Industrijski otpad iz Audijevih i BMW-ovih pogona ilegalno završio u Češkoj

Firma koja je u Češkoj ilegalno zbrinjavala industrijski otpad iz Audijevih i BMW-ovih pogona bila je sertifikovana od najviših nadležnih tela. Postavlja se pitanje — koliko su takvi sertifikati zaista pouzdani? A za automobilske gigante, izgleda, problemi tek počinju.

Kada je u pitanju zbrinjavanje proizvodnog otpada, Audi i BMW ne prepuštaju ništa slučaju: kako bi sprečili da otpad dospe u pogrešne ruke, sarađuju isključivo sa sertifikovanim preduzećima, što su potvrdili i za WirtschaftsWoche. Međutim, ni to ih nije zaštitilo od skandala sa otpadom. Na početku godine, u jednom selu na istoku Češke pronađen je otpad iz njihovih proizvodnih pogona. Među otpadom su bili ostaci rastavljenih automobila, vetroturbina, aviona i baterija — sve jednostavno bačeno pored seoske crkve.

Prema navodima nadležnih, industrijski otpad je izvezla firma Roth International iz Vajdena u Oberpfalcu, koja je zvanično sertifikovani operater za zbrinjavanje otpada. Protiv nje sada tužilaštvo vodi istragu zbog sumnje na ilegalan izvoz otpada.

Ovaj slučaj, koji je sada dospeo i na dnevni red bavarske pokrajinske vlade, otvara pitanje koliko su ovakve sertifikacije zaista pouzdane. Dodela takvih oznaka kvaliteta regulisana je Uredbom o sertifikovanim preduzećima za zbrinjavanje otpada (Entsorgungsfachbetriebeverordnung), koja je uvedena pre skoro 30 godina — kao odgovor na tadašnje ekološki štetne prakse u nemačkoj industriji otpada.

Uredba propisuje određene zahteve u pogledu osoblja, opreme i upravljanja preduzećem. Samo oni koji svake godine prolaze proveru od strane udruženja za zbrinjavanje otpada ili tehničke inspekcijske organizacije, mogu nositi naziv sertifikovani operater za zbrinjavanje. Dobijanje sertifikata se isplati — ovakve firme uživaju visoko poverenje kod državnih organa i poslovnih partnera, i imaju prednost prilikom konkurisanja za poslove zbrinjavanja otpada. Ali — ne zaslužuju ga svi koji ga imaju.

Danas postoji mnogo dokumentovanih slučajeva, neki i sudski potvrđeni, u kojima su i sertifikovane firme bile umešane u teške ekološke prestupe. Među najpoznatijima su skandal PCB-a sa starim transformatorima firme Envio u Dortmundu, kao i ilegalni izvoz žive firme Dela iz mesta Dorsten u Severnoj Rajni-Vestfaliji. U oba slučaja kritikovana je i prevelika oslonjenost nadležnih organa na sertifikate, umesto da se tokom inspekcija temeljno proverava stanje na terenu.

Savezni kriminološki ured (BKA) još je pre više godina upozoravao da se sertifikati mogu zloupotrebiti: „Dobijanje sertifikata ne sme za firme sa kriminalnim namerama predstavljati podsticaj za stvaranje povoljnih uslova za izvršenje krivičnih dela“, navodi se u internom izveštaju koji se bavi ilegalnim premeštanjem miliona tona otpada unutar Nemačke.

Ali ni nakon toga skandali nisu prestali. Godine 2018. ogromne količine ambalažnog otpada iz žutih kesa završile su nagomilane u jednom selu na zapadu Poljske. Taj otpad, pretežno plastični, poticao je iz tri sertifikovane sortirnice u Nemačkoj. Iako ni operateri tih firmi, niti nadležne pokrajinske vlasti ne vide krivicu na nemačkoj strani, činjenica je da taj nemački plastični otpad i danas čeka na ekološki prihvatljivo zbrinjavanje u Poljskoj.

Među najnovijim primerima sertifikovanih preduzeća za zbrinjavanje otpada čiji je otpad završio na pogrešnom mestu, pored firme Roth nalazi se i jedna građevinska i rušilačka firma iz Donje Bavarske. Pre otprilike mesec dana, tužilaštvo u Pasau podiglo je optužnicu protiv vlasnika firme. Optužba glasi da je odgovoran za ilegalno zbrinjavanje više od 100.000 tona građevinskog šuta. Veliki deo tog otpada, kako se navodi, zakopan je u jednoj šljunkari.

Koliko je teško razlikovati ozbiljne firme od neozbiljnih, zna naučnik Ginter Dehoust. „I među sertifikatorima ima crnih ovaca“, kritikuje Dehoust, koji je do penzionisanja prošle godine radio u Öko-Institutu i bavio se upravo sistemom sertifikacije. On u osnovi podržava ideju o oznakama kvaliteta i pouzdanosti, ali ističe da bi vlasti trebalo da strože kontrolišu ne samo firme za reciklažu, već i same sertifikatore. „Moraju i sertifikatorima više gledati pod prste“.

Organizacija koja je izdala sertifikat firmi Roth International formalno nije pod sumnjom. Reč je o udruženju za upravljanje otpadom BVSE, koje okuplja preko 1.000 članica. Udruženje odbacuje kritike na račun svog procesa sertifikacije. Za WirtschaftsWoche su naveli da se u poređenju sa nesertifikovanim firmama njihove članice strože kontrolišu. „Slučajeve ilegalnog zbrinjavanja od strane sertifikovanih firmi shvatamo veoma ozbiljno“, navodi se u njihovom odgovoru. „U takvim slučajevima blisko sarađujemo sa nadležnim organima. U pravilu, takvo ponašanje dovodi do oduzimanja sertifikata i isključenja firme iz zajednice BVSE“.

Sumnjiv izvoz otpada firme Roth u Češku sada ima i prve posledice. Nadležna uprava oblasti Oberpfalc naredila je firmi da otpad vrati nazad u Nemačku. Prema rečima bavarskog ministra za zaštitu životne sredine, Torstena Glaubera, situacija bi trebalo da se reši za osam do deset nedelja, što je nedavno obećao i svom češkom kolegi.

Međutim, firma Roth je u međuvremenu podnela zahtev za stečaj. Ako ne bude u mogućnosti da vrati otpad, pokrajina Bavarska će preuzeti taj zadatak, poručio je Glauber. Ipak, do sada nije naveo koliki bi ti troškovi mogli biti — i da li će ih na kraju platiti poreski obveznici.

AutoRepublika

(227)