Zašto limarija na novim automobilima deluje sklerotično spram one na starijim?
Automobili koji su bili izrađivani tokom devedestih godina prošlog veka, pa čak i oni s početka ovog stoleća su se pokazali izdržljivim i relativno trajnim dobrom. Pokušajte da snažno prstom pritisnete neku tačku na karoseriji četvorotočka iz tog doba i videćete da nema šanse da je tako lagano uvijete. Metalni paneli su bili podebeli, a proces korozije se odvijao jako sporo. A sada?
Došlo je doba kalkulisanja, štednje, proračuna! U takvim okolnostima čak ni fudbalska utakmica gledaocima ne pruža ono najbolje moguće. Igra na rezultat uništava draž borbe, pa iako je oduvek u sportu pobeda bila krajnji cilj, baš kao što je slučaj s profitom i proizvodnjom, nekada su automobili rađeni da potraju.
Razmatranje na ovu temu možemo započeti s mislima u vezi toga šta su sve stariji automobili mogli da izvedu, a imajući u vidu ograničenja brzine kretanja i tehničke zahteve iz tog perioda. Bezbednosni standardi su se mnogo izmenili u proteklih dvadesetak – trideset godina, a o tome smo baš pisali i pre podne (u prethodnom članku), kada smo govorili o katastrofalnim rezultatima minivana s oznakom Mitsubishija.
Ovde imamo slučaj da je u međuvremenu došlo i do razvoja tehnologije, i u tom sklopu i tehnologije izrade legura i obrade metala, pa su na modernim vozilima, hauba ili krov na primer, izrađeni od laganih i veoma tanko izvučenih materijala. Takav je slučaj s aluminijumom na haubi, s tim da je plastika ojačana ugljeničnim vlaknima, koja je kod prestižnih verzija često upotrebljena kod izvođenja krova, veoma rigidan i postojan materijal.
Elem, metalne legure na njuški vozila se lako uvijaju pod prstima, a razlog tome je i standard u vezi zaštite pešaka. Pokušate li da na nekom starijem primerku „prstom nabodete haubu“ veća je verovatnoća da ćete uganuti ekstremitet nego poklopac motora.
Naime, ako se dogodi, daleko bilo, da vozilom naletite na pešaka, implementirana legura kod izrade poklopca motora će se deformisati na način da se izbegnu teže povrede nesrećnog čoveka. Ista priča je i sa odbojnicima koji su izliveni od plastike otporne na udarce pri malim brzinama, koji u neželjenom kontaktu s pešakom dovode do najblažih mogućih povreda, ali bez složenih preloma. Međutim, udarac branika starovremenskog automobila dovodi bez greške do loma kostiju, jer jednostavno materijal nije savitljiv.
Na starijim primercima nećete naći previše čeličnih niti plastičnih žabica koje se mogu pokriviti ili polomiti kako bi se prevenirala šteta (ili povreda) na udarenom objektu. Mnogo je manje i skrivenih šupljina na vozilu koje po pravilu služe za skupljanje nečistoća koje kroz vreme nepogrešivo vode do početka procesa rđanja.
Ne treba zaboraviti ni kolege ekonomske struke, one koji se bave obračunom cene koštanja, ili planiranjem i poslovnim planovima. Ljudi su davno izračunali koji je željeni životni vek putničkog automobila i proizvođači se toga drže. Ako se nekada smatralo da najbolji proizvođač izrađuje najdugotrajnije automobile, to danas nije slučaj, niti se oni više projektuju da bi trajali dvadesetak godina. Kupite nov automobil i već posle tri godine će vas kontaktirati prodajni savetnik iz salona gde ste uzeli (samo po vašem mišljenju još uvek) nov primerak i ponuditi vam genijalni sporazum u kom vi doplaćujete najmanje polovinu vrednosti koju ste dali pre tri godina, da biste dobili novi i „mnogo napredniji“ model.
U takvim okolnostima, i s takvim planom na umu, ko normalan bi se mlatio da projektuje i izrađuje dugotrajnu šasiju, karoseriju? Nema smisla, dogodile su se radikalne promene u umovima rukovodećeg kadra automobilske industrije, oni se više ni ne stide da na sva zvona trube o planovima i merama štednje. Nije retkost ni pročitati dugometražne žalopojke istaknutih menadžera u godini u kojoj ti isti donesu odluku o isplati bonusa (trinaestu platu) u iznosu prosečne zarade Balkanca za celu godinu. Sveži primeri se tiču Mercedesa, FCA grupe, PSA grupe, a sigurno ih je bilo i više, samo su našem oku promakli ili ih nismo podelili s vama.
