Direktor Continentala o sudbini SUS motora

Izvršni direktor četvrtog po veličini svetskog proizvođača komponenti za automobilsku industriju, kompanije Continental AG, Elmar Degenhart insistira na tome da kraj motorima sa unutrašnjim sagorevenjam nije tako blizak ovom trenutku. Prema njegovom najdubljem ubeđenju, SUS motori će nastaviti da budu u eksploataciji, najmanje do 2040. godine, dok će poslednja generacija konvencionalnih agregata ovog tipa biti na proizvodnim trakama tokom tridesetih godina ovog veka.

„Dizel motori neće ispariti iz segmenta putničkih automobila pre 2040. godine. Istiskivanje iz upotrebe motora s unutrašnjim sagorevanjem će započeti nakon te godine, i biće fazno,“ priča Elmar Degenhart i dodaje da će biti veoma teško zamisliti sektor komercijalnog transporta robe i ljudi, bez dizel motora. Izrazio je uverenje da će se gradskim ulicama i ostalim drumovima sveta kretati vozila koja neće uzrokovati štetna isparenja, tek tamo negde do 2050. godine.

Govoreći o postizanju cilja oličenog u transportu bez štetnih emisija, poznati menadžer naglašava da nije siguran da će sav udeo „zelenih“ vozila biti fokusiran na pulene iz BEV segmenta, već da smatra da će se ravnopravno u podelu tržišnog kolača uključiti i vozila iz FCEV klase koja će u narednih 20 godina predstavljati najmanje jednako dobar izbor za transport. On očekuje da će se izjednačiti troškovi proizvodnje vozila koja koriste litijum-jonske baterije s onim koja funkcionišu zahvaljujući vodoničnim gorivnim ćelijama, i to do 2040.

Preusmeravajući razgovor ka najvećem tržištu elektromobila na svetu (i generalno, automobila), Degenhart se saglasio sa tim da će tu tranzicija biti čak i brža, ali uz ogradu da je i ovde pitanje hoće li se električna vozila nametnuti najzelenijim izborom, ili će možda neka druga opcija isplivati kao najpoželjnija, kako s ekološke tako i sa ekonomske tačke gledišta, Dakako, mislio je na Narodnu Republiku Kinu.

Degenhart tvrdi da će vozila iz FCEV segmenta veoma brzo preuzeti primat u segmetu teških komercijalnih drumskih krstarica. Posebno važni argumenti u njihovu korist se ogledaju u jednostavnosti konstrukcije, kao i u lagodnijem recikliranju (u poređenju sa baterijskim automobilima).

Zaista, deluje da su neka veoma razvijena tržišta već usmerila fokus svoje pažnje na ovu tehnologiju. Tipični primeri su Japan i Evropa.

Degenhart, koji inače upravlja gigantom koji svake godine generiše prihod od najmanje 52,5 milijardi evra, po osnovu proizvodnje komponenti i tehnoloških rešenja za automobilsku industriju, naglašava da će i konvencionalni SUS motori biti subjekt daljih unapređenja u naredne dve decenije, a sve s ciljem optimizacije efikasnosti i smanjenja štetnih emisija.

On smatra da će biti neophodno posvetiti i dodatnu pažnju razvoju sintetičkih goriva koja bi trebalo da doprinesu efikasnosti i očuvanju prirodne okoline.

Razmatrajući pitanja ekonomske održivosti EV koja koriste litijum-jonske baterije, menadžer je naglasio da će glavni fokus biti na sniženju troškova reciklaže baterija, s obzirom na to da će ovo biti najveća prepreka jer u ovom trenutku ne postoji održivi ekonomski koncept u tom smislu.

“Ne bi smeli da dozvolimo da za nekih desetak, petnaest godina dospemo u istu poziciju u kojoj se nalazi industrija nuklearnih elektrana koje ni danas nemaju razumno rešenje za tretman nuklearnog otpada,“ poentirao je Nemac.

