Ako pratite automobilsku industriju onda sigurno znate da novi Renault 5 uskoro stiže u izložbeno-prodajne salone u električnoj formi. Očekivanja francuskog proizvođača vozila su velika i oni kažu da se nadaju identičnom uspehu kao što je to slučaj bio sa prethodnikom, odnosno originalom. Ne sumnjamo da će Renault uraditi fantastičan posao, ali istovremeno, za sve one kojima „benzin teče kroz vene“, ne postoji zamena za originalnu „peticu“.
Konkretno, pričamo o verziji Turbo, onoj koja se proizvodila početkom osamdesetih godina prošlog veka i koja je pronašla nešto manje od pet hiljada kupaca. Cilj je bio homologovati heč za takmičenje u profesionalnom auto-moto sportu, a centralno postavljeni agregat s turbo punjačem je razvijao 158 konjskih snaga i donosio ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za 6,9 sekundi uz maksimalnu brzinu od 200 km/h.
Naravno, lako je diviti se klasici, ali posedovati neki klasični četvorotočkaš je noćna mora, što vam lično može potvrditi autor ove priče (uskoro ćete se uveriti i zašto je to tako). Pomoć je na putu, pošto se firma Legende Automobiles postarala da sačuva sve one pozitivne karakteristike „petice“, a da pritom pruži najmoderniju mehaniku i tehnologiju čime je ovo postao idealni restomod 21. veka.
Potrebno je odmah reći da ova francuska firma neće prodavati gotove automobile već će sarađivati sa sadašnjim vlasnicima primeraka modela 5 Turbo i ispunjavati njihove želje. Legende Automobiles ga zove Turbo3 pošto je Renault već proizvodio Turbo1 i Turbo2, a za celokupni posao se pobrinuo čovek po imenu Alan Derozijer.
On je smatrao 5 Turbo legendom francuske automobilske industrije i želeo je da vidi moderno izdanje u jednakoj meri kao što firma Singer tjunira Porsche 911. Pre nekoliko godina je javno prikazao svoje crteže, a tvrdi da su ga trenutni vlasnici brzo kontaktirali i zatražili da modifikuje njihov 5 Turbo.
Generalna ideja se nije izmenila dok je celokupni posao podignut na značajno viši nivo. Centralno postavljeni motor je ponovo konfigurisan s četiri cilindra i turbo punjačem, ali sada razvija preko 400 „konja“. Branici su razvijeni od laganih materijala dok je celokupno osvetlenje u modernom LED stilu.
Prednje felne su 16-inčne, a one zadnje su nešto veće. Kabina je veoma futuristička, ali ni ona nije izgubila svoj prepoznatljivi izgled. Derozijer je spreman da sedne sa svakim vlasnikom i zajedničkim snagama stilizuje konačni proizvod po čemu bi svaki Turbo3 trebalo da ima svoj poseban identitet.
Kada se zna da originalni 5 Turbo ume da košta i do 200 hiljada američkih dolara, uz sve ove modifikacije, njegova konačna vrednost bi mogla da bude u rangu nekog novog Ferrarija ili Lamborghinija. Nema sumnje da je visoka suma novca u pitanju, ali na kraju dana, verujemo da su šanse veće da će se javnost okrenuti za ovim i ovakvim primerkom heča Turbo3, nego za bilo kojim modernim automobilom.
AutoRepublika
(373)
Perverzija.