Dodge Charger je automobil o kome se tokom prethodne godine mnogo pisalo. Odluka tadašnjeg prvog čoveka Stellantisa Karloša Tavareša da ponudi novu generaciju samo sa električnim agregatima nije baš najbolje primljena kod američke javnosti, koja je navikla da Charger vidi s glomaznim agregatom ispod haube tipa V8. Stellantis je na kraju ipak popustio i odlučio da proširi ponudu i na dva turbobenzinca, ali samo sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji.
To ne znači da su odgođeni oni raniji planovi o EV-u.
Charger na struju se nedavno pojavio u prodaji u verziji sa dvoje vrata (konfiguracija sa četvoro vrata će stići nešto kasnije) i nudi se u dve varijante. R/T razvija 496 konjskih snaga i košta 59.595 američkih dolara, dok se Scat Pack može pohvaliti sa 670 „grla“ i za njega je potrebno izdvojiti 73.190 najmanjih zelenih novčanica. Za one koji su voljni čekati do leta, da kažemo da će tada da stigne i 3,0-litarski turbobenzinac u verzijama sa 420 i 550 „konja“.
A očigledno je mnogo onih koji čekaju motor sa unutrašnjim sagorevanjem goriva ili pak ne žele Charger na struju pošto Dodge trenutno nudi neverovatne popuste. Koliko neverovatne? Pa zavisno u kom delu Sjedinjenih Američkih Država živite, mogu da budu i do 12.500 dolara ili da kupac dobije „beskamatni kredit“ u trajanju od 72 meseca.
Popust kreće preko državne subvencije u iznosu od 7.500 dolara za sve električne automobile „preko bare“ na prvih 250 hiljada vozila. Pošto Dodge ranije nije nudio vozila na struju, biće potrebno neko vreme da „ispuca“ takav limit. Američki proizvođač vozila takođe nudi dodatne tri hiljade dolara popusta na sve verzije, a kupci u zapadnom delu Sjedinjenih Američkih Država će dobiti još dve hiljade dolara popusta ako su ranije posedovali neki model konkurencije.
To znači da ako živite na pravoj lokaciji, moguće je dobiti novi Charger za čak 12.500 najmanjih zelenih novčanica manje od gore spomenutih cena. Dodge takođe nudi i beskamatni kredit u trajanju od 72 meseca, ali u tom slučaju spomenuti popusti ne važe već mušterija mora da plati punu cenu, što će reći da ponuda naravno ipak nije beskamatna.
Ipak, sumnjamo da će mnogi kupaca izabrati EV, iako su nedavni testovali pokazali da je značajno brži nego bilo koji od prethodnika sa V8 ispod haube. S obzirom na trenutnu krizu Stellantisa, možemo zaključiti da Hurricane sa svojih šest cilindara možda nije čuveni Hemi za kojim Amerikanci toliko pate, ali samo može da poboljša situaciju…
AutoRepublika
(172)
Plus-minus sekunda-dve ne igraju ulogu. I onako na ulici ne mogu da se ispucaju sve performanse. Postoji nesto sto se zove „tradicija“ i nesto sto se zove „karakter“, to je ono sto publika zeli i spremna je da plati. Svaki sposoban menadzer morao bi to da zna.
Menadzeri znaju da tradiciju i karakter bira 1% kupaca. Preostalih 99% kupaca bira sta im je najprakticnije i sta se najbolje dobija za ulozni novac.
U protivnom, ne bi komercijalno najuspesniji Charger u istoriji bio onaj najdosadniji (limuzina sa 4 vrata i V6).
Charger nije auto za mase. Taj tvoj uspesni V6, verovatno iz 2015 godine, Dodge ga je sigurno delio dzabe. 🙂 Na testu u AMSu takodje je dobio ocenu da je „dosadan“ – lenj motor koji nije hteo u obrtaje.
Ko ti je rekao da Charger nije auto za mase? Zbog cega su nudili bazni V6 sa pristupacnom cenom ako nije auto za mase?
Pitaj Timothy Kuniskisa, CEO Dodgea, on sve zna o poslovnoj strategiji! 🙂
Naravno da zna, zato su ga i vratili iz penzije da spasava brod koji tone. Ali ne razumem sto da pitam Tima – pa nije Tim rekao da Charger nije auto za mase vec ti. 😉
Nego, nisi mi odgovorio na pitanje – ko ti je rekao da Charger nije auto za mase? Prodaja Chargera u Americi se uglavnom kretala od oko 80.000 do 100.000 vozila godisnje tokom zadnjih 20-ak godina – i vecina njih su bili bazni paket SE sa V6 i cenom ispod $30.000. Bio je ubedljivo najprodavaniji full-size sedan u Americi u tom periodu.