Hibrid Lynk & Co 09 EM-P kao najsnažniji, ali ne i najbrži
Pet metara dug krosover Lynk & Co 09 je utemeljen na švedskom SUV-u po imenu Volvo XC90 i kao takav je na proizvodne trake dospeo tokom prošle godine. U početku se i oslanjao na opremu koju koristi i skandinavski donor. Uvodna verzija je pogonjena dvolitarskim turbobenzinskim četvorocilindrašem, dovoljno potentnim da odbaci 254 konjske snage i 350 Nm najvišeg obrtnog momenta. Funkcioniše kao blagi hibrid na naponu od 48 volti i pruža i osmostepeni automatik kao i pogon na sve točkove (uz spojnicu, doduše).
Jedan stepenik iznad je smešten dopunjivi hibrid (PHEV) Lynk & Co 09, i on poseduje električni motor pričvršćen na zadnjoj osovini i najvišu snagu od 431 „grla“, uz 659 Nm obrtnog momenta. Sada je predstavljena i treća modifikacija, ona u čijoj montaži su upotrebljene jedinice kineskog porekla.
Krosover Lynk & Co 09 EM-P je isto tako plug-in hibrid, i isto tako poseduje identični 2,0-litarski turbobenzinac (254 ks / 350 Nm) koji radi pod haubom, baš kao i kod ostalih „devetki“. Ali, transmisija i električni deo pogonskog sklopa jesu osobeni.
Pričamo o jedinicama marke Leishen, onoj koju je holding Geely predstavio tokom prethodne godine. Ovi hibridni sistemi se već koriste u izvesnim modelima brendova Geely i Lynk & Co, ali je najviše napredna konfiguracija upotrebljena kod krosovera koji igra ulogu perjanice.
Zajedno s agregatom SUS, pod haubom je postavljen i sistem motor-generator (kapaciteta od 82 konjske snage) i trakcioni motor koji razvija 177 konjskih snaga uz 309 Nm obrtnog momenta. Na zadnjoj osovini srećemo zaseban elektriomotor koji isporučuje 136 konja i 320 Nm. Serijski i paralelni režimi rada hibridnog sklopa su obezbeđeni.
Kada automobil radi u sekvencijalnom režimu, vozilo se kreće zahvaljujući električnom pogonu, dok se motor SUS koristi isključivo kao generator, što će reći zarad dopune baterije. Kako raste brzine, a opada efikasnost električnih agregata, tako sistem prelazi u paralelni režim rada, a motor SUS se spaja s pogonskim točkovima posredstvom robotizovane spojnice i trostepene menjačke kutije po imenu DHT Pro. Najviša snaga hibridnog pogonskog sklopa dobacuje do 520 „konja“ uz 844 Nm! Ukupno je sedam vozačkih režima, uključujući i onaj namenjen eksploataciji po negostoljubivim terenima.
Ako je bazični hibrid, kao kod sličnog Volvoa XC90, u posedu trakcione baterije locirane ispod centralnog tunela, onda bi trebalo naglasiti da nova verzija EM-P nudi veću bateriju ispod poda putničke kabine. Kapacitet iste je uvećan sa 18,8 na 40,1 kWh, dok je domet onda kada je ova puna, narastao sa 60 na 150 km u ciklusu WLTC. Deklarisana potrošnja na sto kilometara je manja od litre benzina (0,95 l / 100 km). U isto vreme, zapremina rezervoara za benzin je povećana sa 50 na 70 litara, pa je autonomija dotakla kotu od 1.100 kilometara po istom protokolu (WLTP).
Kao nužna posledica načinjenih izmena došlo je i do povećanja mase krosovera koji je sada gojazniji za 150 kilograma, pa tako Lynk & Co 09 EM-P meri 2.470 kg žive vage. Zato najsvežiji hibrid i nije najdinamičniji član porodice. Čak i kada je baterija puna, on neće doleteti do 100 km/h za manje od 5,9 sekundi, dok ostali dopunjivi hibridi tu radnju obave za 5,6 sekundi. Kada je baterija samo donekle napunjena, onda vreme potrebno za sprint biva malo lošije (6,1 sekunda).
Top spid (najviša brzina) je takođe limitirana i iznosi 230 km/h. Nije teško zaključiti zašto je to tako. Naime, očigledno je da Kinezi pokušavaju da pozicioniraju ovu modifikaciju kao onu s najizdašnijom autonomijom. Ona je kao što vidimo, toliko dobra da se može porediti sa solidnim (ne i najboljim) dizelima današnjice.
Novi Lynk & Co 09 EM-P se u kini nudi najmanje za 50 hiljada američkih dolara, dok ga je moguće kupiti s najbogatijom specifikacijom opreme za tri hiljade zelembaća više. Primera radi, za dopunjivi hibrid oni traže minimalno 45 hiljada dolara, dok je uvodni benzinski krosover moguće dobiti i za 37 hiljada najmanjih američkih banknota.
AutoRepublika
(238)
