Petstoti primerak teškaša proizveden: Mercedes Actros SLT

Skraćenica SLT, upotrebljena kao indeks u gami kamiona marke Mercedes, po pravilu označava porodicu retkih i skupocenih teškaša namenjenih otežanim uslovima eksploatacije i transportu tereta iracionalnih gabarita. U stvari, kovanica „Schwerlasttransporter“ se može prevesti kao „transporter teških tovara“.

Kada je pre sedam godina predstavljena, tada najsvežija generacije vozila iz ove familije, Daimler se pozvao na nekakvu dinamiku koja podrazumeva godišnju proizvodnju od po sto primeraka. Procene se nisu pokazale stoprocentno pouzdanim, s obzirom na činjenicu da je u proteklih sedam godina, s traka sišlo svega petsto primeraka. Doduše, ovde ne računamo još par stotina jedinica SLT-a zasnovanih na bratskom Aroxu.

Tražeći korene Mercedesovih teškaša, vraćamo se u rane osamdesete godine prošlog veka i obnovu modela iz teške kategorije NG-SK. Prvi teškaš koji je tada nastao je izrađen tako što je mala nemačka kompanija Titan sklapala vozilo „deo po deo“. A onda su i kolege iz Štutgarta odlučile da uzmu učešća u projektu, kako bi se zadovoljile potrebe veoma uske ciljne grupe, ali koja je zato zauzvrat nudila izuzetne marže.

Oni su kao osnovu uzeli ojačanu šasiju kipera, uparenu s najsnažnijim V10 motorom koji je razvijao 500 konjskih snaga iz osamnaest litara zapremine. Da bi se obezbedila maksimalna trakcija, odlučeno je da sve tri osovine budu pogonske i da im nosivost bude „podebljana“. Prednja osovina je dizajnirana da otrpi teret od 7,5 tona, dok se na zadnjim može naći i celih 32 tone.

Kako bi mamutski obrtni moment mogao biti prenet do pogonskih točkova, izabran je menjač s konvertorom obrtnog momenta WSK, koji je razvila čuvena kompanija ZF. Pored branika zlokobnog dizajna, teškaš se razlikovao od običnih Mercedesa i po tome što je raspolagao dodatnim rashladnim sistemom motora smeštenim iza putničke kabine. Taj sistem je kasnije transformisan u toranj. Ujedno, tako je nasto i prvi Mercedes 3850 AS, koji se proizvodio od 1983. godine, od strane ćerka firme NAW, sa sedištem u švajcarskom Arbonu.

Taj kamion je bio odlično prihvaćen od strane tržišta, dok su posebno oduševljeni bili oni koji žive u udaljenim krajevima sveta. To se ipak nije moglo reći za Evropu jer je teškaš svojim dimenzijama bio potpuno neprikladan za upotrebu u uskim ulicama kojih je naš kontinent prepun.

Potom je revidiran dizajn kamiona. Primerak sa tri osovine je uzet kao polazna osnova pa su dodate još jedna potporna i upravljačka osovina. Sopstvena bruto masa je pala na 35 tona, dok je ukupna dozvoljena masa kompozicije ostala neizmenjena. Tako je kamion mogao da ponese do 110 tona, a da povuče i dvostruko teži tovar. Verzija s konfiguracijuom 8×4 / 4 je postala glavna u drumskom transportu, dok su razne jedinstvene modifikacije izlazile iz raznih „tjunerskih“ kuća, odnosno ateljea tipa: Titan, Paul, Es-Ge i ostalih.

Paralelno s premijerom novih generacija Mercedesovih perjanica, promovisane i su i ažurirane varijante vozila namenjenih upotrebi u ekstremnim okolnostima. Pre pojave Actrosa je prodata fabrika NAW, dok je drumsku verziju SLT-a, za potrebe matične marke, izrađivao određeni broj podugovarača, ateljea.

Situacija se promenila s početkom proizvodnje poslednje generacije modela. Mercedes je tada rešio da predstavi ponovo kamione iz te kategorije, dok je njihova izrada poverena pogonima sa specijalnim postrojenjima, postavljenim u francuskom Molshajmu.

Naravno, aktuelni kamion iz familije SLT je daleko od čuvenih predaka. Jubilarni petstoti Actros SLT 4163 je opremljen rednim dizel motorom sa 630 konjskih snaga. Agregat nosi kodnu oznaku OM 473 i predviđen je da se nosi s teretima do 250 tona.

Motorna kočnica razvija do 646 ks, a umesto konvertora obrtnog momenta koji nudi ZF, primenjen je najnoviji sklop Voith Turbo-Retarder-Kupplung. U pitanju je hidrodinamički retarder sa spojnicom u jendom pakovanju, i on je osmišljen tako da „parira“ s uspehom obrtnom momentu od čak do 3.000 njutn metara (umesto ranijih 2.700 njutn metara). Menjač je poluatomatski G 280 PowerShift III sa šesnaest stepeni prenosa.

Dodat je hladnjak s naglašenim mogućnostima, hidraulično pokretan ventilator, rezervoar za dizel koji prima 900 litara nafta. Dodatne kompnente su smeštene direktno iza kabine.

Pošto je Daimler znao da se transport ovakvim kamionima vrši uglavnom tokom noći, kada su javni drumovi i inače slabije opterećeni, najveća kabina GigaSpace poseduje ravan pod i podesna je za višečasovna čekanja. Naravno, ovako jedinstvene i sofisticirane „mašine“, s ogromnim udelom ručnog rada, nipošto ne mogu biti pristupačne s cenom. Kreću od oko 400 hiljada evra…

AutoRepublika

(2148)