Svima nam je jasno da je automobilska industrija u velikom haosu ovih dana. Ne, ne pričamo o rekordnim cenama goriva, već o jednom drugom problemu koji je zahvatio automobilski svet još pre nekoliko godina kada nas je pogodila epidemija izazvana virusom korone. Kao rezultat problema s proizvodnjom i nestašicom kompjuterskih čipova, odjednom je potražnja značajno veća nego što ponuda može da proprati promene, a rukovodstva izložbeno-prodajnih salona su postala pohlepna, i zahtevaju daleko veće sume novca nego što je to ranije fabrika odredila.
O ovome smo nedavno pisali kada smo analizirali pokušaje Forda u borbi protiv preprodavaca, a tu priču možete da pročitate ovde.
Jedan Amerikanac iz Los Anđelela (savezna država Kalifornija) je odlučio da preuzme stvari i svoje ruke, i iako ne može da natera distributere da mu prodaju Toyotin terenac 4Runner po razumnoj ceni, ipak je u stanju da napravi arhivu informacija i podeli je sa javnošću.
U današnja vremena kada je sve povezano preko društvenih medija, Džejmi je podelio svoja iskustva na forumu posvećenom spomenutom modelu pod imenom 4Runners, i na taj način krerirao pravu enclikopediju salona sa kojima (ne)preporučuje da se sarađuje.
Sve je započelo protekle godine kada je Džejmi odlučio da kupi 4Runner u paketu opreme TRD Pro, a brzo je shvatio da ovaj terenac spada u one gde je potražnja daleko veća od ponude. Spomenućemo da njegova fabrička cena startuje od 37.605 dolara, dok spomenuti TRD Pro dodaje mnoge modifikacije od značaja za upotrebu na ekstremnim terenima, i na taj način košta 52.420 „zelembaća“.
Pokreće ga 4,0-litarski motor sa šest cilindara i 270 „konja“, a snaga se prenosi na sva četiri točka preko petostepenog automatskog menjača. Iako se nije značajnije izmenio od kada je debitovao u sadašnjoj generaciji još 2010. godine, 4Runner je prošle godine zabeležio svoju rekordnu prodajnu godinu sa 144.696 isporučenih primeraka.
U svakom slučaju, Džejmi kaže da je prvi salon koji je kontaktirao u Kaliforniji, želeo da ugradi nove felne i pneumatike u vrednosti od četiri hiljade najmanjih zelenih novčanica, bez obzira što se predstavio kao ozbiljan kupac koji ne želi dodatne modifikacije.
Većina izložbeno-prodajnih salona u Kaliforniji je zahtevala cifru koja je do 20 hiljada dolara viša od one koju je fabrika odredila, dok bi oni koji su poštovali Toyotinu brojku, ponudili čekanje na željeno vozilo u trajanju od šest do dvadeset meseci. Čak i u tom slučaju kupcima nije garantovano da će dobiti boju i opremu koju su naručili. Neki saloni nisu dozvoljavali ni test vožnju ukoliko kupac prvo ne isplati punu sumu.
Džejmi se na kraju odlučio za salon u saveznoj državi Nebrasci, gde je platio fabričku cenu i obećano mu je kako će terenac biti isporučen za nekoliko meseci. Dodaje da je kontaktirao preko trideset salona i svoje beleške podelio sa drugim potencijalnim kupcima.
Sumnjamo da će preprodavci izgubiti i minut sna zbog ove odluke pošto su istraživanja pokazala da preko 80% kupaca ove godine pristaje da plati cenu veću od fabričke. Na sceni je zakon „potražnje i ponude“ i nema najave da stižu bolji dani. Ali zahvaljujući ovom Jenkiju, kupci barem unapred znaju na koje salone da ne gube vreme…
AutoRepublika
(216)
Kratkoročna dobit, ubrzo će oni povoljni prodavci biti prebukirani porudžbinama, pa će postati gori od onih koji su sada loši….
Princip potražnje i ponude…