Kako bilo, manje se pažnje danas posvećuje temeljnoj anti-korozivnoj zaštiti automobila, a kao dovoljan stepen spokoja se uzima situacija u kojoj se tretiraju najosetljivije zone. Ali, naši drumovi nisu idealni, i iako su zime blage poslednjih desetak godina, mrazeva i dalje ima, a so se posipa svakako, a tu su i ostala hemijska sredstva koja ne prijaju metalu. Upravo zato i nije retkost da se na podvozju savremenog automobila mogu videti crvene tačkice kao vesnici korozije.
Sam okvir na kom počivaju terenska vozila se nikada ne zaštićuje, a tek on sadrži puno šupljina gde se tokom vremena taloži nečistoća. Korozija jede sav metal koji joj se nađe na putu i vozilo se vremeno naprosto raspadne, ili što bi naš narod rekao, samo „kljocne“.
Na nesreću, ovo što se zbiva danas je samo početak ispoljavanja trenda koji će se izvesno nastaviti i u budućnosti. Da ponovimo, proizvođači planski i ciljano skraćuju životni vek svojih proizvoda kako bi radnici ostali uposleni i kako bi novac nastavio da se sliva.
Uostalom tako je u celoj privredi, to jest u svim privrednim granama. To je nama naša borba dala 🙂
AutoRepublika
(7545)
„Metalni paneli su bili podebeli, a proces korozije se odvijao jako sporo. A sada?“ – Da, sa izuzetkom kanti iz Opela…
Što sam stariji sve više mislim da su se pravi automobili proizvodili do 2002-2003, nešto se provuklo još par godina nakon toga, ali što idemo dalje od tih „zlatnih godina“ sve je više konfekcije a sve manje kvalitetnog „materijala“…
Noviji automobili svakako imaju dosta prednosti u vidu bezbednosti i komfora, ali kad je u pitanju dugovečnost- nemaju šta da traže pored stare garde
Što si stariji to ti Švabo češće navrati. Kad je meni ono bilo 30 ko tebi sad, nije bilo kočija vakih. Musa se bijese čudio mom izumu točka. On i njegovi neandertalci iz benda „prva pećina“, uzeli me podjebavat da koji će mi moj točak i da šta tu ima revolucionarno. Da nisam otkrio točak, a kasnije i toplo vodu op.a., i dan danas bi žene teglile stvari, ko nekad u dobra, stara vremena kad se znao red i poredak. Eno Muse živog, pa ga pitaj ako ne vjeruješ.
Pošto sam metuzalem, u „trećem životnom dobu“, ne bih se ja mogao složiti baš sa svim ocenama ovog teksta. Da, „pleharija“ je danas značajno tanja nego „nekada“ (samo se nećemo složiti kada je to „nekada“, jer sam imao Japanca od pre skoro 30-ak godina kome se krov maltene jasno talasao pri jakom zatvaranju vrata (zatvorenih prozora)), ali, „nekada“ nije postojala antikorozivna zaštita koja „odavno“ postoji i „odavno“ se primenjuje. „Nekada“ je bilo nezamislivo da vozilo posle 10-ak godina maltene nema rupe po karoseriji do korozije. Danas je, pak, nezamislivo suprotno. Za to poboljšanje, pak, nije „kriva“ samo bolja antikorzivna zaštita… Pročitaj više »
Hm… Vidiš, kad sam bio dete tata je stalno nešto čačkao oko motora na kolima. Jeste jednom radio generalnu na Jugiću, ali je sve odradio sam uz pomoć komšije. Ta činjenica da su stvari nekad bile više rudimentalne je u isto vreme ostavljala prostora da dosta toga odradiš sam, jednostavno, prag tolerancije je bio dosta više postavljen nego danas. Ali činjenica je da je broj ljudi koji voli da čačka i sam nešto radi oko kola u zadnje vreme dosta manji nego ranije. Atmosferski benzinac mi je pravi duhovni podsetnik na to vreme kad su se ljudi mnogo više bavili… Pročitaj više »
Vidi, mi smo malo prokleti … Mi ne želimo da danas vozilo vozilo koje je opremljeno kao nekada yugo, ne želimo vozilo sa perfomansama yuga (ako se sećaš, ovde je nedavno bio podsmeh i na ubrzanje Sandera od 12 sekundi), ne želimo vozilo pouzdano kao yugo … Ne, ne i ne … Mi želimo da danas imao najsavremenije „high-tech“ vozilo u svakom smislu, ali, da je ono istovremeno za opravku i servis jednostavno i jeftino kao nekada yugo?
