1. Home
  2. Life
  3. AR putopis: Preko hiljadu kilometara vožnje radi starog znaka na zgradi
AR putopis: Preko hiljadu kilometara vožnje radi starog znaka na zgradi

AR putopis: Preko hiljadu kilometara vožnje radi starog znaka na zgradi

362
25

Smatram sebe za velikog petrolheada ili u bukvalnom prevodu, za nekoga kom benzin teče kroz vene. Detaljno pratim razne profesionalne šampionate auto-moto sporta kao što su Formula 1, NASCAR, IndyCar, NHRA, Aussie SuperCars i još mnogo toga, a tople letnje dane provodim na skupovima klasičnih četvorotočkaša ili u automobilskim muzejima.

Jednog čak i posedujem, a to je Chevrolet El Camino iz 1971. godine sa glomaznim 7,7-litarskim benzincem. Imam i Chrysler 300 za svakodnevnu vožnju i malo stariji Toyotin Yaris, koji mi posluži kada ne želim da prljam Chryslera.


Pričam sve ovo iz jednog razloga, a on je taj da pokažem kako sam zainteresovan za klasiku. Prema voznom parku možete da zaključite da me najviše interesuje američka automobilska industrija, ali daleko od toga da ne volim i poštujem onu i iz ostatka sveta. Štaviše, posle skoro 24 godine života „preko bare“, više mi i nije zanimljivo videti stari Ford Mustang ili Dodge Charger jer sam ih se nagledao dovoljno za jedan život. Mnogo me više oduševi nešto sa čim se srećem po prvi put i naučim nešto novo.

Američka savezna država Viskonsin nema neku preterano veliku istoriju u automobilskom svetu. U njoj se nalazi sedište velikog Harley Davidsona i tokom godina General Motors, AMC i Chrysler su tamo imali svoje fabrike koje su u međuvremenu zatvorene. Ali Viskonsin je poznat iz jednog drugog razloga, a odnosi se na trkačku stazu Road America.

Nalazi se u malenom gradiću Elkhart Lejk i svake godine je domaćim mnogogrojnih profesionalnih takmičenja na koja dolaze sportisti iz celog sveta. Posetim ga svake godine, a o njemu sam i pisao pre nekoliko godina.

Da ne davim više, ovaj deo je bitan iz jednog drugog razloga, a odnosi se na staru i zastarelu zgradu koju vidite na priloženim fotografijama. Pre dosta godina sam saznao da u gradu Hadson, na samoj granici s američkom saveznom državom Minesotom, postoji zgrada sa znakom Bugattija na njoj.

Do te informacije sam došao tako što bi na internetu video fotografije vlasnika klasičnih vozila koji su voleli da se slikaju ispred tog znaka iako u većini slučajeva uopšte nisu posedovali model ovog proizvođača. Da li to znači da je Bugatti zaista pravio svoje modele u ovog gradiću sa populacijom od svega 14 hiljada stanovnika? Naravno da nije, ali je priča i dalje zanimljiva i iz razloga što je povezana sa originalnim Bugattijem.

Za one kojima je istorija brenda nepoznata, moramo da u par rečenica kažemo da su postojale tri različite firme sa imenom Bugattija. Onaj originalni je poslovao od 1909. do 1963. godine pre nego što je bankrotirao. Zatim je italijanski industrijalac Romano Artioli kupio pravo na ime, i oživeo Bugatti u periodu od 1987. do 1995. godine, a tri godine kasnije je počela treća mladost, kada je brend preuzeo Volkswagen.

Pa kako je onda stara zgrada u gradiću u američkom „srednjem zapadu“ povezana sa slavnim italijansko-francuskim gigantom? Moja istraga je pokazala da je znak na zgradi originalno nastao sredinom pedesetih godina prošlog veka – ironično, baš u vreme kada je otvorena i spomenuta staza Road America.

