna, iako je ona predstavljena dve ili tri godine kasnije. Mislio sam da je Velter u Peugeotu odustao od mojih radova, pa sam u projektu Vise video priliku da primenim ono što sam započeo u La Garenu“, objasnio je.

Prednji deo njegovih maketa deluje čak zrelije od onog na 205, gde su farovi izgledali kao da su jednostavno postavljeni na branik. Ovde su naglašeni obojenom trakom, što daje daleko uglađeniji izgled. U obliku svetlosnih grupa može se naslutiti i nagoveštaj budućeg modela Citroën AX.

Nažalost, Godfroj nije mogao da sprovede sve planirane izmene. „Potpuna prerada prednjeg i zadnjeg dela ocenjena je kao preskupa, pa smo dobili dozvolu samo za svojevrsnu estetsku šminku. Ipak, misija je uspela, jer je Visa kasnije imala sasvim pristojnu karijeru. U prvoj verziji, zastupnici su se žalili, a kupci Citroëna nisu čak ni želeli da je isprobaju!“, prisetio se.

Godfroj i Dubernar su vešto koristili crnu boju i plastične elemente kako bi vizuelno oplemenili prilično grubu karoseriju. Obloge na zadnjem stubu ublažile su njegovu debljinu, smanjile utisak „grbavog“ zadnjeg dela i vizuelno izdužile profil, što je dodatno naglašeno crnim okvirom oko vrata. Plastične lajsne proširile su vizuelno prednji deo, dok je nova maska hladnjaka uspešno zamenila omraženu „njušku“.

Rezultat je bio model Visa II iz 1981. godine, koji je delovao kao potpuno novi automobil, iako je suštinski ostao isti, a sve to uz minimalne troškove. Obim prodaje je naglo povećan i Citroën je bio spasen. „Ružno se slabo prodaje“, govorio je Rejmond Levi, jedan od očeva industrijskog dizajna. U ovom slučaju, ta izreka se pokazala potpuno tačnom, a na to nam je više puta ukazao i naš Matija.

Kasnije je isti Godfroj dizajnirao i karoserijski paket dodataka za uspešnu verziju Citroën Visa Chrono. Ipak, najviše će ostati upamćen po modelu koji je postao poslednji francuski luksuzni sportski automobil a to je prelepi Venturi 400 GT. Ali to je već neka druga priča.

AutoRepublika

(2610)