Povrh toga, rukovodilac je osetio potrebu da iznese zapažanje da nisu samo kupci oni koji diktiraju tempo usvajanja koncepta elektromobilnosti, već i zakonodavac kao i stepen tehnolološkog razvoja.

Softver preuzima primat nad hardverom

Tokom prezentacije koju je Continental priredio povodom internog praznika Tech Day (Dan tehnologije), Degenhart je izneo prognozu da će tržište softvera za automobile narasti trostruko u odnosu na sadašnje stanje stvari, odnosno da će iznositi 1.200 milijardi američkih dolara do 2030. godine. Sadašnja vrednost tržišta kompjuterskih programa za automobilsku industriju iznosi oko 280 milijardi dolara.

Nasuprot tome, predviđanja idu u smeru da će hardverske komponente u automobilskoj industriji zabeležiti rast tražnje, sa sadašnjih 2.470 milijardi američkih dolara na 2.800 milijardi zelenih novčanica do 2030. godine.

Poređenja radi, zanimljivo je znati da današnja industrija generiše dvadeset puta veći prihod od hardvera za automobilsku industriju u odnosu na period od pre 60 godina.

Prodaja industrijskog softvera je iznosila, kao što smo naveli, oko 280 milijardi dolara dok je vrednost prodatih usluga u ovom sektoru iznosila oko 30 milijardi dolara. Ovo je u stvari oblast koju očekuje eksplozivan rast u narednih dvadeset godina, a očekivanje je da će dostići cifru od 1.500 milijardi američkih novčanica.

Dalje, kompjuterski programi će rasti desetostruko u odnosu na ono što danas imamo.

„Svi su željni da za sebe prigrabe deo kolača. Posebno kompanije iz sveta informacionih tehnologija, elektronike i interneta. Njihova misija je da osvoje automobilsku industriju. Kao što su to već učinili sa našim domovima i kancelarijama. Oni već poseduju informacije o očekivanom rastu, i već sada se uveliko promoviše pojam konektivnosti u automobilima,“ elaborirao je Degenhart.

„I mi smo angažovani u razvoju kompjuterskih programa za ove namene,“ dodao je on.

U današnje doba oko 60% prihoda koje ostvaruje Continental AG potiču iz sfere elektronike, softvera i tehnologije senzora.

Continentalova Akademija za kompjuterske programe obezbeđuje dalju obuku za više od 2.000 eksperata svake godine, a oni pružaju veliki doprinos proklamovanom cilju postizanja nulte stope saobraćajnih udesa, kao i čistom vazduhu.

„Sada se ceo proces transformacije ubrzava. Verujemo da više niko ne može da postigne zapažen rezultat samostalno a da će se najveći uspesi moći dostići jedino ukoliko se izgrade stabilna partnerstva u industriji,“ naglasio je on.

Dalje, govoreći o budućim poslovnim modelima, poput konektivnosti, deljenja, elektrifikacije, autonomne vožnje i slično, Degenhart je izneo lično zapažanje i pretpostavku da će dva tipa sistema predvoditi rast: vozačka asistencija i delimično autonomna vožnja.

„Naša industrija u ovom periodu izdvaja enormne iznose za istraživanja u oblasti samovozećih automobila. U mnogim slučajevima, osećamo da je isuviše rano, pa ne očekujemo neki ogroman rast na ovom polju. Zapažanje se odnosi na buduću deceniju. Jedan izuzetak se odnosi na robotizovana taksi vozila, koja su u osnovi taksi prevoz bez uključenog vozača. Taj tip usluge će verovatno biti komercijalizovan ranije,“ priča Degenhart.

Svoje izlaganje i druženje sa novinarima lista Economic Times, izvršni direktor Continentala je završio pitanjima na koja još uvek nema odgovora: „Ko će se pokazati talentovanijim učenikom?“ Hoće li to biti kompanije iz sektora automobilske industrije koje će savladati veštine pisanja programskih kodova, ili će to pak biti entiteti iz oblasti informacionih tehnologija (IT), koje će s uspehom ovladati proizvodnjom bezbednih automobila?

AutoRepublika

(867)