Zgrada je inače izgrađena još 1890. godine kao skladište tokom industrijske revolucije, ali tek šest decenija kasnije je postala prva mehaničarska radionica. Kako je popularnost na Road America rasla, tako su i vlasnici odlučili da je koriste za pripreme četvorotočkaša za profesionalni auto-moto sport, pošto su Hadson i Elkhart Lejk relativno blizi jedan drugome.

Nekome se učinilo da bi znak privlačio dosta pažnje javnosti i izabrali su jedno od najslavnijih imena u istoriji trkanja. Nismo sigurni koliko dugo su na ovoj lokaciji spremani trkački automobili, ali jedan novinarski članak kaže da su zgradu kupila braća Golajk 1982. godine i u njoj restaurirali klasične evropske sportiste. Firma je bankrotirala posle nekoliko godina i od tada zgrada služi kao skladište.

Sama vožnja do Hadsona je bila duga i da vam iskreno kažem – poprilično dosadna. Viskon je u Americi poznat kao „Dairy State“ ili u prevodu „država mlečnih proizvoda“. Prepuna je farmi sa naravno mnogo krava i predvodi sve ostale američke savezne države po proizvodnji sira.

Samim tim, vožnja od približno pet sati u svakom pravcu je protekla baš u razgledanju farmi i životinja tokom prolećnih meseci. Potrebno je reći da sam putovao u aprilu kada se sneg konačno otopio i to mi je bila jedna od prvih prilika da provozam Chrysler na duže relacije nakon zimskog sna.

Kako sam se približavao Minesoti, tako sam počeo da primećujem sve veći broj jelena pored puta, a na momente me je uhvatio i sneg. Ali 322 milje ili 515 kilometara u svakom pravcu je uglavnom proteklo u opuštenoj vožnji i prolazak kroz manje gradove za koje nisam ni znao da postoje.

Amerika je generalno odlično povezana autoputevima, ali izbegavam da ih koristim kada idem na duže relacije iz razloga što volim da obilazim prirodu i mala mesta koja ne možete da vidite sa autoputeva. Uz sve to, Chrysler 300 je težak približno dve tone i potrebna je česta poseta benzinskim pumpama.


Konačno sam stigao u Hadson i nakon kratke pauze za ručak u „centru“ (stavljam ovu reč pod navodnike pošto je ceo „centar“ zapravo jedna ulica sa po par prodavnica i restorana), uputio sam se da pronađem Bugattijevu zgradu.

Nisam imao tačnu adresu tako da mi je trebalo malo vremena u tom poduhvatu, iz prostog razloga što se nalazi u strogom industrijskom celu grada i većina objekata je u privatnom vlasništvu. Amerikanci naravno imaju veoma stroge zakone i uvek mi je na umu bilo da bih mogao da završim na zadnjem sedištu policijskog automobila.

I naravno, kada sam stigao tamo gde sam trebao da stignem, prvo me je dočekalo dosta znakova da je privatna imovina i da posetiocima nije dozovoljen pristup. To će objasniti zašto sam uslikao svega nekoliko fotografija, od čega su mnogobrojne iz automobila sa otvorenim prozorom. Primetio sam takođe dosta kamera, pa da je bio vikend možda bi i „njuškao“ okolo, ali kako je bio radni dan tako nisam hteo da izazivam đavola.

Na priloženim fotografijama možete da vidite stariji Ford Ranger parkiran baš ispod znaka i još nekoliko vozila sličnih godina. Pretpostaviću da pripadaju nekome od zaposlenih pošto se preko puta Bugattijeve zgrade nalazi druga firma koja još uvek posluje.

Ali, ona zgrada zbog koje sam vozio deset sati je definitivno videla bolje dane. Oko nje se može pronaći dosta smeća, a ono malo vremena što sam se usudio da pogledam šta se nalazi unutra, primetio sam dosta automobila iz devedesetih godina prošlog veka. Moguće je da je neki izložbeno-prodajni salon koristi kao skladište ili pak mehaničarska radionica ih čuva za delove.