Da li smo mi normalni sa takvim željama ili su nam takve želje na nivou malog deteta ?
U zadnje vreme toliko puta sam čuo ovo „da li smo mi normalni“ da sam zvanično počeo da se razmišljam 🤣
I šta si zaključio? Zvanično🤭🤭
Zvanično I dalje čekam tvoj odgovor na pitanje šta tačno znači ono „njega su voleli svuda u ex Yu sem u jer su svuda bili ljudi, sem u Srbiji“.
Obzirom da ja nisam voleo dotičnog gospodina zbog koga si ti ronio suze, a još sam i Srbin da li to znači da sam ja neki nivo života na nivou amebe ili tako nešto?!
Majstori da uzimaju kao nekad majstori za jugo, a ne 130€ po satu(min).pouzdan kao jugo?jugo i pouzdanost ? Mijenjaj dilera.. Jeftin kao jugo? Mene moj tada koštao 10 000 maraka što je danas bar 10k eura, s tim da je tada generalno bilo puno teže zaraditi 10k maraka nego danas 10k eura. Jugo je dolazio do 100 za 14 i kusur sekundi. Sramota je danas prodavati auto sa tehnologijom, uvjetno rečeno, od prije 40 godina, što znači, tada je 60ks bilo dovoljno na 800kila, danas 110 treba jer su svi oko 1 tone i više. Sve u svemu,normalni smo,tražimo napredak… Pročitaj više »
Upravo tako.
I mi kao kupci smo se poprilicno razmazili, auto mora da ima: klimu i to digitalnu dvozonska, trozonska, bez el.podizaca necemo ni da pogledamo auto, alu felne skoro pod obavezno, bezbroj senzora i asistencije, aktivna i pasivna bezbednost, pa ove novotarije sa televizorima i led osvetljenjem.. sve moze, pa negde (skoro vec svuda) mora i da se ustedi da bi cena auta i dalje bila prihvatljiva. Stvarno treba znati udovoljiti prosecnom kupcu. Razmisle kakva vozila su nasi roditelji kupovali/vozili
Kako sam stariji pocinjem da cenim jednostavnost, + o daciji do skoro uopste nisam razmisljao
Šta ovaj naš(ś)kraba? Dje ti vidiš koroziju ? Generalno, ovdje probleme sa korozijom (složen proces, ima ih više vrsta itd..) imaju auta iz bavarske ali i Austrije. Razlog je jasan. Imaju i zbog greške proizvodjaca (mercedes je mijenjao vrata šutke i potajice decenija ma, jer se ispod kedera javlja hrdja tome ima bar 30 godina). I to je to.ne da mi se dalje, ipak je 4 ujutro.
“Sam okvir na kom počivaju terenska vozila se nikada ne zaštićuje, a tek on sadrži puno šupljina gde se tokom vremena taloži nečistoća.” Na koje to terensko vozilo misliš, osim pick up-a? Nosiva platforma se danas skoro nikad ne primjenjuje kod putničkih vozila, posebno vezana s polu-nosivom karoserijom rastavljivim spojem. Ako nije u pitanju rastavljivi spoj, onda i nema okvira…
Koliko znam Land Cruiser je imao noseći okvir… 🤔
Istina, LC ima neku vrstu nosivog pod -okvira, ali opet drukčije od Hilux-a. Najsličnije toj koncepciji ima Jeep Wrangler, no to su iznimke. Uglavnom se ta koncepcija napušta kod putničkih vozila, pa i terenaca.
Vitara mk1 je imala klasičnu šasiju (okvir), a karoserija je ležala na njoj (bile su gumene podloške debele oko 1-2 cm na mestima gde bio spoj šrafom)-
Slažem se generacijo, ali to je bilo u doba kad je drugarica Jovanka bila mlada i zgodna…🙂