Kolika su ograničenja brzine kretanja za vozila koja vuku prikolicu u različitim državama EU?
Vožnja prekomernom brzinom ostaje vodeći uzrok saobraćajnih nezgoda i to se ne menja. Čak i ako se nezgoda uopšte ni ne dogodi, vozači koji prebrzo voze rizikuju da zbog tog prekršaja budu kažnjeni. Iako je novčani iznos kazni za ovo nedelo u mnogim zemljama (uključujući tu i Srbiju) i dalje relativno skroman, on, i dalje mogu biti bolne, posebno imajući u vidu potencijalne kazneni bodove u evidenciji.
Ograničenja brzine kretanja i kazne za vožnju sa prikolicom nisu jedinstvene širom Evrope. Dok je u Nemačkoj maksimalna brzina 80 km/h ili 100 km/h uz posebnu dozvolu na autoputevima i brzim putevima, Holandija dozvoljava maksimum 90 km/h, Belgija uvodi predmetno ograničenje na nivou od 120 km/h, doduše s regionalnim izuzecima, Rumunija takođe dozvoljava do 120 km/h, Velika Britanija maksimum 96 km/h (60 mph), Luksemburg 90 km/h, Francuska na autoputevima omogućava i svih 130 km/h dok je ograničenje 110 km/h na brzim saobraćajnicama, Španija, Hrvatska, Estonija i Slovačka do 90 km/h, Portugalija, Bugarska, Slovenija i Austrija maksimum 100 km/h.
U Norveškoj, Mađarskoj, Finskoj, Italiji, Irskoj, Švajcarskoj, Danskoj, Švedskoj, Poljskoj, Češkoj i Grčkoj, maksimalna dozvoljena brzina kretanja automobila koji je angažovan u transportu prikolice je postavljena na granici od 80 km/h. Pošto ograničenja brzine kretanja u nekim zemljama zavise i od težine vučenog vozila, kao i od tehničke opreme, pre početka putovanja bi trebalo proveriti konkretne relevantne propise. Takođe, uvek je potrebno napomenuti i to da li proizvođač prikolice navodi sopstveno ograničenje brzine.
Što se tiče najrazvijenije države Evrope, brzina kretanja vozila s prikolicom je ograničena na 80 km/h. Međutim, ovo je neko opšte pravilo, dok je na nekim deonicama kvalitetnijih puteva moguće i za 20 km/h liberalnije ograničenje. Suština problema je ovde to što su vozila koja vuku prikolice osetljivija prilikom vuče prikolice.
Možemo navesti i to da s u Nemačkoj za ovaj prekršaj kažnjava iznosima od 30 evra za mala prekoračenja u nenaseljenim mestima, dok mogu dostići i 800 evra (uz upisivanje dva kaznena boda) za bahatu vožnju u naseljenim mestima. To bi značilo da onaj ko prekardaši brzinski limit za više od 60 km/h, ima šanse da se suoči s ovakvom odmazdom zakonodavca.
MotoRepublika
(123)
Staviš kvad na krovne nosače, tu nemaš ograničenja brzine. 😉
Zavisi od tipa automobilske prikolice, namene i njenog optrećenja, ali uopšteno, sve preko 100 km/h je opasno.
Pri tome ne treba trošiti reči, koliko položaj tereta, to jeste težište utiče na stabilnost.
Jednostavno, jedan pogrešan manevar ili ispuštena guma, mogu da naprave pakao.
Zveki, ne kapiram, kak ti nije dosadno da na dalje pute se petljaš sa ovim prikolicama, da se vozaš sa šleperima u istoj „razini“. Nekad sam dosta vozao ove prikolice iz nužde i bede, ali jako retko autoputevima, jer ih nismo ni imali. Mogu da zamislim put do Tasosa s ovom prikolicom.
Ma brate, vozim 110 km/h, kvad postavim bliže rudi i jasno je da se oseća teret, potrošnja poraste za 40 do 50%, ali razlika u dužini trajanja putovanja ne biva značajna. I kada sam bez prikolice, retko kada vozim taj automobil preko 120 km/h. I generalno, koliko je električni Mini propast živa jer ga je „nemoguće“ voziti staloženo (a ograničenje najviše 50 km/h), toliko je ovaj X7 flegmatik živi od vozila. Inače, kvad ne vozim više na Tasos, nakon one nezgode u julu 2024. godine. Ide na relaciji selo – Bgd – Kopaonik, i tek tu je razlika u dužini… Pročitaj više »
Prikolica sa “tandem” osovinom,je puno komfornija i bolja za vožnju.Ovaj X7 bi se igrao sa njom bilo gdje…Inače je bilo mnogo nadmudrivanja,sa Germanskim presretačima i njihovim taktikama😊
U vezi ogranicenja brzine u Nemackoj i Svajcarskoj (od 2021.): na auto-putu je dozvoljeno 100km/h pod uslovom da: – Maksimalna masa vucnog vozila ne prelazi 3,500kg. – Gume na prikolici moraju biti odobrene za brzine od najmanje 120km/h (indeks brzine L). Gume takodje ne smeju biti starije od 6 godina. – Na zadnjem delu prikolice imate nalepnicu sa oznakom 100km/h. – Ako prikolica ima kocnice, mora biti opremljena i amortizerima. Medjutim, kod vuce prikolice ima vise stvari na koje treba paziti pored same brzine. – Recimo, skoro uvek je zabranjeno koristiti krajnju levu (brzu) traku na autoputevima sa tri ili… Pročitaj više »
A treba li tahograf u tom BMW-u ako ke preko 3500 ukupne mase svega?
😁
Odmah da kažem da poznajem čovjeka koji ji ima tahograf ugrađen u Mercedes ML, koristi ga za prevoz auta, ima prikolicu za dva auta…
Ima poted toga i manji kamion sa prikolicom, pa ih kombinuje kako mu je koji potrebniji u tom momentu.
👍
Veoma korisne informacije, hvala. Kvad meri nepunih 500 kg, X7 – 2.590 kg (možda grešim za 30 kg, ne više), prikolica ne znam koliko je teška, verovatno nekih 200 kg. Sveukupno, deluje da sam u faulu… Mada je nosivost same prikolice oko 700 kilograma, ali masa kompozicije, ako se računaju i putnici i (ženine) stvar, prevazilazi 3,5 tona i to za možda i za svih 150 kg. Vodeni skuter je drastično lakši od kvada, verovatno za 150 kilograma, a pride je i sama prikolica lakša od 80 kilograma.
Nema na cemu!
Ukoliko citava kompozicija prelazi 3500kg, vozac mora imati B+E. Policija zapadnih zemalja (Austrija, Nemacka, CH ali i drugi), cesto nose pokretne vage, zaustavljaju i mere – pogotovu ove sto vuku prikolice ili autodomove, jer oni isto cesto znaju da prebace 3.5t ako se ne pazi. Istocnoevropske registarske tablice su im poseban merak. A ako te bas krene, onda te posalju na testiranje kocnica na prikolici (ako je sa kocnicama) jer znaju da se one na tehnickim pregledima u istocnoj Evropi ne testiraju isto kao kod njih i da su velike sanse da te tu hvataju.