Povratak kući je protekao u istom tempu, uz malo drugačiji izbor puteva da bih video nešto novo. Da li je bilo vredno voziti preko hiljadu kilometara u jednom danu samo da bi se video stari znak? Za mene svakako jeste. Video sam deo Viskonsina u kome nikada ranije nisam bio, i video sam istorijsku zgradu, provozao sam svog ljubimca na četiri točka i precrtao još jednu stvar na takozvanoj „bucket list“ (lista stvari koje čovek mora da uradi pre nego što umre).

Zoran Tomasović

(362)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest

25 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
S mile

Bravo,
Dobra voznja u udobnom automobilu.Uzivanje u krajoliku, kao i ispunjenje zelje.

Ali mi jedna stvar nije jasna.
Ako je vec bilo radnika, verujem i nekog poslovodje, tj odgovornog lica, zar nisi mogao da popricas sa njima, udjes ako dozvole u zgradu. Nesto saznas od njih.

Sve to bi bilo „normalno“ u nasim krajevima.

P.S. koja je potrosnja auta…

Iznogud Časni

Mogao bi i ti da gledaš krajolike sa dildom do Šekija, zagarantovano ti je stajanje u trajanju od 2h svakih 300km (ak imaš sreće). Šeki će roštilj da spremi.

Yankee

Nije u Americi kao sto pokazuju na American Pickers hehe, da zakucas strancu na vrata, a ovaj te primi kao najveceg prijatelja. Doduse ima i takvih (posebno na jugu), ali vecina ceni privatnost. Ljudi koje sam tamo video nisu radnici u Bugatti zgradi vec u drugoj zgradi preko puta. Oko ove Bugatti fabrike nije bilo nikoga, ali je bilo gomila kamera i gomila znakova „private property no trespassing“. U Americi zakon na racun privatne imovine je takav da ti vlasnik prvo mora reci da napustis imovinu, ako odbijes onda ti gine zatvor. U ovom slucaju posto su imali te „no… Pročitaj više »

BB

Čoveče, pa ti si život rizikovao da bi slikao znak koji je neko nakrečio bez ikakve veze sa firmom Bugatti (bar sam ja tako razumio). Sreća pa živim u vuko*ebini pa ljudi na mene potežu flašu sa rakijom a ne pištolj 😜😂, a ja prolaznike nudim smokvama, nekad i rakijom..

Yankee

Nema bas nikakve veze sa firmom Bugatti. Obicna samostalna radionica koja je prvo spremala evropske trkacke aute za profesionalni auto-moto sport, a posle se bavila i restauracijom klasicnih evropskih sportskih auta.

moron

Pa čak i u „truloj Srbiji“ odavno ne možeš tek tako da na svoju neku privatnu radionicu okačiš znak mečke, BMW-a ili bilo kog drugog auto brenda, jer će odmah da ti za vrat zajašu advokati koji su zaduženi za zaštitu interesa tih brendova, a zbog povrede prava industrijske svojine, odnosno, prava iz žiga.
Zar je moguće da je u Americi tako nešto dozovljeno ? Da neovlašćeno okačiš i slobodno držiš znak Bugatti-ja ?

Yankee

Okacen je znak originalnog Bugattija koji je bankrotirao jos 1963. godine. Mogli su verovatno da ga tuze tokom 1950-ih godina kada je ova radionica otvorena, mada je Bugatti u to vreme prolazio kroz gomilu finansijskih problema i verovatno mu nije padalo na pamet da tuzi neku malo radionicu u Wisconsinu. Plus, Bugatti bi morao na sudu na dokaze kako ta radionica pravi pare bas zbog tog Bugatti znaka, u protivnom ne bi pobedili na sudu.

