Rumuni u paničnom strahu da im Renault ne izmesti suštinu Dacije u druge države

Konačna odluka rukovodstva grupe Renault o preseljenju projekta nazvanog C-Neo (Dacijin pulen u segmentu C) u tursku fabriku imala bi velike implikacije za rumunsku fabriku automobila Dacije. Ako pogledamo proizvodne kontingente iste tokom poslednjih godina, jasno možemo videti trend pada, i sve to uprkos rastućem obimu prodaje brenda širom sveta.

Dakle, ako je Dacia tokom 2023. godine, prema izveštajima kompanije, prodala 658.321 automobil, a fabrika u Mioveniju sklopila 322.086 jedinica (48,93% od ukupnog broja prodatih automobila), godinu dana kasnije (2024), brend je prodao 676.340, a u Mioveniju je sklopljeno 309.432 jedinice (45,75% prodaje). Dalje, 2025. godine, Dacia je prodala 697.408 automobila širom sveta, a rumunska fabrika je sklopila 297.182 jedinice (42,61% od ukupnog broja). Stoga, iako obim prodaje marke raste, obim proizvodnja rumunske fabrike se smanjuje. Ova situacija se može objasniti samo odlukama na nivou grupe, merama utvrđenim nakon pažljivog proučavanja konkurentnosti svakog proizvodnog centra.

Naravno, pad značaja Rumunije kao industrijskog centra Renaultove grupe, što dokazuju brojke, nije nimalo dobra vest za komšije, ali pojedine objave na društvenim mrežama, gde su razni ljudi sebi dozvolili da godinama unazad najavljuju Dacijin odlazak iz Rumunije, mogu se posmatrati kao jednostavni lični sudovi, bez logičkog osnova.

S druge strane, gubitak konkurentnosti, koji su više puta ponavljali i šefovi galske grupe, baš kao i lokalni šefovi Dacije, može vremenom dovesti do gubitka velikih projekata kao što je pominjani C-Neo, a to znači progresivno smanjenje proizvodnje koje vremenom može generisati lančane efekte i za brojačno stanje radne snage i za dobavljače, kao i za rumunski državni budžet.

Signal da Rumunija postaje sve manje važna za grupu Renault dali su, manje vidljivo, i čelnici samog konglomerata. Nakon što je preuzeo funkciju izvršnog direktora francuske grupe, Fransoa Provost je posetio nekoliko industrijskih centara širom sveta, počevši od onih u Francuskoj, preko Turske, pa sve do Maroka. Zvaničnik Renaulta pak još nije stigao do Rumunije, a to, za one koji poznaju unutrašnju kuhinju velikih grupacija, govori mnogo.

Naposletku, ali ne i najmanje važno, trebalo bi napomenuti da fabrika grupe Renault koja radi u Mioveniju, kao kolevci Dacije, trenutno pruža portfelj proizvoda koji bez problema može da obezbedi 2026. godinu. Mali obim proizvodnje Logana, ali posebno Dustera i Bigstera, može tokom ove godine da podrži ideju o održivoj proizvodnju. Upravo zato je lokalni šef Dacije, Mihaj Bordeanu, pre samo nekoliko nedelja bio optimističan.

„Izuzetno smo dobro opremljeni za početak dobre godine. Uspešne godine za Daciju u Evropi i u Rumuniji. Imamo nove motore, imamo nove dizajnerske elemente, nove tehnološke elemente, počevši od Springa pa nastavljajući s Loganom, Sanderom, Joggerom. Konačno imamo taj automatik Duster 4×4 koji su mnogi kupci tražili. I to nije sve. Imamo i automatik Bigster 4×4 (…) Očekujemo stabilizaciju proizvodnje, ako ne i blago povećanje. Znaci na početku godine nisu izvanredni. Glavna evropska tržišta nisu imala slavan debi, a mi, kao što dobro znate, izvozimo 9 automobila od 10 proizvedenih u Mioveniju. Pratimo situaciju“, izjavio je Mihaj Bordeanu za rumunske medije.

U kontekstu rumunskog gubitka konkurentnosti kao industrijske tačke grupe Renault, on je skrenuo pažnju na činjenicu da „radna snaga u Rumuniji ima sve višu cenu i to će nastaviti da raste. Osuđeni smo na to, jer je Rumunija deo Evropske unije i usklađivaće se polako, polako. Biće potrebno vreme, ali plate će uvek rasti, ka evropskom proseku. Naš veliki problem je, međutim, cena energije, koja je mnogo porasla.“

Proizvodnja automobila integriše tri elementa: ljude, metal i energiju. Razgovarali smo o metalu i znamo kako stvari stoje sa sirovinama. Što se tiče ljudi, rast je procenjen jer je Rumunija zemlja u razvoju i približava se evropskom proseku. Ali što se tiče energije, ne govorimo o rastu, već o eksploziji, eksponencijalnom povećanju. To je ono što trenutno najviše boli.

AutoRepublika

(423)