Zanimljivost dana: Kolekcionari Yuga u Americi

Veliki broj Amerikanaca smatra da je Yugo najgori automobil koji je ikada ponuđen na ovom tržištu. Reč je uglavnom o onima koji nisu bili ni rođeni kada je naš predstavnik bio jedan od retkih proizvoda iz Istočne Evrope među „jenkijima“, dok bivši vlasnici uglavnom imaju reči pohvale uz priču „koliko para toliko muzike“.

Da ima i onih koji smatraju Yugo za kolekcionarski primerak pokazuje bračni par iz savezne države Ohajo.

Art Hjuz iz Grov Sitija danas ima 77 godina i proveo je celu karijeru radeći u banci. On se priseća perioda 1980-ih godina kada je Yugo debitovao u Americi i studenata koji su tražili zajam od njegove banke za 3.990 dolara. Hjuz dodaje da je i tada smatrao Yugo za idealan automobil  za „brucoše“ koji će ga voziti naredne četiri godine, a zatim baciti i kupiti novi (i skuplji) proizvod.

Kada se Hjuz penzionisao, počeo je da traži klasični automobil koji će restaurirati i voziti na skupove. Ali za razliku od većine Amerikanaca koji žele Ford Mustang ili Chevrolet Camaro iz 1960-ih godina, Hjuz se odlučio za – Yugo.

„Da bih kupio 1964 Mustang ili 1967 Camaro i restaurirao ga, potrebno je oko 75.000 do 100.000 dolara, a nikako nisam želeo da potrošim toliko“, kaže Hjuz i dodaje da ga je svako ubeđivao da je Yugo najgori automobil na svetu i da ne baca novac na njega. Uz sve to, Mustang i Camaro su previše česti na ulicama i bez obzira na svoju popularnost, danas je malo ko okreće za njima. Hjuz se tada setio Yugo i koje interesovanje bi takav automobil privlačio u gradiću od 35.000 stanovnika.

Prvi Yugo je stigao u njegovu garažu 2009. godine, a reč je o plavom heču iz 1989. godine sa automatskim menjačem – velikoj retkosti čak i među Amerikancima. Tri godine kasnije u garažu je stigao i žuti kabriolet iz 1990. godine. Ovaj primerak je još ređi, a u Americi je prodato svega sedamdesetak primeraka. Hjuz je restaurirao i ovaj model i poklonio ga svojoj supruzi Herijet, kojoj se izuzetno dopao.

Tokom 2013. godine, garaža je popunjena i sa Sport hečom iz 1991. godine, jednim od poslednjih koji su završili na ovom tržištu. Hjuz kaže da je potrošio oko 25.000 dolara da kupi i restaurira sva tri primerka, ali da se nimalo ne kaje. Dodaje da je uspeo upravo u svojoj nameri da svi koji ga vide pričaju o njemu, a jednom prilikom vozač u saobraćaju je završio u sudaru tako što je pokušao da uslika Yugo tokom vožnje. Neki se prisećaju svojih dana sa fakulteta, drugi o doživljajima iz saobraćaja, ali na kraju dana – Yugo je glavna tema na svim skupovima klasičnih automobila.

Derel Sanders je još jedan ljubitelj Yuga iz savezne države Ohajo, a njegova lokacija je Kolumbus. Ovaj 44-godišnji mehaničar je proveo ceo život restaurirajući Fiate, Lancije i Alfe „preko bare“ i trenutno poseduje tamno plavi heč iz 1987. godine. On je ranije imao još dva primerka za delove, ali ih je u međuvremenu prodao. Njegov Yugo je doživeo sitne modifikacije po pitanju 1,1-litarskog motora i celog izduvnog sistema pa definitivno zvuči agresivnije.

Hjuz i Sanders su članovi kluba ljubitelja Yuga u Americi, a među 1.317 članova samo 50-75 njih su aktivni. Yugo se prodavao u Americi od 1985. do 1992. godine, a najbolja prodajna godina je bila 1987. kada je prodato 48.812 jedinica. Izbor motora se zasnivao na 1,1 i 1,3-litarskim benzincima uz četverostepeni manuelni i trostepeni automatski menjač. Tokom osam godina proizvodnje 141.651 primerak je pronašao vlasnika.

Zoran Tomasović