Zanimljivost dana: Kako je TAM promenio industriju školskih autobusa u SAD
Zvučni neverovatno, ali Tovarna Avtomobilov Maribor (TAM) je sa svojim proizvodom u potpunosti promenio industriju školskih autobusa u Americi. Iako su „preko bare“ završila samo dva primerka iz već poznatih razloga sa dešavanjima u Jugoslaviji početkom 1990-ih godina oni su ostavili snažan utisak.
Tokom 1989. godine američka kompanija Combustion Engineering je želela da se probije na tržište Jugoslavije sa izgradnjom hidroelektrana, ali da bi uspela u tom pokušaju morali su prvo da investiraju u domaću industriju. Combustion Engineering odlučuje da uloži 2,5 miliona američkih dolara u TAM, a zatim da firmu iz Slovenije pogura i na američko tržište.
U istom periodu Nacionalni odbor za bezbednost na drumovima (National Highway Traffic Safety Administration) je otvorio konkurs za novu generaciju školskih automobila i TAM je tu uvideo svoju priliku. Ispitane su mnogobrojne organizacije kojima su takvi proizvodi bili potrebni, a ne bazi školskih autobusa se često proizvode i autobusi za prevoz zatvorenika i ostale potrebe zatvorskih institucija.
TAM je razvio samonoseću karoseriju, koja nikada ranije nije viđena na nekom školskom autobusu, a iskorišćeno je i iskustvo sa proizvodnjom turističkih proizvoda. Iz tog razloga, model 252 je imao izuzetno velika stakla i pružao visoku vidljivost i preglednost.
Rezervoar za gorivo je bio od čak 757 litara ili dvostruko više nego bilo koji serijski školski autobus ikada proizveden, a TAM je napisao još nekoliko standarda kao što su poveća vrata i prostor za prtljag, sedišta koja su se pomerala, klima uređaj, protivporažni sistem i bezbednosni natpisi na zadnjem delu autobusa. Lista inovacija je bila jednako velika i na račun mehanike sa vazdušnim jastucima i ABS kočnicama. Autobus je bio dugačak 12,2 metra i imao 14 redova sedišta (ukupno 84).
Plan je zahtevao da TAM razvije školjku i većinu enterijera da bi autobus zatim bio poslat u saveznu državu Kalifornija, gde je u njega ograđivan Cumminsov 8,3-litarski dizel motor sa 250 konjskih snaga kao i četverostepeni automatski menjač. Razvijena su dva primerka i poslata u SAD na testiranje, a u narednih godinu dana su dobili maksimalne ocene.
Nažalost, već poznati rat u Jugoslaviji je zaustavio njihovu masovnu proizvodnju, a oba prototipa su ostala u Kaliforniji i korišćeni su sve do 2010. godine. TAM 252 je postavio toliko visoke standarde da su i mnogi drugi proizvođači bili primorani da promene svoje proizvode.
Spomenućemo da je tokom 1992. godine TAM isporučio Amerikancima i 12 turističkih autobusa 260 sa planom za dodatnih 30, ali daljnu isporuku je zaustavio spomenuti rat. Neki od originalnih modela su još uvek na američkim ulicama.
Zoran Tomasović
(3557)
Kad se pomene TAM, prvo mi padaju na pamet oni vojni, 110 i 150, i tzv. Dajc. I autobus, mislim da je bio tam170, arhaicni sa gibnjevima, i čudnim zvukom motora, Tara Cetinje ih je koristila kao flotu, a meni kao klincu je bio udobniji FAP Sanos. (mislim da je bio 314, 411 tako nešto). Nekako mi je neobično da, čini mi se „arhaična“, tehnologija tam.a napravi takav prototip za US. Mada i sama koncepcija transporta i neke automobilske kulture u US je meni čudna. Svaka čast ako su bili nadomak nekog ozbiljnijeg poboljšanja, ali su takvu tehnologiju već imali… Pročitaj više »
Ranih devedesetih sam jedno vreme ziveo u SAD. Cuj, u odnosu na njihovu tehnologiju koriscenu za skolske buseve, i FAP Sanos i TAM su bili spejs satl. Njihova vozila iz devedesetih tipa Ford Econoline ili Ford Crown Victoria su tehnoloski na visini Tristaca. Skolski busevi su u tom pogledu bili jos nazadniji tako da uopste ne cudi da im je TAM ponudio nesto sto je za TAM, FAP i druge u to vreme bilo normalna stvar i u Evropi vec vidjeno a da je u SAD postavilo nove standarde.
Pa dobro, to su sve proizvodi namenjeni za flotnu upotrebu gde je vlasnicima bilo bitno da budu sto jeftiniji za kupovinu i odrzavanje i da se ne kvare. Crown Victoria se nije menjala toliko dugo jer se uglavnom proizvodila za potrebe policije i taksista, a jako malo su prodavali u civilnu prodaju. I kad se nesto pokvari ili limarija osteti i panduri i taksisti su hteli da odu na otpad, pronadju deo i da auto za par sati opet bude u saobracaju i da ide 24/7. Ista stvar za Econoline. Ja sam ga vozio nedavno za U-Haul kad sam preseljavao,… Pročitaj više »
‘Dajc’ je proizvod pravljen po licenci od Magirus Deutz-a sa sve njihovim vazdusno hladjenim dizel motorom – zato karakteristican zvuk.
Karoserija o kojoj se govori je sa sitnim promenama u odnosu na vec vidjeno u Evropi.Nista specijalno nije TAM uradio jer je ovo bukvalno kopija karoserije MAN koju je Avtomontaza vec uveliko radila setite se samo gradskih Man autobusa u Beogradu.Pored Man-a i Magirus(Iveco) i Mercedes su koristili identicnu karoseriju iz razloga jer je postojao u Nemackoj zakon i standard za izgled gradskih autobusa.Mislim da su i u Francuskoj imali slicnost sa nekim od ova 3 gore navedena.Slovenci su se trudili ali to nije njihov izum.Avtomontaza je firma koja je sklapac poput nekad Ikarusa(danas Ikarbus)s tim sto su imali malo… Pročitaj više »