Sin bio 38 godina u potrazi za očevim automobilom – potrošio još 3 za restauraciju

Lepa automobilska priča.

Ovako nešto nam je potrebno u ova vremena kada smo svi zabrinuti za zdravlje, kako sopstveno, tako i dragih nam osoba. Naime, Lin Pfening i njegova porodica su veliki ljubitelji Volkswagena. S obzirom da je odrastao tokom šezdesetih, njegov otac je imao VW „bubu“ (1965.), koja je nažalost završila u „totalci“ prilikom sudara s kravom. Ubrzo nakon incidenta, Linov otac je kupio Volkswagen Type 3 „fastbek“ u „Brunswick“ plavoj boji za oko 2.200 dolara (1967.), a Linov posao je bio da ga pere i „glanca“ svake subote, pre nego što bi se odvezli u crkvu. Nakon osam godina, otac je prodao automobil lokalnom farmeru, koji ga je zatim poklonio svom sinu, koji je Linov prijatelj.

Godine su prolazile a vozio je na kraju korišćeno u radne svrhe, pre nego što je završilo u ambaru, gde je provelo dve decenije. Pfening je držao na oku ovaj automobil, čak i nakon što je završio trgovačku školu, obuku za građevinskog električara i rada u fabrici automobila od 20 godina.

Tokom svih ovih godina, on je ostao zaljubljenik u automobile, a dodavanje Type 3 Fastbacka njegovoj rastućoj kolekciji, koja uključuje i „bubu“ iz 1963., ostalo je neostvarena želja.

„Svakih pet ili nešto godina, proverio bih da li je voljan da mi ga proda“, kaže Pfening. Ipak, vlasnik nije želeo da se odrekne svog Volkswagena. Međutim, 2013., Lin je odlučio da pokuša ponovo, saznavši da je automobil konačno dostupan za kupovinu. On ga je „pazario“ za tek deo tražene cene, ali je vozilo bilo u prilično lošem stanju, korišćeno za skupljanje stoke po farmi. Vrata su bila oštećena, „nos polomljen“, a motor teško „raubovan“ zbog mišjeg brloga koji je izazvao zapaljenje, što je oštetilo glavu. Samim tim, ozbiljan posao je bio neophodan.

„Bilo je to kao čišćenje luka, kada sam počeo da skidam slojeve, automobil je počeo da priča potpuno drugačiju priču“, rekao je Pfening.

Bilo je potrebno gotovo 40.000 dolara da se projekat kompletira, uz neke posebne dodatke i 10 do 12 radnih sati vikendima za popravku karoserije. „Isekao sam sve delove koje je zahvatila korozija i zamenio ih novim metalom. Svi zavrtnji i spojevi su zamenjeni ili reparirani“, kaže Pfening. Na motoru je urađena „generalka“, tako da se od originalnih 1.600, došlo do radne zapremine od 1.776 „kubika“. Enterijer je presvučen posebnim tvidom, dok je originalna boja zamenjena fantastičnom „Candy Brandywine“ nijansom, popularnom na hotrod sceni tridesetih godina.

Projekat je kompletiran u julu 2018., a na Državnom sajmu Severne Dakote, automobil je osvojio prvo mesto na izložbi oldtajmera. Njegov, u to vreme osamdeset trogodišnji otac, takođe je učestvovao u paradi. Od tada, automobil je učestvovao u brojnim takmičenjima osvojivši brojne nagrade, pobeđujući BMW-ove i Porscheove primerke na izložbama klasika. Ipak, ništa ne može da nadmaši reakciju Linovog oca kada je vozio svoj nekadašnji Volkswagen. „Podela ovog iskustva s njim je vredna svaki uloženi peni“, dodao je Pfening.

AutoRepublika

(1570)