1. Home
  2. Life
  3. Biznis
  4. Da li će se formirati novi front u trgovinskom ratu – između EU i SAD?
Da li će se formirati novi front u trgovinskom ratu – između EU i SAD?
0

Da li će se formirati novi front u trgovinskom ratu – između EU i SAD?

92
0

Mada je američki predsednik, Donald Tramp, „obustavio vatru“ kada su u pitanju carinske tarife, koje bi potencijalno dodatno ugrozile evropsku ekonomiju, niz različitih dilema s obe strane Atlantika preti da onemogući napore ka ostvarivanju trgovinskog sporazuma, pre nego što je i on započeo svoje formiranje.

Deset meseci nakon što su Tramp i predsednik Evropske komisije, Žan-Klod Junker  „potpisali primirje“, kako bi se raščistio put ka pregovorima u cilju redukovanja carina na industrijske proizvode i eliminisanje regulatornih prepreka, razgovori ne pokazuju da bilo šta ide željenim tokom.

Evropski zvaničnici su okrivili Trampovu administraciju da je posvetila malo vremena bavljenju s briselskom birokratijom, koju inače mnogi smatraju da orbitira oko američkog predsednika. Skretanje Trampove pažnje je omelo pregovore s Kinom i potrebu za brzim sporazumom s Japanom, u korist interesa američke poljoprivrede.

„Smatram da SAD nisu spremne da započnu pregovore povodom carinskih tarifa“, rekla je Sesilija Malmstrom, evropska komesarka za trgovinu, pred novinarima u Parizu u toku ovog meseca, nakon sastanka s američkim predstavnikom u oblasti trgovine, Robertom Lajthajzerom.

Rastuća polarizacija u Evropi je evidentna, što jasno pokazuju nedavni izbori, kada je došlo do fragmentacije centralno-desno i centralno-levo orijentisanih stranaka, što neki u Vašingtonu vide kao znak većih strukturalnih promena na koje će morati da se obrati pažnja.

Evropska unija će vrlo verovatno ući u krizu s tačke gledišta neoliberalnih snaga. Britanska premijerka, Tereza Mej, odlazi s pozicije, što je za evroskeptike pozitivno, dok je za zagovarače EU i protivnike „Bregzita“ krajnje negativno. Ono što je takođe indikativno je odnos zapadnih medija prema „istočnim zemljama“, koje po njima ispituju limite „neliberalnih“ demokratskih reformi. A tek kada u priču uključimo Rusiju koja po njima „preti da uzdrma bezbednosne stubove Evropske unije i sve slabiju ekonomsku potporu, dok se blok sastavljen od 28 nacija suočava s brojnim sopstvenim problemima“… Paranoično, zar ne? Pa, ne preti Rusija ekonomskim sankcijama Evropskoj uniji već SAD…

„Vidimo EU koja se bori na previše frontova, tako da ne smatram da će biti dovoljno samouverena i sposobna za pregovore sa SAD“, rekla je Heder Konli, šefica evropskog programa u Centru za strateške i međunarodne studije.

Pretnja carinskim tarifama

Krajnji rok od 180 dana, koji je postavio Tramp vezano za pregovore s Evropskom unijom i Japanom oko redukovanja izvoza automobila i delova u SAD, drži se obrasca američkog predsednika, koji podrazumeva konstatno povećavanje pritiska na trgovinske partnere da bi im nametnuo svoju volju. Kao što je pojasnio tokom poslednje posete Japanu, Tramp je nestrpljiv da vidi bar neke validne sporazume pred ponovnu kandidaturu za mesto predsednika 2020.

S Japanom bi mogao da ima sreće. Ljudi bliski dešavanjima svedoče o vrlo realnoj mogućnosti da dođe do dogovora do kraja godine, s tim što bi pregovori trebalo da se ubrzaju nakon izbora za gornji dom parlamenta u Japanu, koji treba da se održe u julu.

Kada je o Evropi reč, signali nisu tako obećavajući.

Do isteka datog roka vezanog za automobile će doći tačno u vreme formiranja nove Evropske komisije, glavnog izvršnog tela bloka, koji treba da zameni Junkerovu postavu, koja je vodila blok u poslednjih pet godina.

