Francuskim radnicima Renaulta smeta uposlenost kolega u Rumuniji i Turskoj

Zaista, šta bi se dogodilo kada bi uprava Renault grupe donela odluku da se proizvodnja vozila rumunske marke Dacia izmesti Francusku? Čak i da ne bude u pitanju cela gama, već samo modeli Sandero i Duster, šta bi bilo? Upravo to je želja radničkog sindikata CGT koji funkcioniše u okviru Renaulta, i koji je pokrenuo peticiju kako bi se lokalizovala proizvodnja rumunskih modela, ali isto tako i gradskog mališana Clija. Peticija dakle ima za posledicu potpuno suprotne ekonomske efekte, u odnosu na mere štednje kojima teži uprava grupacije.

Broj novoregistrovanih primeraka Dacije Sandero i Duster je u Francuskoj prošle godine zaustavljen na cifri od 83.677 primeraka. To je činilo 27% od ukupnog broja isporučenih primeraka ova dva modela u Evropi tokom istog perioda. Rukovodeći se spram ova dva pokazatelja, pomenuti radnički sindikat CGT Renault veruje da bi bilo dobro izmestiti deo proizvodnje Dacijinog dueta, kao i Clija u matičnu Francusku. Međutim, proletarijat se nije bavio ekonomskom analizom, niti je taj deo priče u domenu njihove ekspertize.

Zakon spojenih sudova u Renaultu

Priča o eventualno realokaciji proizvodnje automobila pod kontrolom francuskog konglomerata, stalno se oživljava u doba kada se približavaju izbori za organe uprave proleterskog sidikata. Ovaj put je moćna radnička organizacija CGT Renault ponovo temu stavila na sto, tako što je pokrenula onlajn peticiju na sajtu „change.org“.

Međutim, verovatno kako bi se izbegle insinuacije o izborima i otvaranju prikladne teme tom trenutku, radnički sindikat ne pominje preseljenje proizvodnje, već preraspodelu proizvodnih zadataka. 

„Naš cilj ne bi bio izmeštanje proizvodnje i pratećih alata i postrojenja iz Rumunije ili Turske, nazad u Francusku“, objašnjava predsednik sindikata CGT Loren Žiblo. Ako bi se deo proizvodnje preraspodelio u Francusku, sindikalci smatraju da bi to dovelo do skraćenja radnog vremena radnika u fabrikama gde se tri modela sklapaju, dok bi se osigurala uposlenost kapaciteta u matičnoj zemlji.

„Ako posmatramo period apstrahujući muke s koronom, u Turskoj pogoni rade sedam dana nedeljno, praktično non-stop, u tri osmočasovne smene. Proizvodni kapaciteti bivaju iskorišćeni sa 150%“, procenjuje sindikalac Žiblo.

Trošak za kupce

Čak i kada bi ideja bila tehnički sprovodiva, ostalo bi pitanje ekonomske razboritosti takvog poteza. Međutim, sindikalci imaju odgovor i na ovo. Po njihovom mišljenju, „kloniranje proizvodnih linija iz Rumunije i Turske u kompleksima izgrađenim u Francuskoj, bilo bi dvostruko jeftinije od gradnje potpuno novih pogona, dok su studije već pokazale da je posao ostvariv u pola godine”.

Što se tiče više cene koštanja vozila proizvedenih u Francuskoj, spram onih u Rumuniji i Turskoj, sindikalac govori o tome da je njihova procena „da bi cena vozila sklopljenih u Francuskoj bila za nekih stotinak evra viša po jednom vozilu“.

Međutim, jasno je da to što proletarijat smatra nije u skladu sa realnošću. Studije koje su pripremali profesionalci iz te oblasti, govore o razlici u ceni od najmanje 10 do 15 procenata, zavisno od tipa vozila.

Društveni i ekološki ciljevi

Međutim, ako je prodajna cena od određenog značaja, što priznaju i sindikalci, CGT veruje da bi preraspodela proizvodnje imala blagotvoran uticaj na privredu Francuske, ostvarujući uticaj na zaposlenost i opštu potrošnju. Rukovodstvo sindikata naglašava i pozitivan uticaj na ekologiju, pošto fabrika u rumunskom Mioveniju, svakako nije klimatski neutralnog efekta. 

Dodatno, došlo bi i do opadanja potrošnje energije u zemljama u kojima ona uglavnom potiče od sagorelog uglja, za razliku od Francuske. Pride, opale bi i štetne emisije nastale u transportu proizvedenih vozila, s teritorija tih zemalja, na teritoriju zapadne Evrope, gde se uglavnom prodaju.

Međutim, ovakva „preraspodela“ proizvodnje je praktično nezamisliva u trenutku kada Renault cilja na uštedu od dve milijarde evra tokom naredne tri godine. Rukovodstvo Renaulta čak ni ne analizira ovu ideju, predlog, peticiju.

Bez razlike, planovi koji se tiču proizvodnje sledećih električnih vozila francuske grupacije ( Mégane Electric, R5…) svakako su vezani striktno za teritoriju matične države. Predviđeno je da se ovi modeli montiraju u fabrici u gradu Doui.

AutoRepublika

(2726)