Početna Istorija Zanimljivost dana: Istorijat Škodinih kupea
Zanimljivost dana: Istorijat Škodinih kupea

Zanimljivost dana: Istorijat Škodinih kupea

1.18K
9

U današnja vremena kada na ulicama dominiraju krosoveri teško je zamisliti da su nekada i manji proizvođači nudili modele sa dvoje vrata.

Ono šta je posebna retkost su takvi automobili iz nekadašnjih komunističkih država gde se vodila planska ekonomija i kompanijama uglavnom nije bio dozvoljen slobodan rad. I pored toga, firme kao što je Škoda su često izbacivale sportske proizvode, ako ne po performansama onda sigurno po duhu.

Prvi moderni Škodin kupe je bio 1000 MBX i na tržište je stigao 1966. godine. Dve godine ranije proizvođač iz tadašnje Čehoslovačke je započeo novu eru u svojoj istoriji debitovanjem modela 1000 na kojem je radio više od deset godina.

Naime, automobil je morao da poseduje motor postavljen pazadi, nije smeo da bude teži od 700 kilograma uz prosečnu potrošnju od sedam litara na 100 kilometara, a prava revolucija je usledila po pitanju samonoseće školjke po čemu je MB (Mlada Boleslav) bio prvi takav Škodin model u istoriji.

Tokom 1966. godine u ponudu je uvršćen i MBX kupe, a pokretao ga je identičan jednolitarski motor sa 44 konjske snage. To je bilo dovoljno za ubrzanje do 100 km/h za 27 sekundi i maksimalnu brzinu od 120 km/h, što su bili veoma prihvatljivi brojevi u spomenuto vreme.

MBX je opstao u proizvodnji sve do 1969. godine i do tada će pronaći 1.403 kupca. U periodu od 1967-1969. godine se nudio i luksuzniji 1100 MBX de Luće sa moćnijim 1,1-litarskim motorom (58 ks), a njegova prodaja se zaustavila na cifri od 1.114 jedinica.

Zamena za MBX je bio dobro poznati 110 R ili kupe verzija izuzetno popularnog modela 100/110. Često nazvan „Porscheom 911 istočne Evrope“, 110 R je pokretao moderniji 1,1-litarski motor sa 62 ks, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko četverostepenog manualnog menjača. Ovaj automobil je bio i brži od prethodnika sa ubrzanjem do 100 km/h za 18,5 sekundi i maksimalnom brzinom od 145 km/h.

110 R se proizvodio od 1970. do 1980. godine, a pored krova se razlikovao od limuzine i po duplim farovima. On je predstavljao Škodu i u lokalnim relijima i to sa mnogo uspeha, a bio je i jedan od retkih modela iz istočne Evrope na globalnom nivou u ovom takmičenju. Tokom deset godina serijske proizvodnje je prodato 56.902 jedinice.

110 R je zamenio malo poznati model Garde 1981. godine, a delio je bazu sa modelom 120. Limuzinska verzija je postala poznata po tome što je reč o prvoj Škodi koja se masovno izvozila u zapadnu Evropu, ali Garde nije bio jednake sreće. Novi 1,2-litarski motor je razvijao 54 ks, a pored manje snage automobil je izgubio onaj šarm koji ga je krasio u prošlosti. Proizvodnja je stopirana 1984. godine posle svega par hiljada jedinica.

Istorija Škodinih kupea se završila sa modelom Rapid, koji se proizvodio od 1984. do 1990. godine. Zasnovan na modelu 130/135/136, Rapid je ustvari bio evolucija Gardea sa moćnijim motorima, boljim ponašanjem u krivinama, petostepenim manuelnim menjačem i kočnicama sa diskovima. Najmoćniji od novih motora zapremine 1,3 litre je povećao snagu na 62 „konja“ što ga je učinilo jednim od najbržih modela kompanija u tom momentu sa maksimalnom brzinom od 153 km/h.

Za tržište Velike Britanije Škoda je ponudila i Rapid kabriolet, ali je prodato svega nekoliko stotina primeraka. Do tog momenta kontrolu nad kompanijom je preuzeo Volkswagen i ugasio ne samo jedine kupee Škode već i modele sa pogonom na zadnjim točkovima i motorom postavljenim pozadi. Prethodnih godina njihova popularnost je u rastu i česti su gosti na sajmovima klasičnih automobila.

Zoran Tomasović

(1180)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
moron
Gost

Uh, koje „zvijeri“ su to bile „u ono vreme“ …

Japanautofan
Gost

Ono sto uvek kazem : VW kupio Škodu i ostavio brand-name, Renault kupio Daciu uradio isto. Prosirili palete modela i nastavili da budu ponos svoje autoindustrije (koliko toliko) njihovo ime ce uvek biti simbol zemlje porekla bez obzira na sveopstu globalizaciju i sto najmanje delova proizvode u svojim zemljama.
E sad, Zastava i Fiat su otisli skroz na drugu stranu. Ko je ispao pametniji nemam pojma ali 500 L sigurno nije ponos nase autoindustrije,pogotovo sto proizvode jedan jedini model. 😛

Ercegovac
Gost

Слажем се.
Већу емоцију и данас буди 101 , него онај акваријум на точковима.

moron
Gost

Da, VW i Renault su uradili pametnije utoliko (i) što su ostavili ime „lokalnog brenda“, pa deo „lokalaca“ kupuje „to“ pogrešno verujući u većoj meri da i dalje kupuje „domaće“.
Škoda je danas u Mladoj Boleslavi „domaća“ koliko je i kod nas „domaći“ 500L. Malo sutra…
Ali, narod u Mladoj Boleslavi svakako i dalje može da kaže da i dalje kupuje „domaće“ škode ( tj. VW vozila na koja je VW odlučio da stavi bedž „škode“), dok mi to više nismo u stanju u pogledu (bedža) „zastave“.

Yankee
Gost

Ma dajte ljudi, VW i Renault su investirali ogromne sume za punu Skoda/Dacia ponudu. Fiat i ovako jedva je u biznisu, a ne da jos imaju novac za Zastavu. Dalje, Fiat vec sada kosta koliko Skoda i Dacia tako da ne mogu nuditi jos jeftinije Zastavine modele

Japanautofan
Gost

Platforma i vecina delova su isti. Nema tu velike investicije osim bedza.
Razlika je u poslovnoj politici.
Sta je Fiat uradio od Lancie ?
FAS ipak 30% pripada Srbiji i mozda im nije u cilju da „previse“ profita dele kada mogu znatno vise da uzmu tamo gde su sto posto vlasnici.
Nisam strucan ali pokusavam da uporedim sta je Fiat uradio sa brendovima koje je kupio a sta VW ili Reno ?
Cak je i Seat uspeo bolje da prodje od jedne Lancie za koji znamo da je isto bio pod okriljem Fiata.

Mad Max
Gost
Ova plavojka 1000 mb je bila moj prvi auto. Kupljena nova u porodici, i bila moj vršnjak. Živela je na točkovima do neke 2005 god. Priče da je Skoda doba, posebno ove stare, nije tačna. Limarija je rađena jedno 5 puta, što komplet, što delimično. Motor i kvačilo su bili baš loši. Prednji trap je imao stalno kvarova. Krajevi spona, vertikalne i horizontalne biksne,glavna spona i upravljački mehanizam, uvek su imali posla za majstora. Zadnji trap se nije mogao pokvariti, sem amortizera, ali je bio uzrok velike nestabilnosti auta. Što se tiče komfora, realno nije ga ni bilo, jer su… Pročitaj više »