Zanimljivost dana: Istorijat Škodinih kupea

U današnja vremena kada na ulicama dominiraju krosoveri teško je zamisliti da su nekada i manji proizvođači nudili modele sa dvoje vrata.

Ono šta je posebna retkost su takvi automobili iz nekadašnjih komunističkih država gde se vodila planska ekonomija i kompanijama uglavnom nije bio dozvoljen slobodan rad. I pored toga, firme kao što je Škoda su često izbacivale sportske proizvode, ako ne po performansama onda sigurno po duhu.

Prvi moderni Škodin kupe je bio 1000 MBX i na tržište je stigao 1966. godine. Dve godine ranije proizvođač iz tadašnje Čehoslovačke je započeo novu eru u svojoj istoriji debitovanjem modela 1000 na kojem je radio više od deset godina.

Naime, automobil je morao da poseduje motor postavljen pazadi, nije smeo da bude teži od 700 kilograma uz prosečnu potrošnju od sedam litara na 100 kilometara, a prava revolucija je usledila po pitanju samonoseće školjke po čemu je MB (Mlada Boleslav) bio prvi takav Škodin model u istoriji.

Tokom 1966. godine u ponudu je uvršćen i MBX kupe, a pokretao ga je identičan jednolitarski motor sa 44 konjske snage. To je bilo dovoljno za ubrzanje do 100 km/h za 27 sekundi i maksimalnu brzinu od 120 km/h, što su bili veoma prihvatljivi brojevi u spomenuto vreme.

MBX je opstao u proizvodnji sve do 1969. godine i do tada će pronaći 1.403 kupca. U periodu od 1967-1969. godine se nudio i luksuzniji 1100 MBX de Luće sa moćnijim 1,1-litarskim motorom (58 ks), a njegova prodaja se zaustavila na cifri od 1.114 jedinica.

Zamena za MBX je bio dobro poznati 110 R ili kupe verzija izuzetno popularnog modela 100/110. Često nazvan „Porscheom 911 istočne Evrope“, 110 R je pokretao moderniji 1,1-litarski motor sa 62 ks, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko četverostepenog manualnog menjača. Ovaj automobil je bio i brži od prethodnika sa ubrzanjem do 100 km/h za 18,5 sekundi i maksimalnom brzinom od 145 km/h.

110 R se proizvodio od 1970. do 1980. godine, a pored krova se razlikovao od limuzine i po duplim farovima. On je predstavljao Škodu i u lokalnim relijima i to sa mnogo uspeha, a bio je i jedan od retkih modela iz istočne Evrope na globalnom nivou u ovom takmičenju. Tokom deset godina serijske proizvodnje je prodato 56.902 jedinice.

110 R je zamenio malo poznati model Garde 1981. godine, a delio je bazu sa modelom 120. Limuzinska verzija je postala poznata po tome što je reč o prvoj Škodi koja se masovno izvozila u zapadnu Evropu, ali Garde nije bio jednake sreće. Novi 1,2-litarski motor je razvijao 54 ks, a pored manje snage automobil je izgubio onaj šarm koji ga je krasio u prošlosti. Proizvodnja je stopirana 1984. godine posle svega par hiljada jedinica.

Istorija Škodinih kupea se završila sa modelom Rapid, koji se proizvodio od 1984. do 1990. godine. Zasnovan na modelu 130/135/136, Rapid je ustvari bio evolucija Gardea sa moćnijim motorima, boljim ponašanjem u krivinama, petostepenim manuelnim menjačem i kočnicama sa diskovima. Najmoćniji od novih motora zapremine 1,3 litre je povećao snagu na 62 „konja“ što ga je učinilo jednim od najbržih modela kompanija u tom momentu sa maksimalnom brzinom od 153 km/h.

Za tržište Velike Britanije Škoda je ponudila i Rapid kabriolet, ali je prodato svega nekoliko stotina primeraka. Do tog momenta kontrolu nad kompanijom je preuzeo Volkswagen i ugasio ne samo jedine kupee Škode već i modele sa pogonom na zadnjim točkovima i motorom postavljenim pozadi. Prethodnih godina njihova popularnost je u rastu i česti su gosti na sajmovima klasičnih automobila.

Zoran Tomasović

(3661)