moron

Čudna Zemlja. Ta Amerika …
😊

Yankee

Citao sam jednom o tome, ne mogu tacno da se setim detalja, ali koliko se secam zakonski u Americi moras da dokazes da ono sta tebi pripada (u ovom slucaju znak Bugattija) direktno pravi pare osobi ili firmi koja koristi znak Bugattija. Znaci u ovom slucaju Bugatti bi morao da pozove licno musterije ove garazi i od njih trazi da na sudu kazu „ja sam otisao samo da popravim auto ili restauriram auto samo zato sto sam video Bugattijev znak“. A Bugattiju sigurno nije bilo u interesu da tuze malu radionicu u Hudson, Wisconsin hehe

moron

Čudno mi je to, da je tako u USA. Jer, pravila/principi zaštite industrijske svojine ( pa i „žiga“ ) bi trebalo da su univerzalni. Pa ni propisi o tome u Srbiji nisu „srpski“, već su „copy-paste“, kao posledica mnogih medjunarodnih konvencija na tu temu. U Srbiji ( da sam ja Bugatti ili njihov zastupnik ) nemam ja šta da dokazujem da onaj ko neovlašćeno koristi moj znak iz toga crpi i neku korist. Prosto – ne smeš da ga koristiš i – „Amin“. U suprotnom, kožu ti oderemo i to bez problema i truda. Unazad deceniju i više po celoj… Pročitaj više »

Xtrimi

Ček bre
Kako šerif studija i advokat da mute?

U tim malim mestima u USA izgleda baš divlji zapad.
Neverovatno mi je tolika averzija došljaka prema došljacima.

Yankee

Prosto, mali gradic u kome ima mozda par advokata i sudija ih zna oba. Nametnu ti jedog od tih advokata kome nije u interesu da ti dobijes sto manju kaznu vec da sto vise novca zavrsi u budzetu. Tako da te prakticno ne brani, a sudija sav srecan odredi ti najvecu mogucu kaznu jer advokat prakticno nije ni predstavio tvoj slucaj. Naravno, ne moras da prihvatis njihovog advokata, mozes sam unajmiti svoga, ali onda placas iz dzepa, moras svaki put dolaziti u taj grad na sudjenje, pa na zalbe kad sudija opet odredi nesto sto zakonski ne sme, itd. Ajde… Pročitaj više »

BB

Ah ta demokratija…

moron

To je deo tog „Američkog sna“ …

Yankee

A sto se tice potrosnje, 32 mpg ili 7,3 litre na 100 km. Tako je kompjuter pokazivao.

BB

Nije velika, 👍

s mile

Pa to i za naš standard nije puno, posebno za tako velik auto… bravo

Iznogud Časni

I ja napravim 250km radi ćevapa…morel putopis? Hihi….neg, da nije to tvornica cipela.😘😁🤷

moron

Čekamo putopis 😊

BB

Ćevapopis…
A bolje i to nego ćevapo marš (da ga ne naprave od „kineskih specijaliteta“) 😜😂🤣

Iznogud Časni

De ti meni vidi to sutra, bog ti dao zdravlje, od vodje sekte ništa,a ocu da znam, pa bice i cevapopis.

BB

Misliš na Đuliju? Pošalji mi e-mail sa podacima od auta na babicbrane@hotmail.com
Ovo ma AR, ako imam posla par sati se izgubi pa ne mogu pratiti. Trebalo bi napraviti dužu istoriju komentara a ne samo 5 komada…

Iznogud Časni

Poslacu ti il ja il komsija ako već nije , jedan fajl .

moron

Taj „bucket list“ ( ako ga čovek ima) je svakako dosta individualan 😊

Slažem se da kada niste u žurbi često je ( zbog okolne prirode i krajolika ) potencijalno mnogo interesantnija vožnja van auto puta, nego njime. A dok putujem auto putem, uglavnom imam osećaj kao da sam izolovan od prirode i sveta, da nisam živ. Naravno, kada se sa bilo kog razloga žuri, sasvim je druga priča.

s mile

Za sve one koji vole dobar film, preporuka …. The bucket list

https://www.imdb.com/title/tt0825232/

zaista dobar film