Bez automobila i poljoprivrede

Pored toga, Nemačka i Francuska, dve dominantne sile u Evropi, imaju sve suprotstavljenija viđenja u vezi s ekonomskim konceptom koji po njima treba da se zauzme na Starom kontinentu.

Predsednik Francuske, Emanuel Makron, na čelu je grupe zemalja članica koje se opiru američkim nastojanjima da uključe i poljoprivredu u bilo kakve transatlantske diskusije. EU je insistirala da Tramp odustane od toga u okviru primirja potpisanog u Rouz Gardenu.

Međutim, mnogi u Vašingtonu su se izjasnili, uključujući i predsednika finansijskog komiteta senata, Čaka Graslija, da bilo kakav dogovor koji ne bude uključivao poljoprivredu, neće proći kongres.

Nemačka, čiji je izvoz automobila i delova u 2018. bio vredan 27,2 milijarde evra, zabrinutija je u vezi s automobilskim carinskim tarifama nego zaštitom poljoprivrednih interesa. Dom Mercedes-Benza, Audija, BMW-a i Porschea je generisao suficit od 22 milijarde u okviru prodaje automobila u SAD.

Poslednja runda bilateralnih razgovora nije donela gotovo bilo kakav napredak, a američki zvaničnici uopšte nisu hteli ni da uđu u diskusiju na temu automobila, javile su osobe bliske dešavanjima.

Njihove evropske kolege su prošle godine predložile plan koji podrazumeva smanjenje carinskih tarifa na automobile s obe strane Atlantike na nulu, što je već urađeno s Japanom, kao deo trgovinskog sporazuma između Evrope i Zemlje izlazećeg sunca, koji je na snagu stupio ranije u toku ove godine. Međutim, Tramp je odbacio takvu ideju.

EU merka uzvraćanje udarca

U razgovorima održanim u Vašingtonu i Parizu ovog meseca, ponovo nije došlo do vidnog napretka. Kao da su želeli da naglase udaljenost stavova obeju strana, američki zvaničnici su tokom sastanka u prestonici SAD u jednom momentu izvadili fasciklu s tekstom od 150 stranica pregovora s Kinom i pokazali ga prisutnima.

Šta to uopšte znači? To znači da će do dogovora s kojim će obe strane biti zadovoljne teško doći, a dalji put će ili biti još teži ili će doći do oštre eskalacije sukoba.

Zvaničnici EU su jasno stavili do znanja da će nakon uvođenja bilo kakvih dodatnih carinskih tarifa doći do uzvratnih mera, kao što je bilo uvođenje carina na čelik i aluminijum, na osnovu navodne ugrožene nacionalne bezbednosti. EU je saopštila u januaru da će dodatni troškovi pogoditi 20 milijardi evra vredne američke proizvode, ukoliko Tramp uvede carinske tarife na uvoz automobila.

S aktuelnom Evropskom komisijom koja je ušla u fazu ostavljenog supružnika, globalni automobilski sektor se suočava s padom prodaje na važnim tržištima kao što su američko i kinesko, a strahovi od usporavanja svetske ekonomije u velikoj meri rastu. Ipak, neka vrsta zadovoljavajućeg epiloga bi trebalo da bude najverovatnija opcija.

Uvođenje tarifa na uvoz automobila bi posledice imalo i na američku auto-industriju, tako da ne čudi neslaganje General Motorsa i Ford Motora s Trampovim namerama. To bi američkog predsednika moglo skupo da košta prilikom ulaska u predizbornu kampanju 2020., čega je i on sam veoma svestan. U za njega ključnim državama, kao što su Južna Karolina, posluju velike fabrike poput BMW-ovih i Volvoovih.

Uvođenje tarifa bi imalo bolan povratni efekat na američke radnike i američku ekonomiju, bar u istoj meri kao i na evropske. Da li će Tramp uspeti da ostvari neki balans, videćemo.

Na kraju, jasno je da živimo u vremenu finansijskog totalitarizma, što podrazumeva zabludu kapitalizma da je sve zamenljivo. Samo treba utvrditi gde je u svemu ovome „njegova malenkost“ – čovek, i rešenje će se samo nametnuti. Međutim…

Priredio: Pavle Barta

 

(92)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments